03 travnja 2025

hendikep (handy cap)

naslov bi se mogao odnositi na crveni kačket koji često nosim kada iz nekog razloga moram da vozim biciklu magistralom do prvog skretanja, onda kažem - turiću ovaj kačket da me bolje vide vozači, da je na meni bar nešto drečavo. 
to mu je zadatak, da "posluži" svrsi, pa je u tom smislu handy.

tako sam ja juče vozio do 10km od grada, tu sam spazio jednog kostur-ptičara kojeg nikako ovi iz udruženja ne uspevaju da uhvate jer je nepoverljiv i beži čim mu zvizneš i čim te ugleda.
nekim čudom mi je dva puta prišao kada je nanjušio hranu koju donesem dvojici štenaca koji su tu u blizini, no nakon toga nikako da mu se približim na manje od 50m.

sad idu detalji avanture.
nakon nekoliko dana kiša, rešio sam da ga pratim i krenuo sam biciklom (gradskom, sa korpom i tako to, nakamura iz intersporta, krš) za njim kroz njive, kao na neptun trejlu kod osijeka.
blato do kolena, baruštine do kolena, korov do kolena, dakle svi uslovi za provod što bi klinci rekli "do jaja".

ptičara sam naravno izgubio iako je pretežno beo nego je negde skrenuo, no skontao sam da pravo prema vetru ide do nove obilaznice odakle kreću radovi pa verovatno kinezi ostave nešto nepojedene hrane po onim posudama za ketering.
uglavnom živ je.
a ja sam posle toga parkirao biciklu u potoku i dobrih pola sata skidao gomile blata kojeg je toliko bilo da ni točkovi više nisu mogli da se okreću.

na 6km od grada sam izašao nazad na magistralu, izvadio iz bisage drugi (od tri) par patika "za bacanje" i suve čarape, a ovo što sam skinuo sa sebe bacio u kontejner.
prošao je neko u bici opremi sa jakim vetrom u leđa, nekih 35 km/h, podosta je euforično izgledao.

nije se setio da pogleda unazad jer je kilometar za njim naišlo nevreme i pljusak, a nije mu palo na pamet da se zapita otkud toliki vetar.
stavio sam kapuljaču pa se pitam kako će mi neko sada videti crveni kačket, onaj biciklista se više nije pojavio dok sam ja blago uzvodno 12 km/h protiv vetra kotrljao ka gradu, kontam da se udavio u nekom kolotragu desetak kilometara niže.

isto kao i njega, i mene je jutros poterala kiša, rekoh neću šuškavac, idem u majici dugih rukava, taman sam stigao kući kada je kišica prerasla u kišu.
samo 6km ali bitno je da sam opet potrčao.
garmin kaže samo 4 sata sna, bićete veoma umorni danas.
otkrio toplu vodu.

02 travnja 2025

beogradski maraton

uvek sam bio srećan što ću ga trčati, čak i one godine kada su mi dan ranije da je otac umro, a sada sam pak srećan što ga neću trčati jer em sumnjam da bih dodatno zeznuo koleno em je za nedelju najavljen smak sveta.
dva stepena i susnežica, start u 8 ujutru, nit da putuješ ujutru po takvom vremenu nit da plačeš nit da se smeješ, a ponajmanje da trčiš.

dobro, na trci je uvek drukčije, kako svima tako i tebi, samo je bitno naći grupu koja će prema kraju da se muči sve više i što je najvažnije VIŠE OD TEBE i onda ti odjednom postane lako i zabavno.
maraton objašnjen u šest reči, komšijama crkava krava a ti uživaš.

no ništa od toga, nisam trenirao, nisam u formi, nisam siguran da mogu bez posledica da pretrčim ni 21km a kamoli 42.
vidiš ako me danas ne bude bolelo koleno onako UNAPRED možda to može da bude zanimljiva ideja, da odem da trupćem dvajeskeca.

najavljena je nekakva kišica tokom celog dana, posla nema, mislio sam da izvadim onaj perač pod pritiskom no ako prvo krenem da par sati skidam sloj buđe i algi sa betona preostaće gotovo nikakve šanse da mi posle toga trčanje uopšte padne na pamet.

01 travnja 2025

dan budala

a ja kao i uvek najveća među svima.
počelo je javljanjem na telefon sa "novo groblje, izvolite" ili "dobar dan, elektrodistribucija" pa onda ide jao izvinite pa zove opet a ja kažem da li ste vi malopre zvali novo groblje, neki čak ni tu nisu ukapirali da je prvi april nego su se pitali otkud znam koga su greškom dobili.

onda sam poslao na desetak adresa "nema više našeg druga, s kim ćemo sad na vikend vožnje" ili "ode čovek prerano, ostavio 29 duša da plaču za njim" (tu se misli na preostalih 29 dana aprila koji se opraštaju od Prvog, no ni to niko nije odmah shvatio)

najgrublji sam bio prema onima koji mi po tri dana nisu odgovorili na poslednju poruku, njih sam kaznio sa "lolu udario kombi. evo me u hitnoj. možda ostane bez noge".
e takvi su odmah zvali što redovnom linijom što na viber što na mesindžer pa sam morao da im objašnjavam da to nije ništa strašno, Loli su redovno događaju incidenti i ne treba ih shvatati za ozbiljno.

da li zbog promene vremena ili čega drugog, tek od jutros me je koleno zezuckalo i nešto sam čudno osećao pa sam pauzirao sav aerobik. uspeo sam i kasirku u Lidlu da prepadnem pitanjem gde se tako isflekala, doduše znamo je lično ipak nisam toliki debil da se šalim sa nepoznatima.

ko god je ušao u radnju rekao sam mu da je pogrešno zapamtio i da mu je termin dva sata kasnije, eno upisano u rokovniku crno na belo, a ko god je pitao za slobodan termin za bilo koji dan rekao sam ili da je sve odavno popunjeno ili sam rekao "e pa to je nedelja, nedeljom ne radimo" pa su ljudi prebirali po kalendarima u čudu.

ukratko, bilo je zanimljivije nego da sam otišao na trening.

