pomalo sam osećao koleno noćas, kao posledicu onih 7 pretrčanih kilometara, no kao što sam i najavio to je bilo donekle očekivano i bilo bi pravo čudo da se nije pojavila nikakva reakcija.
biće dana za megdan(a).
opcije su mi bile (nakon što ode vodoinstalater) da popunim dva sata pre posla ili šetnjom hajkom brzim hodom, ili nekom od bicikli, ili nekom kombinacijom.
nakon što sam ipak otišao na dva točka, stigao do izvora u brdima 20km iznad grada i vratio se na samo 5km od kuće, skontao sam koliki se smog navukao u kotlini.
gore je bilo pravo proleće, jesen, pozna jesen, sve šareno u onim karakterističnim bojama lišća na samrti, čist vazduh, besprekorna vidljivost, ma sve pet.
i tu sam shvatio da bih, ako sam imao vremena za nekih 10-12km pešačenja, od toga proveo više od pola u smogu jer je peške podosta sporo izaći iz grada na barem 100m veću nadmorsku.
tako da, nogama je svejedno šta su radile, dupetu i leđima takođe, ali se nasumični izbor aktivnosti pokazao kao bingo i dobitna kombinacija, ajd što sam umesto tuce kilometara prešao 41km nego sam se i nadisao čistog zraka, a i nauživao u pogledu na planine.
jedino što je pokvarilo sve je što sam tresnuo na neku neravninu na asfaltu veličine krtičnjaka i negde na pola povratka mi je bidon izleteo iz nosača, pao na asfalt i pukao, pa mi se prosula i ta voda sa izvora koju sam poneo Loli, kao što uvek donesem sa raznih strana.
ona voli to tako da pije čistu vodu, ja više naginjem be vitaminskim napicima.
Nema komentara:
Objavi komentar