za sad - pjehe

nekako se sve ipak svelo na to da ujutru prošetam sa psima, tj sa jednim od njih ako produžim sâm, ili sa sva tri ako i Lola ima sat vremena fore, i da popodne pokušam da se provozam biciklom.

iz dana u dan sam mogao sve više da držim guvernalu i desnom rukom, a čim osetim neku nelagodu ja se uspravim i gurnem je u zadnji džep :-)

tako sam mogao i da pratim napredak tojest oporavak.

u subote smo upisali posao jer mi se baš nigde naročito ni ne ide sa ovakvim ramenom, a realno je potrebno još barem par nedelja da bih osim neke aktivnosti u tipu trke ili simulacije trke, pride mogao i da sedim u kolima par puta po par sati.

doduše jedino su me treking lige i interesovale no tek je to otpalo skroz do proleća jer bi zaista bilo suludo preskakati kamenje i korenje sa sveže polomljenom claviculom.