to bi bila teorija, koja je na mene naravno neprimenljiva, jer, da se čuvam golubova ne bi me orlovi rastrgli dvesta puta do sada.
tako sam kao u onoj pesmi "sitan vez dođi mala na oprez" odlučio da ću potrčati jako malo i jako oprezno.
inicijalni plan (početni, prvobitni) je bio da iskombinujem hajk i trčanje i napravim krug preko brda, da vidim koliko ima snega na 250m većoj nadmorskoj od Grada, no ipak sam shvatio da mi sa rovitim kolenom nije potrebno nijedno proklizavanje a kamoli više od jednog.
ima dana za klizanja, rekoh sebi tiho i odoh biciklom 2km kroz grad pa odatle dalje kasom asfaltićem uz rečicu.
do kraja asfalta imam nekih 2+km, na drugu stranu oblika Y isto, pa rekoh malo desno pa malo levo izaći će mi oko 5km i nećete verovati, izađe 4.99km.
treći dan nakon onih 7km kada me je nešto malo bolelo koleno pa sam morao da "ugađam" korake i tehniku da mi ne bi postalo previše bolno, ispalo je bolje što sam juče preskočio opciju mogućeg kaskanja i uzao dan pauze više.
danas bez problema, jeste da mi je nešto malo čudno u kolenu ali nit sam pazio kako gazim ni na dužinu koraka ni na kadencu, prosto i opušteno trčanje.
oprez se isplatio, pomak nabolje se primećuje, može i bolje ali ima još dana i prostora za dodatno poboljšanje.
bilo je +13 do nekih 10 sati ujutru, onda se promenio vetar i u roku od par sati je kiša već prešla u susnežicu i po tlu se pojavilo par cm bljuzge.
sneo sam trenažere u jednu sobu u prizemlje (koju smo skroz ispraznili nakon što je umrla Lolina mama) jer sam do prošle godine vozio na spratu, stavio stari mtb i u kratkoj pauzi posla odvrteo probnih 20 minuta, čisto reda radi.
Nema komentara:
Objavi komentar