šverc komerc

juče ionako nisam bio ni za šta jer sam čak opet počeo i da kašljucam i nešto me grebalo u sinusuma, a zabole me i glava od vetra dok smo išli redovno do veterinara i tu sam skontao da ću kao i prošli put kada sam skrkao koleno i istovremeno zakačio neki viruščić, opet zaglaviti na isti način.

i tako se potrefilo da su tek što sam napisao blog javili da je upravo stigao lek za mačorčića pa smo posle posete veterinaru otputovali zaBosnu, jer smo iz neke anksioznosti anticipirali da bi to mogla biti sreda pa smo ostavili day off na poslu, i gle čuda nekad se kockice i slože.

otišli preko šapca vratili se preko loznice, pokupili lek i u roku od 6 sati smo već bili nazad kući.

em se malo provozali, em natočili benzina upola cene, em doneli lek koji će od sutra ujutru biti uklljučen u terapiju.

jedino što nije prošlo po planu je što sam imao dve opcije, 

1) ako idemo zajedno da u povratku negde izvadim biciklu iz auta i dokotrljam se kući, odnosno 

2) ako idem sam da biciklu izvadim negde pred granicu i da uopšte ni ne vozim auto kroz bosnu nego da ceo taj deo pređem pedalama što bi bilo tek malo preko par sati.

no eto, sunce moje malo nije nam se dalo

šlag na torti je što smo na 30km od kuće mrtvi gladni svratili u neku kafanu da iskamčimo barem lepinju sa kajmakom no ispostavilo se da su imali vrućeg pečenja pa smo jadni i neutešni morali da kupimo kilogram, te momentalno postali veoma utešni.

a sve pod opravdanjem da ćemo i mačorčiću ponuditi malo mesa da bi mu se otvorio apetit.

koleno je malo bolje, kontam da će do vikenda biti opet u istom stanju kao i onog probnog dana kada sam uspeo malo da potrčim.