jer sam na početku vožnje zaključio da mi se ne ide po brdima
ne ide mi se ni po ravnom jer je petak, velika gužva
mada nisam kao onaj pederčić sa autoceste što su ga intervjuisali, svaki petak izuzetak, dont tejk a hajvej on frajdej, šta je ovo mad max, seriously?
nego baš je bila prevelika gužva iako sam krenuo tik iza 6 ujutru
namera je bila do tog jednog prevoja na magistrali ka moru, tehnički nije samo prevoj nego sedlo
passo di sella, ima u italiji, pa jesi li passo ili si sella, ili se još uvek nisi opredelio
od sutra ćemo imati cis prevoj i cis sedlo
i skrenem u brežuljke rekoh idem tu da goredoliram naokolo pa već prema raspoloženju mogu da skratim ili produžim polukrug
jer ako odem gore ka planinama, hiljadarka uspona mi ne gine
i tako tumbe tumbe kroz seoca, neki tuheljski ugođaj, i mic po mic umalo opet uhvatih hiljadarku uspona
zaboravio telefon, skontao sam već na prvom semaforu ali me mrzelo da se vraćam
ali navika je čudo, automatizam
na svakih par kilometara proverim zadnji desni džep da li mi je tu telefončić pa se prepadnem gde li sam ga ostavio, da li sam negde zastajao, spustio ga, pa se setim da mi je kod kuće
fora je što se to sve ponovilo deset puta, i svaki put u prvom deliću sekunde pomislim what? seriously?
Nema komentara:
Objavi komentar