na visokoj nozi

nekako sam pamtio da je najtačnija od približnih metoda određivanja pravilne visine sedišta na bicikli (sunceti kolika formulacijetina!) da spustiš petu na pedalu kada je u donjem položaju, i ako ti peta TEK dodiruje pedalu, onda je visina višemanje ok, ako ne možeš da dohvatiš biće da ti je sedište previsoko, odnosno ako možeš da se upreš petom ili da barem malo saviješ nogu u kolenu, onda ti je sedište nisko.

tako sam na jednoj od bicikli primetio da mi je sedište za 1cm više nego što bi navodno trebalo da bude, pa sam izmerio unutrašnju dužinu noge i pomnožio sa 0.883 te dobio navodnu geometrijsku, pardon, biomehaničku visinu "po pe-esu".

nakon toga sam premerio visine sedišta na nekoliko bicikli i ispostavilo se da se kreću od pola cm niže od propisanog pa do 1.5cm više, s tim što su različite patike-sprinterice za road, off road, gravel, mtb, city... a različite su i dužine kurbli tako da ne čudi opšta papazjanija od podataka.

na e bajku sam spuštao sve dok nisam bio gotovo siguran da mi je prenisko no i to ima prednosti na nizbrdicama gde se po krivinama treba dobro upreti o pedalu onom spoljnom nogom, tako da previsoko sedište tu značajno hendikepira upravljivost i posledično brzinu prolaska kroz krivine.

danas opet nakratko do groblja pa možda okušam noge na trčanju, da vidim da li se išta promenilo od prekjuče kada udarih onih junačkih 7km.

btw toliko sam sporo išao da mi je garmin spustio vo2max za još jedan poen, ovo je povijesni minimum i svaki put kad pomislim "od ovoga ne može gore" on me za pola godine opet iznenadi.