petak, 29. siječnja 2021.

greška ali ne moja

ukratko, ideja je bila da prođem jednim od puteva koji direktno sa reke Gradac izlaze u selo na brdu, a tih puteva ima, hm, sa desne obale uspevam da se setim 7 mogućnosti.
ne računajući veliki asfalt naravno nego samo šumske/kolske/planinarske/kozije puteve neke od kojih italijani zovu mulattiera odnosno tovarna staza, puteljak kojim možeš provesti mazgu natovarenu granama za loženje.
elem šta se desilo, na mestu gde treba pregaziti reku, poznatom i kao gâz, video sam put koji dolazi iz mog pravca ali ne i onaj preko reke.


bez obzira na taj zbunjujući momenat, skinuo sam patike i čarape te što je brže moguće prehodao kroz ledenu vodu iz dva poluvremena jer je na sredini bio mali sprudić na kojem je bilo moguće predahnuti.
no sve skupa je trajalo negde oko stotinak sekundi, što ne bih ni znao da nisam uključio kameru da snima pa sam na kraju primetio i dužinu klipića.

(šaljem preko vibera fotke sa jednog telefona na drugi da bi mi legle u google photos koji je direktno povezan sa bloggerom pa tako razgovaramo nas trojica svakog dana pomalo, sale samsung sale huvej i sale ajfon, možemo i bend da osnujemo)

uglavnom o čemu se radilo, voda je iskopala korito metar ispod puta i tako je ta stara veza ostala da lebdi nad površinom reke kao neko pristanište, nije čudo što nisam ništa video. 
od mesta gde sam pregazio sam malo krenuo na jednu pa na drugu stranu dok nisam ukapirao gde je to BIO put, i dalje nastavio da se penjem uzbrdo nekih 250m nadmorske dok nisam izbio na gornje pašnjake.

dosta brzo sam se svega setio obzirom da sam poslednji put tuda prolazio pre dobrih 6-7 godina kada sam prečicu sa jednog puta na drugi pokazao drugu koji organizuje ove lokalne trejlove.


tada smo napravili dobrih 35km i na kraju se obojica prehladili jer smo posle skoro 3 sata trčanja mrtvi žedni upali kod nekog čoveka u dvorište i napili se ledene vode. 
no da sve ne bude čisto otaljavanje podsećanja, naišao sam na nečije tragove koji su na jednom mestu malo odstupili od te moje prečice, pa sam iz čiste radoznalosti krenuo da vidim kuda je taj neko prošao i da li je lutao ili je zaista poznavao teren.
ispostavilo se da sam izašao na isti put samo na malo drukčijem mestu koje mi je štaviše bolje i odgovaralo, no ti tragovi su me provukli kroz takvo šiblje i polušumarke da nikada sâm ne bih natrefio, očigledno neko koristi tu prečicu i kada nema snega a sada mi se samo posrećilo da je ugledam.

ovim sam praktično overio sve moguće i nemoguće prečice u okolini, ima još par šumskih puteljaka koje ama baš niko ne koristi i kojima sam "morao" da prođem te godine kada sam bio rešen da lično proverim sve kuda na topografskoj karti deluje da je moguće proći no to mi ovih dana nije baš ovoliko interesantno.

Nema komentara:

Objavi komentar