31 ožujka 2025

pobedica

12, 11, 13, 13, 14, to su maksimalne temperature narednih dana
ono glavno je da preko 11 (ako je oblačno) ili 9 (ako je sunčano) može da se biciklira bez rukavica, to je oduvek bila jedna jako važna sportska cifra.
od nje je jedino važnija ona od 16-17 sunčanih odnosno 20-ak tmurnih, jer se preko toga može voziti u kratkim bickama.

na mtb-u je par stepeni "toplije" nego na cestovnoj jer se ide sporije uz veći napor pa i vetar manje "hladi".
zato mi koji nemamo komplekse celu zimu vozimo montice a ovi opterećeni prosecima i kudosima ne silaze sa cestovne po cenu da crknu od zime, 29 prosek je nešto podnošljivo a 26 je već bruka i sramota pu pu pu.

elem seo sam ovde da podelim lepe vesti, nisam trudan nego sam otrčao 8km jutros.
i tako pobedio prošli mart za dva kilometra.
to se već naslućivalo u zraku no eto, trebalo je prednost od dva pešaka pretočiti u dobitničku završnicu i ne napraviti neki opak previd.

koliko sam euforičan zbog ovog uspeha, možda popodne otrčim još koji kilometar, eto bez ikakvog razloga. 
kao ono kad u rukometu ostanu sa dva igrača manje minut pred kraj pa im utrpaš još koji gol, čisto iživljavanje.

zadnja dva marta 193:195km
ove godine 560km (nekad sam to u mesec dana ali ajd) 
a prošle 536km (i to sam nekad u mesec dana ali ajd)

30 ožujka 2025

buldožer

da li je buldožer dobio ime po buldogu ili what?
nego, zbog pomeranja satova, setih se one pesme 
novo vreme, staro stanje, novo vreme, isto s*anje.

elem evo šta mi je zanimljivo danas.
valjevo, zapadna srbija:
subota  29.3. izlazak sunca 5:29 zalazak sunca 18:02 podne u 11:45
nedelja 30.3. izlazak sunca 6:27 zalazak sunca 19:03 podne u 12:45

rijeka, primorsko-goranska.
nedelja 30.3. izlazak sunca 6:46 zalazak sunca 19:27 podne u 13:06
dakle u mom rodnom gradu čak i po zimskom vremenu Podne pada popodne, a kamoli po letnjem.
ako je neko mazohista, neka nekoliko puta ponovi "podne pada popodne", kontam da nije ni deset puta potrebno pre nego poludiš.

maksimalno hladan tmuran i vetrovit dan sam iskoristio da ne trčim što bi bilo logično, nego sam otišao na dve vožnje biciklom da bih se dva puta smrzao, to je barem logično.
tako sam prolongirao (?) borbu za Mart, i ostavio da šut u poslednjoj sekundi (sutra) odluči pobednika.

29 ožujka 2025

fenomenologija inspiracije

juče popodne NEŠTO nisam stigao pa sam kao i proteklog vikenda krenuo u nadoknadu od ranog jutra, spakovao se na biciklu već u 7 sati.
otišao do ženke rase malinoa i nahranio nju i 6 štenaca.
kad sam već 15km od grada zašto ne bih bio i celih 20?
produžim do prve varošice i tamo zavežem biciklu.

odem na trčanje nekim puteljcima kojima sam samo par puta u životu prošao peške, logično je da sam tamo uglavnom biciklom dosezao.
pre polaska sam u prodavnici kupio red bull, izgleda da je pomogao.
prvi kilometar je bio maksimalno spor trom i neodlučan, mislio sam čak da će možda na tome sve i da se završi.

no iz km u km kao da je red bull počeo da mi daje krila, čak sam i manje uzbrdice lagano ustrčavao, dužih nije bilo mada osećam da mi ni one ne bi smetale.
kružić je ispao samo 8.3km pa mi tako do kraja meseca fali samo još 5.7 da izjednačim prošli Mart.

koleno osetio nisam, neki mali žigajući osećaj u desnom dupetu, moram malo proteeeezati leđa pre nego što se zapati neki išijas.
u povratku spazio neku šugavu mačku, kupio joj dve kesice hrane, zatim sebi neki izo odnosno imitaciju dotičnog, i za poslednje svraćanje u neku kupnju odaberem pekaru na izlasku iz sela.

tu tresnem jedan burek sa sirom i na krilima vetra dolepršam nazad kući, verovatno teži nego što sam bio kad sam krenuo.
ako ne od težine trbuha, onda od težine te silne sreće koja me je preplavila.

