iako sam znao da ću na poslu da imam mnogo težek dan, doduše kratak, ali težak, rekoh što je sigurno - sigurno je, da ja odem ujutru na trčanje dok još nije prestala kiša
(tu ide onaj emođi koji koluta očima)
sim tam tam sim nekako sam pregurao desetku, kiša je stala, a ja sam nakon četvrt maratona stigao kući sa istim osećajem kao juče ali sa 20 sec po kilometru boljim prosekom
pa eto, izgleda da je brže kada nosim mekani đevrek na ramenima u odnosu na onaj tvrdi oriđiđi zvani zvanična ortoza
ili sam uzeo patike koje nisu za đubre pa se i to osetilo
za sutra ne planiram ništa, moram da sredim auto i garažu jer toliko dugo nigde nismo išli da su auto i paučina i garaža postali tri u jedan, jeres je to tako ostaviti
jedina koja to koliko toliko održava je mačka koja spava na krovu pa povremeno na brkovima iznese nešto prašine
ako stignem posle toga da nešto otkaskam, biće dobro
videću i da li će me rame/ključna boleti, i koliko
Nema komentara:
Objavi komentar