još jedan od onih dana kada si tamo daleko od mora, tamo je selo moje, tamo je srbija, doduše ovaj dan nije bio tako daleko od odmora mada sam zbog par sati jutarnjeg lopatanja bio malo shrvan. SNEG JE OPET IZNENADIO MOJA LEĐA, bio bi naslov u ovim senzacionalističkim medijima.
šteta što među svim ovim slojevima na karti ne postoji i "satelit zimi" pa da trava bude bela a ne zelena, ovako baš ne dočarava stanje na terenu. a mene mrzi da sad ubacujem sliku u neki foto program pa da je posvetljavam i pravim crno-belu kopiju. eto tu su i koordinate pa ako postoji neki manijak, da ne kažem psihopata, može to da prekuca u mapse pa iz gornje slike da pronađe tačnu lokaciju na kojoj je napravljena donja fotka:
nisam se preterano ni zadržao, imao sam nekoliko podPlanova u planu od čega sam ostvario sledeće:
- da se prošetam po snegu barem par sati
- da bar jednim delom prođem kuda nisam nikada ranije
- da se podsetim da li McKinley duboke cipele beše propuštaju sneg/vodu ili ne
- da malo škljocam novim telefonom i proverim te famozne Leica kamere
a otprilike jedino od planiranog nisam poneo i bežične slušalice jer nisam hteo da ih nedajbože izgubim negde u snegu.
naime pisalo je da će moći da se bira između belih i crvenih pa sam pomislio - ako već nemaju crne pa svakako moram da izmem neke pederske, onda neka budu one pederskije od dve mogućnosti upravo zato što ćeš crvene odmah ugledati i u travi i u snegu ako ti ispadnu. no eto. dobio sam slušalice koje ne smeju da se nose po snegu :-/
mislim kažu da ne ispadaju ni pri trčanju i da savršeno stoje satima ali baš kroz granje i šiblje ne bih prolazio ni sa nekima od pet dinara a kamoli sa ovima.
mislim kažu da ne ispadaju ni pri trčanju i da savršeno stoje satima ali baš kroz granje i šiblje ne bih prolazio ni sa nekima od pet dinara a kamoli sa ovima.
Nema komentara:
Objavi komentar