28 ožujka 2025

kontra-problem

... je još uvek problem
naime pre par dana je "crklo" grejanje u podstanici Toplane tu na 50m od nas i nakon što smo prijavili kvar došli su serviseri i nešto čačkali i čačkali i šta su iščačkali niko ne zna ali od tada nam je i u kući i u ordinaciji +27 konstantnih i prosto rečeno jedva se živi.

doduše najviše prija ovima bez metabolizma kojima je uvek hladno, dok postoje i normalni poput mene kojima je bukvalno muka od tolike vrućine.
ja udarim novi red na blogu pa izađem minut napolje da se rashladim pa se opet vratim za laptop.
Lola navija za vrućinu, kaže ovde se žene gole skidaju, no skidale su se i na +24 i na +23 pa ništa, mada je uglavnom bilo +25, ali buraz što je mnogo mnogo je.

kiša je prestala evo upravo, ja sam pre par sati već otrčao svojih 6km što je nakon jučerašnjih 6 ostavilo da mi do kraja meseca fali samo 14km a imam tri dana fore, od kojih jedan možda bude i off.

saucony zalepljene "lepkom preko super lepka" izdržavaju mada sam ih već otpisao.
trčanje oko TC je bilo uobičajeno dosadno, nekako sam prvih 5km bio umoran a onda sam šesti km ubrzao, ne znam ni zašto, valjda sam hteo da se sve što pre završi.

videh i jedno kuče zaključano u Pepco ili radnji pored, stajao je pored vrata i čekao da dođu radnice, a kad sam ga koji minut kasnije video kako kaki na travnjaku, znam i zašto ih je tako "jedva čekao".

27 ožujka 2025

daj šta daš

obzirom da smo juče pauzirali od posla, ispalo je da sam prešao više kilometara nego što je zabeleženo od onog biblijskog potopa.
ajd peške ovamo ajd na trčanje ajd opet peške onamo, piiiii...

jutros sam dugo većao sam sa sobom da li u lidl ili na trčanje, kombinacija ne dolazi u obzir jer ipak mokar i blatnjav ne mogu u prodavnicu a kad se ohladim crko bih od zime do kuće bez obzira na šuškavac.

iskoristio sam trenutak kada je kiša skoro skroz stala, optrčao desetak krugova oko TC i uleteo u kuću sa prvim malo većim kapima.
tačnije ne baš s njima, one su ostale napolju.
samo 6km ali obzirom da sam razmatrao i nulu, šestica je bingo.

falilo mi je beše 26km do kraja meseca, sada mi fali 20 a imam još 4 dana, deluje mi da će rasplet biti u moju korist.
sinoć sam bog onih silnih hodanja i sati na nogama osetio neku nelagodu u kolenu pa sam bio dosta nespokojan glede današnjih akcija no evo, malo sam skratio, malo usporio (5'15"/km) i eto ga.

život ide dalje 
pa će valjda i mene poneti
u rancu
kao laptop
bez punjača

26 ožujka 2025

jedne oprane, druge umrle, treće na samrti

kiša nije razočarala, naprotiv, pada i više nego što su najavili :-)
danas nam je neradan dan jer je Lolinoj mami 2 godine, pa smo prvo peške otišli laganini do groblja, i najkraćim putem je 5+km tako da je dan počeo sa 5km šetnje kroz baruštine i blato jer je pola ulica u izgradnji.

nakon toga sam isekao na rezance najstarije NB patike u cilju obdukcije i naučnih istraživanja, to mi je bilo lakše nego da ih perem a ionako vrede manje od jedne tablete praška za veš mašinu iliti perilicu.
imale su manje od 600km no šta vredi što je đon čitav kad se platno skroz rastvorilo kao da je pravljeno od stare zavese.
zanimljivo kako na raznim patikama razni delovi prvi "umru".


prekjuče sam oprao hoke prvi put nakon 340km, sad nosim saucony shift 3 dok se ne raspadnu na ovim kišama, malo sam im dodao lepka iako imaju samo/tek 520km.

nedugo zatim sam spičio kokakolu i otišao na neobavezno trčanje, nisam mislio da će me volja držati duže od minimalnih 5-6km TEK ETO DA SAM TRČAO no na kraju ispade solidnih 10.
sad ću da ga uporedim sa onim Tempom od juče, par stvari me zanima.

brži ritam : sporiji ritam
prosečan puls 147 : 137
kadenca 180 : 175
brzina 4'31" : 5:22"/km
dužina koraka 120cm : 105cm
vertikalna oscilacija 6.9cm : 6.7cm
vertikalni odnos 5.6% : 6.2% (koliko skočiš u vis, u odnosu na dužinu koraka, što manje to bolje a kažu da je ok ako je ispod 10%)
L/D balans 50.0% - 50.0% : 49.1% - 50.9%
prosečno vreme dodira tla 281ms - 296ms (kažu da trenirani trkači imaju uglavnom ispod 300ms, ja prolazim test čak i kad se vučem ko mrcina)

tako sam stigao do 167/193 i fali mi samo 26km u preostalih 5 dana.

