slatke muke

nekad si na muci kako da dođeš do novca za nešto što ti treba, nekad imaš više sreće pa si na muci kako da potrošiš, doduše tih lepših muka smo valjda svi nažalost imali premalo u životu. no da ne bude sve tako crno, neki su na mukama da postignu previše obaveza u jednom danu a ja sam trenutno na mukama kako da rasporedim vreme tokom dva dana vikenda, obzirom da mi je od obaveza ostalo samo par simboličnih, a i od njih pola može da sačeka ponedeljak. 

dužina ili planinarenje, jedno danas ili drugo sutra, ili dva dugačka izleta za vikend pa nazad na treninge od ponedeljka, svejedno je ali ipak treba smisliti šta god ćeš uraditi. od tužnih vesti imam onu da mi je stigao mejl potvrde za Loline patike a moje nemaju na stanju iako sam tri dana zaredom osvežavao stranicu i proveravao, biće da je do njih, da su prodali pa nisu ažurirali ponudu. dobra vest u lošoj je da ću morati opet da tražim i naručujem pa kad razmisliš i to su slatke muke, prevrćeš nekoliko sajtova i praviš onlajn narudžbenice.

za razliku od normalnih zemalja gde možeš da odeš u prodavnicu i proveriš koji ti broj odgovara pa tek onda naručiš onlajn, u mojoj varošici nema skoro ništa od te onlajn ponude pa je svako naručivanje mačka u džaku, osim par poznatih firmi čije patike već odavno nosim pa mogu broj da odredim napamet. hmm... uglavnom tako sam za Srpsku Novu Godinu prošao bez poklona, šmrc. moram se do Kineske utešiti nekako.

jedne salomonke su počele da mi se raspadaju posle samo 700km, one Li-ning koje sam nosio samo po kiši sam nosio i par puta po snegu pa su i one stigle do 800km i već su na izdisaju jer im se đon na levoj peti izgulio i tu počinje da se stvara maltene nekakvo udubljenje. odleteće i one na banderu pre kineske Nove, vidim ja. 

imam jednu baš turbo lepu planinsku Dužinetinu u skicama ali mi je sad problem što svako trčanje od 4h može da potraje i do 6h ako naiđem na malo dublji sneg kuda bih trebao prvi da prtim po brdima iz livade u livadu, a da ne pominjem kolika je razlika između 4h suvih stopala i 6h u ledenim mokrim čarapama. autom mi se ne ide do pola puta jer što ne platiš na cesti platiš na putu pa ako mi se išta baš ne radi to je pranje auta takođe na nula stepeni, a zavrnuo sam i ventil od creva u dvorištu pa bi mi lakše bilo da svratim u self-praonicu, hmm, ni to ne volem.