to što postoje je svakako pozitivno ali to što su minimalne dosta umanjuje euforičnost
otprilike je živa trka između mene i mačora, ja hodam bez ćopanja ali imam osećaj da mi čašica malo "šeta" odnosno da ima "lufta" pa mi se pokušaj trčanja po tepihu svede na nekoliko čudnih koraka, no eto moguće ih je napraviti
kao što je mačorčić juče u tri navrata pojeo po tri zalogaja a danas (tj noćas, oni više jedu noću nego po danu) 4-5 puta po 4-5 zalogaja, no eto, još uvek nije prvi put kakio, kao što ni ja nisam potrčao
samo da sve ne krene obrnuto, on da potrči a ja da se ukakim
i tako razmišljam da li da se okušam na nekom kratkom kaskanju negde daleko od civilizacije gde me niko ne vidi, tipa odem u neku njivu pa polako, deset po deset koraka i da pratim da li se bol povećava odnosno ta rasklimatanost, ili da pokušam da nečim učvrstim koleno, nekim elastičnim zavojem ili neku dokolenicu da navučem malo više preko kolena skroz pa da vidim da li se to "šetanje" manje oseća
i glavno, da li bi se uveče bol povećao kao znak da sam nešto pogoršao
doduše i od ove promene vremena se nešto sigurno dodatno oseća jer je naišla baš u pravom trenutku :-)
Nema komentara:
Objavi komentar