25 ožujka 2025

vežite se, uzlećemo

u najavi je pisalo da će kiša da prestane i da vidiš čuda tačno je u 8 prestala, međutim u 8:15 je opet počela.
a šta ću, imam jedan šuškavac koji još uvek nisam oprao, rekoh taman da ga isprobam i na trčanju.
na bicikli se pokazao odličan, od nekog je čudnog materijala i sve na njemu vidiš kapljice kao na onim slikama iz prirode gde u krupnom planu slikaju list pod kišom i na njemu male prozirne bubuljičice od vode.

neću ulicama neću trotoarima da me prskaju auti koji prolaze kroz baruštine, rekoh opet je došao taj dan kada ću da vrtim krugove oko tržnog centra.
bar 5-6km, pomislih.
negde baš na 4 ili 4.5km su počele da mi se udrvenjuju noge pa sam malo smanjio brzinu...
kad sam završio 6km bio sam skroz na kontra strani i odatle mi treba bar pola km do kuće što uz još jedan krug izađe na 7km, i tu se NEČEG SETIM!

mislim da sam juče imao 45km zadatka do kraja meseca, i rekoh ako bih jutros otrčao 9km, ostalo bi mi 36km za 6 dana, to je tako nekako simpatično.
tu dodatno smanjim brzinu da mi ne bi preselo, no od toga sam se nenadano isuviše odmorio pa sam deveti km napržio kao stoka, oko 4 minuta.

pokazalo mi je na karti da mi je crtao (gps) malo veće krugove s jedne strane, pa ako mi je i dodao po 20-30m na svakih 550m, eto objašnjenja otkud mi prosek 4'31"/km.

kad pogledam prognozu, tek ću se vrteti oko Tržnog...



24 ožujka 2025

a sad kreće kontranapad

fino sam se usosio sa ova dva dana pauze od trčanja pa jutros nisam imao druge ni treće nego da stisnem petlju i zakoračim u nadoknadu.
nije mi se išlo nigde naročito strmo pa sam iskoristio istočni vetar i relativno bez osećaja friškosti odvozao 5km biciklom ka zapadu, i odatle krenuo na trčanje.

skrenuo sam na tri mesta sa glavnog puta da bih manje razmišljao dokle sam stigao i koliko je kilometara prošlo (a koliko ostalo) a čak sam pronašao i jednu prečicu kroz šumu, kontam da je tuda išao stari put u selo pre nego što je novi asfalt malo zaobišao tu šumu i omogućio i onima koji nemaju traktor da se spuste do reke.

na kraju mi je izašlo 12km i bio sam može se reći zadovoljan.
u odlasku se odmah osetilo zatopljenje pa sam mogao trčat i bez gaća a kamoli u šorcu no srećom ove pantalonice nike trail, kojih imam ne znam ni koliko komada, su više nego lagane i komforne i nekako samo spolja deluje da sam u dugačkoj opremi a dojam je isti kao i u gaćama.
dobro nije baš kao bez gaća, moram i neke još tanje naći za bezgaćni osećaj.

stigao sam do 148/193 što znači da imam još 7 dana za 45km.

23 ožujka 2025

što dublje u hendikep!

današnja pauza se bogma isplatila
A EVO I ZAŠTO
posle šetnje sa psima niz/uz reku, krenem na trčanje, 
tek eto je Lola sa zamolbom da promenim česmu 
koja je pazi sad - OTPALA.
verovatno je tu nešto bilo zaleđeno 
iako smo vodu ispustili preko zime, 
i nešto je puklo, i cvrc.
probao sam da napravim žljeb i ubacim nešto unutra 
i da izvadim deo cevi iz veće cevi no toliko je zapeklo 
da mislim da će morati da se menja onaj T dodatak.

posle skoro sat pokušavanja sa ubodnom testerom, brusilicom, pištoljem za vruć vazduh, i par turpija, krenem da se opet oblačim za trčanje no skontam da je već skoro 18 stupnjeva i rekoh - odoh ja na bajk.

ponesem malo hrane da bih prošao pored onog ućebanog psića, dam mu da jede i na to istisnem pastu za uspavljivanje koju mi je dan ranije dala žena iz azila, i nakon 20 minuta jurnjave po livadama on napokon izgubi snagu i legne, ja ga šćapim i stavim mu povodac oko vrata, i sačekam prevoz.

kad su ga odvezli na oporavak (još uvek je bio mamuran) nastavio sam vožnju što bi rekli "punog srca" jer ovo mi je u samo par dana drugo spašavanje neuhvatljivih i poludivljih pasa.

ostao sam na 136/193km, istiih 57km mi još uvek fali 
a dana je ostalo osam, 
kad prođe još jedan ostaće ih sedam...
sedam malih dana, padam u nesvest, 
kad još jedan prođe, ostaće ih šest...

22 ožujka 2025

praznik

danas je crkveni praznik Mladenci koji slave svi koji su se u crkvi venčali od prethodnog 22. marta do juče, i tako svake godine u krug.
setio sam se zašto mi smeta ovo zimsko vreme u martu, kada su se jutros psi probudili (tj probudilE jer su obe cure) i počeli da laju kao blesavi što baš i nije pohvalno kad si okružen zgradama a tek je 5:15 ujutru.

eto zašto sam pre neki dan "navijao" da se tih 5:15 što pre preimenuje u 6:15, da baš ne budemo toliko nenormalni.
sve neke perverzne želje, isto tako sam podosta srećan kadgod pada kiša jer se onda zavuku u ćebad i ćute po ceo dan, po kiši smo najtiše domaćinstvo u gradu.

