rešio sam da ne trčim danas za svaki slučaj, mada i je čet džipiti rekao da to što mi je levo koleno toplije od desnog može da bude sve i svašta i da ga čak mogu malo i ledom protrljati bez obzira što je prošlo pet nedelja od pada.
valjda.
moram sopstveni blog da prelistam da bih tačno mogao da se prisetim.
da, ipak je bio trinaesti iako nije bio petak, ima tu nešto.
dakle mesec i 12 dana, u prevodu 43 dana kako patim je je je, sve zbog cure svog jarana curo hej.
dodirni mi koljeno to bih baš voljeo.
no eto ipak jedan polupomak danas.
jedan mator momak, vid'o polu pomak.
nešto sam se nakon odlaska biciklom kroz centar grada, preračunao usred jutarnje šetnje po brdu/parku pa sam skontao da treba da požurim i gde ću šta ću potrčim malo i nizbrdo, i da vidiš može se.
nije baš ugodno ali bolje je nego ono prvo trčanje 5x200m po ravnom.
beše davno.
u svakom slučaju nakon 500m nizbrdo dodao sam takođe neplaniranih 500m po ravnom dok nisam dotrčao do bicikle i dovezao se nazad kući 2km od parka.
elem, jedan km je ipak bolji no nijedan.
Nema komentara:
Objavi komentar