nije.
eto tako ni ja nikada nisam analizirao da li čašica kolena ima nekog lufta.
vidim neki mi čudan osećaj nakon jutrošnjeg kratkog hajka sa potrčkavanjima, malo protresem nogu, ništa se ne popravi, napravim čučanj, nešto krcne i sve dođe na svoje.
promrdam malo čašicu a ona šeta li šeta u svim pravcima, čak i kad je pritisnem ima ispod prostora kao kad pritisneš neki taster pa čas nešto uključiš čas isključiš.
panično promrdam i desnu, i shvatim da je ista situacija.
odahnem.
ko bi rek'o?
mrdam levu levom rukom, desnu desnom rukom, poredim, sve isto.
no ipak u ovoj levoj se povremeno pojavi taj osećaj da ima lufta.
pa se nešto namesti.
možda su bili oštećeni ligamenti, pa je nisu držali kako treba, a ja nisam ležao u gipsu nego sam uporno pokušavao da povećam opseg pokreta.
pa onda možda to nešto što drži čašicu u mestu nije ni zaraslo kako treba nego luftasto.
da li će taj luft ostati ili ne, nadam se da neće.
tojest ne luft nego osećaj lufta.
uostalom, kada pravim neke pokrete, onda mi deluje da mi je ispod čašice "tesno".
pa otkud onda osećaj lufta ako je tesno, bog bi ga znao.
valjda kad spadne i ostatak tog otoka (otekline, ostrva, izole, ajlenda, svelinga) ispod čašice, nestaće i osećaj šetanja i lufta.
valjda je ključna reč.
jutros junački bez rukavica 5km biciklom na samo +4 maglovitih stupnjeva, pa odatle na hajk sa kilometar trčanja (+ 4km hajka, i unutar svega 131m uspona) pa nazad u grad no dotle je već otoplilo i malo se razišao smog pa mi rukavice više nisu ni padale na pamet.
kilometar po kilometar, bogme natrčah se ja i bez jedne noge.
Nema komentara:
Objavi komentar