obzirom da je neko kapljucanje najavljeno za popodne, jutros sam iskoristio to rano buđenje da odem 20km od grada biciklom i nahranim majku belgijskog ovčara sa štencima, pre tri dana ih je bilo 6 a jutros samo 4 malecka.

trčanje će ili "pasti" popodne ili ću preskočiti ovaj dan, svejedno.
ako ostanem na 136/193km onda ću od sutra imati istih onih 57km manjka do kraja meseca ali 9 dana fore umesto današnjih 10.

imam ideju da popodne otrčim 30 dijagonala na stadionu pa da smanjim taj zaostatak na 9 dana X 6km =3,728 mi 54km
... i ujedno da vidim da li ta vrsta trčanja ima ikakvog uticaja na koleno.

za sutra je najavljen NS polumaraton (dok sam ja bio neodlučan da li mogu ili ne mogu, po svoj prilici će proći bez mene) a istovremeno je najavljen i dan žalosti jer je juče u bolnici preminula i 16. žrtva pada nadstrešnice, biće to malo avetinjska zona starta/cilja; ili neće biti muzike ili će biti nekakav rekvijem :-/

21 ožujka 2025

uporno skraćivanje života

evo mrzelo me da pomerim gujzicu pola minuta do kuće i da donesem na posao kompot od višanja, koji je opet obrni okreni proizvod a ne sirovina, no ipak je bolji od običnog keksa.
keks je u americi, a biskvit u engleskoj, tako kažu.
i sad žvaćem ovo slatkasto čudo u kojem nema ama baš ništa zdravo, korisno, pametno, životo-produžavajuće-ili-barem-održavajuće, no eto, ništa.

juče su mi nakon onog mršavog trčanja ujutru sve nade bile položene, odnosno uspravljene, prema popodnevu no i tu sam morao malo da zbrzim biciklu.
uspeo sam jednu bitnu stvar, da se kod lokalaca raspitam za ono kuče ućebano u pončo od sopstvene dlake, kažu da je "ničije" i da ga slobodno može odvesti ko god hoće.
samo još da nađemo tog Nekog... pa da ga ošišamo i okupamo.

jutros sam pak ustao još ranije, ubi me ovo vreme i rano svitanje, već od 5 nebo postaje svetlo i jedva čekam da prođe još ovih desetak dana da se pomere satovi pa da se tih 5 ujutru opet zove 6, barem na papiru.
mada, obzirom da na trčanja idem ujutru, valjda bi trebalo da mi ovo odgovara?
hmmm.
da vidiš kad sam se zaleteo sa izjavom.
možda je bolje da se fokusiram na to da što efikasnije upotrebim upravo ova jutra pre pomeranja satova.

jutros sam otišao biciklom dobrih 5km od kuće, šake mi promrzle skroz ali sam otrpeo nekako.
spakovao šuškavac u bisagu i vezao biciklu ispred portirnice kapedoma, rekoh tu je na sigurnom :-)

odatle sam otrčao jedan neobičan krug od 11km usred kojeg doživeh malo daška ukrajine jer sam natrefio da prođem pored poligona vojne fabrike gde su testirali neki eksploziv pa sam malo čekao pored momka da voki-tokijem i slušao odbrojavanje 5-4-3-2-1-PALI!!! i burazeru kad je pukla topčina to je još minut odjekivalo kroz brda kao da je prošao mig i probio zvučni zid.

136/193km, fali mi 57km u preostalih 10 dana marta.

20 ožujka 2025

poslednja riba je otrčala, a prva ovca će sesti na bicikl(u)(o)

kao što je poznato, pre sat vremena nam je došlo Proleće, odnosno došlA nam je Primavera, ako moramo da tome nečemu odredimo pol.
nadam se da neće pasti na loš glas kao u čuvenoj kanconi Maledetta Primavera.
nasuprot juče-tu, danas sam ustao dosta ranije i stigao da završim trčanje pre Lidla.
tojest dovoljno rano da stignem iz Lidla nazad kući tojest na posao.

rutinsko "odrađivanje" svakodnevnog razbuđivanja, zanimljivo je da sam poštovao preporuku Vištice da nam na prva dva kilometra treba bit "friško" pa će nam ostatak trčanja biti ugodan no to ipak prevashodno važi za jutarnja trčanja kada temperatura svakako poraste.
šuškavac (neki stari) sam ostavio u bisagi bicikle, ispred Lidla.

nisam imao planove kakve obično imam jer se svaki put razočaram što nisam ispunio svoja nerealna očekivanja, tako da je zadovoljstvo na kraju bilo maltene podrazumevano.
brzine niske pulsevi niski, sve nisko, mislim da nisam ni stotinak metara uspona napravio u tih 7km.
pretilo je da bude jedva 6 i u zadnji čas sam ugledao jedan mostić preko rečice i setio se da tuda mogu da dodam kilometar i malo kasnije se vratim nazad na svoju trasu.

juče popodne sam prešao dobrih 42km e-bajkom jer sam išao na neko groblje po dojavi, da nahranim ženku belgijskog ovčara ostavljenu tu sa 6 štenaca!
danas pak moram na skroz drugu stranu da nastavim pripitomljavanje jednog kerića koji je toliko urastao u ućebanu dlaku da izgleda kao da nosi pončo, njegamoramo nekako dovesti u grad na šišanje i kupanje.

125/193, imam još 11 dana za 68km.

