srijeda, 27. siječnja 2021.

spomenici

u lokalnoj grupi Grada na fejsu opet rasprava o tome kako treba rušiti i sklanjati spomenik Stjepanu Filipoviću, onom čuvenom sa raširenim rukama kojeg su obesili 15 minuta pre zakazane satnice jer se kao lud dernjao "smrt fašizmu" i nisu mogli drukčije da ga ućutkaju. no od tih lokal-džihadista niko nije ni čitao vikipediju pa partizana zovu ustašom i još izmišljaju kako je usput klao srbe. a čovek učio bravarski zanat u Kragujevcu. jedan brat mu streljan u Kragujevcu, drugi poginuo na Zelengori u ratu. šteta što ti silni komentarori nisu živeli u Stjepanovo vreme pa on ne bi morao da ratuje za njihovu slobodu, borbom bi se oslobodili svog militantnog besa i zla. 

toliko o Stjepanu iliti po naški Stevanu Filipoviću.
a o instagramu imam sledeće da izjavim: dakle kada na telefonu uključiš "filter plavog svetla" koji ti štedi oči čarne, sve što vidiš ti se predstavlja kao lažno žuto, da ne kažem žuće. tvoj te ekran zavarava. onda te slike koje si podesio do perfekcije pogledaš na kompjuteru i gle čuda, sve imaju neki plavičasti ton, jer ih je prepametni telefon obojio. dakle to treba imati u vidu. baš se ježim od tog plavog tona i jutros sam baš za fejs prepravljao neke slike u instagramu i doterivao ih da poznanicima malo ulepšam dan, kad ono cvrc sve su plavičaste. zeznuo me mobitel. hm. 

inače jutros sam otrčao 10km (*) dok je tašta bila na čipovanju, usput sam se raspitao i koliko sam shvatio do preksinoć je moglo da se vakciniše bez poziva u određenom terminu predveče a sada su to ukinuli pa se mora čekati poziv iz stožera. ono što je trenutno najvažnije je da koliko god se razlikovali % efikasnosti od jedne vakcine do druge, i koliko god se razlikovalo trajanje zaštite, jedino zajedničko svim vakcinama je da sprečavaju onaj najteži oblik bolesti i to je ono što može da ti promeni život zauvek. neko teže oštećenje pluća ili bubrega ti zapečati sudbinu i možeš do kraja života da sediš u parku i igraš šah sa penzionerima, a i taj kraj života bi verovatno malo požurio u odnosu na ovo ako ostaneš nezaražen. tako da...


*uopšte nisam skontao da sam obukao trenerku i duks iste šerpa plave boje i da sam slučajno uzeo i takve rukavice, jer sam preko imao neki crni šuškavac i nisam bio svestan šta je ispod. kada sam negde na pola trčanja to ukapirao, morao sam da skinem vetrovku i da se slikam tako sav plav kao štrumf, naravno negde daleko od civilizacije da mi se niko ne bi smejao, ili nedajbože da me neko uslika i negde objavi, postao bih dobra tema za mimove. eto. popodne možda dodam još koji kilometar mada će mi se januar svakako završiti u velikom minusu. tja.

Nema komentara:

Objavi komentar