skroz sam zaboravio da sam negde 15. u mesecu rekao da moram narednih dana svratiti da zakažem Tehnički za auto.
to je tu na dva kilometra recimo, i mogao sam više puta biciklom samo zastati, no eto.
štaviše, TOLIKO smo zaboravili da nam je na poslu cura pričala kako je promašila tehnički za čitava tri meseca i tako nemajući pojma da joj auto nije osiguran ladno ga vozila rizikujući, pa, svašta.
i ništa, slušamo mi to i smejemo se ahaha ahahahaha i ništa, ne pali se nijedna lampica.
i u nedelju kaže komšinica kojoj sam skraćivao jabuku koja se prevalila na susedni parking, da treba da registruje auto, i mi se klepimo šakama po čelu.
bar da sam mogao da pomerim na subotu, jer je bio osiguran do 24.05. pa da bude na Dan Mladosti, baš bih voleo taj datum da nosim na šoferšajbni, ali eto, ispao je 28.05.
rođendan jedne od dve svastike, tja.
imao sam neke fantazije da nakon tehničkog i registracije skoknem negde u brda na kratko trčanje no ništa od toga, bilo je pretoplo, sunčano, a morao bih i da žurim, tako da mi se nije isplatio stres.
po ovom suncu bih se do auta vratio sav mokar i smrdljiv, morao bih da se istuširam iz flaše što se direktno nadovezuje na onu priču o tušu i štoperici, ovo bi bila neka treća još brža kombinacija.
bolje je u 6 ujutru otići biciklom desetak km uzbrdo pa odatle na trčanje, vezao bih je ispred lokalne prodavnice u kojoj štaviše poznajem prodavačicu, ne bih imao brige.
a mogao bih da ostanem dva sata na trčanju.
nestalo je rustičnih kajzerica pa popodne moram biciklicom do lidla, možda opet odande odem na neki mini trč.
bolovi u leđima su prošli nakon evo puna dva dana, možda mi je pomoglo što sam se malo obuzdao da ne pogoršam situaciju.
ako se jučerašnjih 50km (iz dva puta doduše) na e-bajku mogu računati kao obuzdanost.
ps
nabrao sam i kilo trešanja u nekom zapuštenom napuštenom dvorištu, nisam džabe išao od kuće
Nema komentara:
Objavi komentar