19 ožujka 2025

poslednja riba ili prva ovca?

danas je, a možda i nije poslednji dan Piesces-a.
jer piše da Aries nastupa sutra u 10h, tako da je 21.3. definitivno prvi dan celog Ovna, a danas je poslednji dan Cele Ribe.
sutra je neka mešavina.

kao u onom vicu, skakuće zeka livadama i razgovara sa životinjama:
- ćao, šta si ti?
- ja sam mula.
- šta je to?
- meni je otac konj a majka magarica
- ćao, šta si ti?
- ja sam Mazga
- šta je sad pa to?
- meni je otac magarac a majka kobila
- auuuuu... 
(zzzzzzz, zzzzzzzz)
- hej ti što letiš, šta si ti?
- ja sam konjska muva!
- NEMOJ DA ZEZAŠ!!!???

trčim tako jutros 8 lenjih kilometara po brdu iznad grada, divan sunčan dan, samo malo blata* na jednom prekidu asfalta/makadama, i razmišljam o tome kako bi ta sutrašnja životinja trebala da izgleda ako je mešavina ribe i ovce i setim se - RibolOVAC!

*kroz to blato sam prehodao da ne bih isprljao Hočice no na kraju mi je delovalo da bih se manje zmazal da sam protrčao. 
da li je živ gosn Zmazek iz Žumberka, kad ga već pomenuh?

118/193, imam još 12 dana za 75km.

18 ožujka 2025

ovo je valjda sizons best

... a ako si bizon pa oboriš lični, onda je to bizon's best.
ali ako oboriš osobni, eee, onda je to... takođe bizon's best.
koliko sam upućen u sebe, dosad sam najdulje trčao 14km.
čak je i to bilo 7+7 sa pauzom od pola sata,
onomad kad sam vodio Deblju Polovinu na lepinju s pretopom.
koliko ja ulažem u to telo, pa to je za svaku pohvalu.

doduše i danas sam imao pauzu jer sam negde posle 6.5km naišao na neku blatnjavu ulicu tojest sokak, pa sam pregacao preko tog blata par stotina metara, tako da sam opet imao par minuta pauze ali to se valjda ne računa.
tako da sad imamo garavi sokak, blatnjavi sokak, i šašavi sokak.
i ćorsokak.

uglavnom nakon tog gacanja sam okrenuo nazad prema vetru, zakopčao trenerku nazad do grla, vratio rukavice iz džepa na šake, i hrabro okrenuo kontra ledenog vetra.
kako kaže izreka, leva rukavica - desni džep.
i tako mi je ispalo 15km.
to jest nije mi ispalo, doneo sam ih kući.
piše da je vek clifton 9 oko 400 milja, moje imaju 302km, 
na pola puta mi smo stali sreće nismo mi imali.

mart mi je u obliku razlomka tj zadatka stigao na 110/193km,
dakle ostalo mi je 13 dana za 83km.
ne deluje prejak zahtev, pod uslovom da ne nastavim sa pauzama od tri dana.

17 ožujka 2025

ljigavo i sluzavo

juče sam odjurio pred podne dok je po prognozi još sat vremena lepo vreme i prošao biciklom preko dva brdašceta i bio srećan što kiša najavljena u 12 još uvek ne pada, sve do pola 13 odnosno 12 i pol.
sreća je potrajala čitavih par minuta kad je počelo da kapljuca i u trenu prešlo u pravu sočnu kišu.

a meni gume ljigave.
kad to rekoh, moram što pre naručiti neke nove bolje gume, mnogo bolje, dok nisam OPET nastradao kao recimo u subotu.
počelo je da sipulji kada sam bio na par kilometara od grada, skrećem iz najprometnije ulice u sporednu da budem malo sigurniji tih zadnjih nekoliko minuta i šta se događa:

iako sam "sav oko" i gledam u ona ulegnuća i izdignuća zvana kolotrazi no kad kažeš kolograg u srbiji to su ti talasi po 10cm visoki o koje niski auti češu trapom i karterima, pažljivo skrećem da ih zaobiđem i u desetinki sekunde prednji točak ZVRC klizne samo centimetar u desno (skrećem levo) i dok još nisam procesuirao tu situaciju isto je uradio i zadnji CVRC samo mi se pod dupetom bicikla pomerila pola centimetra u stranu i... nije se desilo ništa.

sve do kuće sam vozio u šoku koliko su klizave i "letnje" ove gume, jer je bilo pitanje milimetra ili dva levo ili desno, i klizao bih postrance na istom ovom kolenu (i laktu i boku i ramenu) kao već nekoliko puta ove godine!
takve stvari se uvek dogode nenadano, čak i kad se pripremaš.

16 ožujka 2025

sredina polovine

16. u mesecu je polovina marta, 15 dana je prošlo, 15 će još ostati, a ovaj između mu dođe neka tampon zona.
a u podne će biti sredina i tačan trenutak polovine marta.
ako nešto otrčim do podne, postići ću poen (kilometar) za tim Prva Polovina, a ako otrčim popodne (što se gotovo nikada ne događa) onda će poene dobiti Himzo Polovina.

pola noći je tutnjalo kroz kratke i srednje pljuskove.
ili se beše kaže pozicioni, srednji, i dugi.
a kad malo pada malo ne pada onda su to žmigavac pljuskovi.
a kad grmi i seva onda je to ablendovanje.
tojest seva i grmi, poštujmo redosled.

jutro je bez kiše i po najavi još par sati, e sad bilo bi fino otrčati nešto malo a opet retke su prilike po ovakvim danima da ugrabimo vreme za šetnju sa psima pa će to verovatno biti prioritet.
posle toga će početi kiša i cvrc.

no ionako se redovno događa da mi se najmanje trči nakon dana pauze.
onda nalepim još dan ili dva pa mi se odjednom opet trči.
možda bih bio euforičniji da me povremeno ne muči ovo koleno.
mislim da imam 95km a prošle godine u martu 193 tako da sam i sa ovako kilavim "treninzima" dovoljno blizu tog mizernog zadatka.

