takva nam je perspektiva.
ohrabren činjenicom da me juče nije bolelo koleno* zapucao sam i jutros na trčanje bez previše strahovanja da li će moći i koliko/kako će ići.
(*bolelo me ali sa druge strane, no to je druga priča a ovih dana sam ionako toliko pisao da je bolje da ponešto i preskočim)
imam taj jedan krug od 7-8km gore po tzv. perivoju sa severne strane koji uglavnom otrčim kao "levi krug" no danas sam ga otrčao u kontra smeru jer mi je tako odgovaralo, da što pre odem uzbrdo da bih se zagrejao.
rosulja mi nije smetala a ni ja njoj...
(morao sam da napravim pauzu jer sam čuo malog mačića kako zapomaže ispred radnje i setih se da sam ga pustio napolje kada sam izašao iz kuće, pretrčao je po kiši za mnom tih 20m i ko zna otkad čekao da ga pustim u toplo, po slobodnom obračunu smrzavao se nekih 70 minuta)
... do te mere da sam umesto skraćivanja na 7km na kraju kružio oko tržnog centra da bih namakao na osmicu.
svakog dana u ponekom pogledu sve više napredujem.
ono što bi možda trebalo da brine je što mi je bilo relativno teško da držim brzinu iznad 5'40''/km ili se to kaže ispod, jer veća brzina je manji broj, pa ti budi pametan.
možda sam nakon mesec i po ipak srokao formu na nulu ali šta reći, bolje sada nego usred leta.
Nema komentara:
Objavi komentar