subota, 23. siječnja 2021.

na žabljaku ništa novo

Nakon onog mahnitog duatlona juče, kojem je prethodilo zavarivanje i brušenje, bio sam svestan da sam u jednom danu "odradio" fizičkog posla za tri dana i već napola pripremljen da ću posle toga kljoknuti. Ono što je dobro, to je da mi je moć predviđanja solidna pa se kljoknuće i materijalizovalo u vidu ne toliko mrtvih nogu ili leđa, koliko u bezvoljnosti da se uopšte pomerim. Onaj koeficijent sna mi je Garmin izmerio na 73 što je malo, odmah da vam pojasnim da je 80 neka granica ni vam ni tam, a da je sve preko 85 sasvim prihvatljivo za normalno funkcionisanje. Zavisi i da li je mali skor određen zbog manjka dubokog sna, onda to znači ovaj moj kljok, ili je zbog nedovoljnog REM sna što doprinese manjku koncentracije. Ja sam ubo od oba po malo :-)

Negde nakon ranog ručka sam pomislio da bih čak i mogao da se aktiviram no da je leto pa i hajde, popiješ kafu, pojedeš tri napolitanke pa spičiš na neko kratko žustro trčanje, ali već je padao mrak i onda naravno uvek razmišljam o tome da svakim ludovanjem samo oduzimam sebi od onog sutrašnjeg dana a to je ono što bih najmanje želeo. Bolje je dobro se odmoriti nego fanatički udarati recke još jednog treninga, samo zbog recki. Na kraju se sve sabralo na dve vožnje po sat vremena sa nekim sitnim poslićima između, iako sam mislio da je previše vetra za biciklu i bio ubeđen da će mi više prijati neka šetnjica po brdima. 


(pronađi uljeza)

Dok sam skrolao u/iz mape da vidim šta norvežani kažu za sutra, neka čudna mesta su mi se pojavila u prognozi pa sam morao taj hit da zabeležim. Nakon ove ovoliko lepršave 2020. sam iznova shvatio svu slobodu tog nepripadanja nikakvim klubovima i organizacijama, grupnim planovima i obavezama, i nekako mi je baš toplo oko srca kada pomislim kako sutra mogu da pogledam prognozu i odem na biciklu, ili na trčanje, u brda ili po ravnom, mogu do negde biciklom pa odatle na trčanje, mogu autom na sever ili jug pa tamo na biciklu ili na trčanje, ta sloboda da ne moraš da se odrekneš inspiracije i improvizacije u ime nekih viših ciljeva, to je neprocenjivo.

Jeste da od toga forma verovatno sporije raste nego od pridržavanja nekog dobrog Plana Treninga ali ne nadam se da ću za 25 godina oboriti lični u maratonu pa se sada i ne ložim na te stvari. Suviše sam svojih dana i godina žrtvovao za tih par km/h na bicikli ili sekundi/km na trčanju da bih tako nastavio unedogled. To jest, da sam usput stigao da između svih tih štoperica i jurnjava i uživam u istraživanjima (prirode) koja obožavam, možda sada ne bih osećao taj nedostatak i potrebu za "nadoknađivanjem". A ovako baš hvala 2020. što me je skrenula u tom smeru, i teško da ću ga okrenuti nazad za 180° na onaj sportski režim. 

U međuvremenu je Boroja sastavio ovu listu na kojoj sam 14. od domaćih maratonaca koji imaju 10 ili više maratona ispod 3h, ja se ne sećam ni tih deset a kamoli više, valjda što su mi prebrzo prošli :-)

Nema komentara:

Objavi komentar