15 ožujka 2025

crveni se ruzmarin, crveni se trava

crveni dani teku, u skladu sa studentskom revolucijom, i umesto da proleće bude zeleno za mene je crveno.
samo da mi kosa iz stanja bakra za reciklažu što pre pređe u stanje šargarepe i onda više niko neće poželeti da me kidnapuje, osim nekog zeca jelte, a zečevi su posebno brzi i opasni u danima kada sam ja trom i spor.

juče sam popodne odjurio do onog srušenog mosta i otkrio da ga više nema jer su odneli sve stare konstrukcije i sređivali obalu, dakle više nije srušeni most nego mesto bivšeg mosta.
otišao bih i dalje ali mi se bicikla uopšte nije punila jer mi se stalno događa da utaknem kabl u bateriju i ne pritisnem na daljinskom upravljaču dugme koje aktivira skretnicu u produžni kabl tako da sam morao da skratim vožnju i koristim asistencije 3 ili 4 od mogućih 5.

no i tako sam se valjda dosta odmorio.
jutros pak ništa trčanje iako sam imao vremena, jer sam imao zakazan malo teži tretman pa nisam mogao da rizikujem bolove u leđima i oticanje nogu, no uspeo sam da odjurim (napunjenom!) biciklom u brdo i sletim nazad u grad za manje od sat vremena.
usput sam na dva mesta primetio i nahranio po jedno ostavljeno usamljeno štene, jedno je nepovrljivo i poludivlje a drugo bi možda i moglo narednih dana da se donese u grad u rancu.

popodne opet do onog mosta jer sam i tamo juče spazio izgladnelog poentera i dva šteneta s tim da ovi nisu polu- nego skroz divlji, morao sam da im ostavljam hranu (salamu) na više mesta i da se udaljavam čekajući da li će prići tojest nanjušiti, i nakon nekoliko pokušaja i skoro sat potrošenog vremena sam napokon uspeo.

14 ožujka 2025

kako nisam završio na otpadu

požurim na trčanje da izbegnem špic i naravno mic po mic upadnem u špic.
ovo treba uglazbiti.
prođem kroz špic, jelte, 7h55 sve mamike voze decu u obdanište i gaza pešake, opet, bolje je da sam ja prošao kroz špic nego špic kroz mene, kako reći.
išao sam namerno lagano i kao po peesu prateći puls da ne pređe 140 i jeste mi bilo neobično lagano u početku no zato sam i izdržao celih 12km.

mogao sam i više ali sam morao da se vratim kući do/oko 9h.
da bih se ofarbao.
imam neke stare farbe za kosu koje su ostale iza Vatrene Tašte, sunceti deset tuba sve rdečija od rdeče.
ali ja to kapnem po malo, da dobijem tek neki hint narandžaste.
i jutros uprskam stvar, omakne mi se malo više rdeče.
dobio sam neku boju bakra, i to onog vrištećeg bakra.

rekoh, idem svuda peške, jer ako krenem biciklom dočepaće me u nekoj zabiti ovi što nose metale u otpad, ubaciće me sa sve biciklom u beli kombi bez registracija i pravo na reciklažu.
no setio sam se kako sam radio ranije kada se isto tako pređem.
stavio dreč crveni kačket S V Štutgart što mi je poklonio onaj čovek kojeg sam spasio kad je mrtav pijan ležao u travi, pa me sutradan pozvao na kafu i da se zahvali.
tako da sam popodne ipak otišao na rikaverić biciklom.

13 ožujka 2025

ode mas' u propas'

negde posle doručka sam razmišljao na koju stranu da otrčim nekih 15-16km.
rekoh kad je bal nek je maskenbal.
pa sam se onda pokolebao jer je najavljen mnogo lep dan, rekoh mogu mtb-om da odem negde u pauzi posla, nekih 40-50km po lepom sunčanom 20+ stupnjevitom danu.
u tom slučaju bih jutros trčao maksimalno 11-12km.
kad sam krenuo na trčanje još uvek sam flertovao sa tim maštarijama, no malo vetar malo semafori (pa skrenem kud nisam planirao) me odvedoše na drugi kraj grada.

nema veze, rekoh, ima i ovuda lepih alternativa.
negde oko 4km sam osetio neki zamor u leđima, kao da uopšte nisam spavao.
skrenuo sam na neki polukrug i sad računam da mi do kuće fali još toliko, izašlo bi nekih 8-9km i često tu obrnem par "osmica" po kvartu da zaokružim na deset.

u tom trenu sam zastao kod Lovačkog Doma da se malo istegnem, malo sam posmatrao divlje patke, odlučio da se prošetam do parkića i onda tako odmoran da uradim neka ubrzanja na najstrmijem delu staze.

deset puta juriiišššš uz dvocifren nagib, 
bogme isplatilo se što sam malo predahnuo.
tu mi se odjednom više nije trčalo a i zašto bih ako sam već zadovoljan.
na onih malo manje od 5km sam dodao taman koliko treba da ne mogu da zaokružim na šest, eto ti ga sad.
izašlo mi je dakle i tri kilometra hajka uz reku.

