možda mi organizam traži malo odmora nakon beogradskog (polu)maratona
nakon svega sam otišao na kratku rikaveri vožnju i pokisao kao miš
nakon poređenja dve predMaratonske Dužine, poredio sam i statistike te dve Dužine i beograda, pa sam primetio sledeće, pa da krenem od najvažnijeg:
na dužinama sam imao prosek 5'34'' pa 5'27'', a u beogradu 4'58''.
no delovalo mi je jednako po pitanju napora, nisam imao osećaj da nešto "mažem".
to sam pripisao tome što sam bio odmorniji, mada sam i pre te dve dužine bio jednako odmoran, hmm.
staza:
imao sam 241m uspona na 31km,
pa 339m uspona na 29km,
a u beogradu sam imao možda samo 50-60m uspona iako mi je garmin pokazao 246m na prvih 21km, zato što je dosta grešio ispod nadvožnjaka ili pored drveća, nemam pojma, po svim bulevarima mi grafikon izgleda kao neka testerica! :-/
tako da ovaj drugi deo (ravnoća) objašnjava prvi (prosečnu brzinu)
puls!
e tu je ključ.
zašto sam mislio da je nizak, ne znam, valjda jer sam se osećao umorno, tromo, a očekivao da ću biti skočan i preskočan.
tako da sam na Dužinama imao prosek 135 na 2h53' trčanja, odnosno 139 na 2h38', a u beogradu 142 na samo 1h45' (toliko sam prošao tačku 21.1km) po vrućem danu (izgoreo na suncu) sa naravno tendencijom da zbog dehidracije i odmaka vremena to samo nastavi dalje da raste, makar i usporavao.
zašto prosto nisam pre trke pomislio "treba po vrućini trčati sat duže nego na one dve Dužine, dakle gledaj da ti puls bude puno bliži onoj prvoj nego drugoj ali svakako ne iznad te zone 135-139 tokom prva tri sata, a posle pomoz bože"
dakle koliko god mi je delovalo lagano, trebao sam još lakše
posebno kada me je stigla grupa koju je vodio zec 3h30', nisam trebao da produžim za njima nego sam trebao da ih pustim da mi odmiču jer su do kraja ionako svi popucali i stigli pola sata do sat iza onoga što su sanjali.
to što su svi u grupi izgledali gore od mene nije nikakvo opravdanje da ih pratim, naprotiv, onaj Ja koji je redovno trčao Dužine i maratone bi se toga odmah setio, a meni eto nije ni palo na pamet.
prosto sam "izašao iz fazona" i nakon 5 godina neredovnog treniranja i odsustva sa silnih polu- i maratona, zaboravio sam sve što sam znao i postao najobičniji početnik kojem se događaju trivijalne greške, poput svih drugih kojima sam tog dana bio okružen
Nema komentara:
Objavi komentar