spremaju se neke silne promene u guglu, koliko vidim gugl fotos će da radi negde do početka leta a od tada će nadalje morati da se plaća svako čuvanje fotografija u bilo kojoj rezoluciji. neće moći kao do sada, za vrhunsku rezoluciju plaćaš, za prosečnu imaš neograničen prostor. zbog toga sam već počeo da stvaram naviku da slike sa treninga uglavnom trpam na Stravu, a sve manje na blog. kontam da većina već ima Stravu i da se svakako već pratimo tamo, a ako neko još uvek nema, eto mu motiva da instalira :-)
(ovde ne računam Ivana iz Pule kojeg zanimaju samo brojke, reci burazeru koliko puta si išao hiljadarku i za koliko minuta i sekundi, koga briga za slike sa treninga, to je stvar za fejs i za obožavateljke, ženine drugarice)
nakon kao što rekoh dva i po tempa u samo 24h, jer sam trčao uveče, pa ujutru, pa ubrzo posle toga onaj napad na strminu, bilo je logično da bi danas trebao da mi nadođe dan odmora, a hteo ne hteo osetio sam zatezanje u listovima čim sam se probudio i prva misao mi je bila "nema danas od trčanja ništa!".
mislim, uvek možeš da se prekotrljaš sat ili čak i dva, da cupkaš u mestu i da trijumfalno kličeš samom sebi uraaa ja trčim, IPAK! ali to ipak je tuljanova rabota, džank majlz što bi ameri rekli, ni zbog čega ništa. i uradio je šta, uradio je nešto što će vas ostaviti bez daha...
upalim telefon, otvorim aplikaciju jelte, unesem route iliti stazu da ne kažem trasu, i krenem da računam koliko nam vremena treba da prepešačimo tih skoro 40km koje sam planirao za neku letnju Dužinu, ako doživimo leto jel tako. pa obzirom da za to treba desetak sati a dan je nešto kraći. krenem da tražim idealno mesto gde ostaviti auto, da se izađe iz grada i smoga brumm brumm 60 km/h umesto peške 9 km/h cupkajući, pa smislim neki budžak na 7-8km uzbrdo, to nam je uštedelo barem sat i po trčanja ili 3 sata pešačenja a uzgred nam je smanjilo Krug na 25-26km. (ispostaviće se da sam crtajući povukao previše pravih linija pa smo nakupili 28km)
kiša je bila najavljena tek uveče ali nas je pofajtala nekoliko puta, nismo imali šuškavce nego vetrovke što baš i nije pomoglo, pratila su nas dva kera od negde četvrtog kilometra pa sve do kraja, dali smo im imena Skaka (jer je skakala po nama do iznemoglosti) i Trta (jer je imao guzicu kao tri ženke a ne kao dečko). posle sendviča su nam pojeli i pinjole, šta zna džukac šta je krvavo zarađen novac, kesica od 100g je bila 6€ pa smo je podelili na 4 dela bratski. zato su oni imali bare da se napiju vode, a mi nekako odmah popili čaj pa zadnjih 15km terali žedni.
kao što rekoh, na Stravi imate i trek i podatke i detalje i slike, ovde evo samo nešto kao ilustracija što će gugl da mi obriše do vidovdana.
Nema komentara:
Objavi komentar