na groblju ništa novo

jutros je bio dan kada je zaista i trebalo da se ode na groblje jer je tačno pola godine otkako je sahranjena Lolina mama, pa sam opet iskombinovao jutarnji džoging dok je Lola krenula biciklom i ponela sveće cveće i sve što je potrebno

ovaj put 7km umesto jučerašnjih 6km i došlo je vreme da polako saberem dokle sam stigao sa mesečnom kilometražom jer mislim da sam se opasno približio onom zacrtanom zbroju o kojem sam već pričao, da mi septembar može biti JAČI od prethodna 4 meseca zajedno