ustao dva sata ranije, pa čim je prošlo 7:00 navalio sa aku testerom da skraćujem granje na divljim dudovima koji nam leti prave hlad a na jesen samo pune oluke lišćem pa se stalno moraju održavati na nižoj visini od 7-8m što uključuje dosta akrobatike merdevina i majmunologije no nekako se još uvek snalazim svakog proleća i jeseni.
nakon veterinara drugi deo sečenja i čišćenja tako da sam uspeo da na posao dođem sa skrkanim leđima no to sam ionako očekivao, bitno je da koleno ide nabolje mic po mic.
s jedne strane na grobljima su jesenje Zadušnice i velike gužve, sa sve romima koji na ulasku naplaćuju kartu tako što stoje sa punim džakovima razvrstanog voća zemički kolača i raznih pića, upozoravajući posetioce da sve što odnesu mrtvima po tom nekom paganskom običaju mora da završi u romskim zamrzivačima.
s druge strane je dan žalosti zbog one ruševine u novom sadu a upravo nam u salonu priča devojka koja je došla na depilaciju (studira u NS i dolazi vikendima) kako je bukvalno u tom trenutku bila na samo 20m od te nadstrešnice koja se obrušila.
kaže da je stajala ukočena i da ju je policija jedva pomerila, a nakon toga ima amneziju i ne seća se samog događaja nego samo pre toga kako je kupovala kartu i izašla napolje, odnosno posle pola sata kako su je roditelji zvali telefonom da provere da li je živa. ptsp.
Nema komentara:
Objavi komentar