12 ožujka 2025

nisam zadovoljan, aj ken get nou

juče mi je bilo baš onako dobro trčanje, iako mi je bilo malo teže nego što sam zamišljao da će mi biti.
jutros nisam osećao ni neki preveliki zamor ni manjak motivacije no nakon što sam otišao biciklom 2km na suprotni kraj grada, nešto mi noge nisu bile baš srećne.
nekako sam otrčao kilometar kroz park i na kraju ravnjikavog dela staze prešao u režim hajka.

negde gore na vrhu tog brdašceta sam se malo istezao i razgibavao i na kraju strčao nizbrdo do bicikle.
1km + 2km = 3 km, računica je jasna.
nadam se da popodne dopunim još koji kilometrić, videćemo da li će od tih nadanja nešto biti.
ne znam da li je ovo blogger uveo kao novinu ili je do macbook-a ali kada sam ukucao "=" automatski mi se popunilo "3km", rekoh ovde očigledno neki duhovi kucaju umesto mene.

jutros su srednjoškolci Gimnazije krenuli u protestnu šetnju do beograda i to me ništa naročito ne zabrinjava nego sam video u objavi grupe Gradski Ljubimci da je sa njima krenuo i jedan pas lutalica koji je tu uvek šetao po gradu sa demonstrantima.
ajd što će omladinci u punoj snazi u naredna 4 dana da pređu 90km, na to nisam ljubomoran, ali to što će ker lutalica demonstrant peške preći više od mene u istom periodu, e taj podatak me već uznemirio.

11 ožujka 2025

u potrazi za izgubljenim gaćama

(marcel proust)
Valentin Louis Georges Eugène Marcel Proust
da mi je iko rekao da se ja ne zovem saša antić nego saša marija antoaneta madona gonzasles čikone antić, ne bih mu verovao
pa ti veruj vikipediji!
pametnom dovoljno<!>!<<11
(nešto sam grešno stisnuo)

danas nam je bio divan dan, pronašli smo gaće!
treći par tojest prvi par, kao bajagi pronašla Lola.
u istoj onoj fijoci iliti ladici gde stoje gaće.
juče nisu bile tu, ni prekojučer, ni nakjučer (?)
ali eto, vaskrsle su odnekud
kako su papa franju skinuli sa inhalatora, tako su i moje gaće
što su inhalirale, inhalirale su
sada se odlično osećaju

nisam u njima trčo nego u nekim plastičnim iz lidla
teget (tamno plavo)
a ove pronađene su svetlo sive, nit crne niti plave
nije čudo što ih nisam našao, ako sam tražio plave
uglavnom umalo da se kući vratim u gaćama
došlo mi da skinem trenerku, 
dok si trepno sa +11 stiglo na +17

samo 10km ali bogme skoro 200m uspona i spusta
mnogo dobar dan, dobar dan, divan dan.
ja zadovoljan.
sretoh i neku teško našminkanu cajku, 
načepiila fokusa onog malog, prljavog.
kada stignu da se tako utegnu u ranu zoru, nije mi jasno.
da je otišla negde nizbrdo pojurio bih za njom, 
nego ode uzbrdo, nije mi se dvaput preznojavalo
(dok je stignem, i nakon je stignem jelte)

10 ožujka 2025

sve se plaća, sve se vraća, osim mojih gaća

"Jednom u 10 ili 15 dana desi se da se spremim za trčanje, sednem na biciklu, odem do izlazka iz šireg centra grada i jednostavno nastavim da hodam. 
Bez ikakve želje da potrčim, totalno kao da mi to malopre nije ni palo na pamet. 
A što je najzanimljivije, uopšte mi to nije žao niti osećam neku krivicu.
Jednostavno, kod kuće je glava poželela jedno, u parku su noge poželele drugo i doviđenja.
Noge su stavile veto na rezoluciju, moderno rečeno.
No kao i svakog (takvog) jutra, uvek postoji popodne.
Temperature su bliže 20 nego 10 stupnjeva pa valja krenuti sa aklimatizacijom, gulp!"

Veći deo teksta sam izdiktirao u chatGpt za vreme pešačenja parkom i samo prekopirao ovde, kao i sledeći deo:

"Ne znam da li ste primetili, ali odnedavno je ChatGPT uveo novu foru, a to je da stalno postavlja pitanja. 
Tačnije, podpitanja ili u nastavku pokušava da bude izrazito ljubazan i da te uvuče u diskusiju. 
Možeš li mi pojasniti ovo, da li ti treba dodatno objašnjenje, da li te neka od ovih tema posebno zanima. 
I onda, naravno, ako nasedneš, posle deset pitanja, on ti kaže - e sad narednih šest sati ne možeš da postavljaš više pitanja, nego moraš da doplatiš na punu verziju."


09 ožujka 2025

Pola Redklif Pola Čudovište

grafit iz naslova se nalazio na asfaltu, na polovini Sljemenskog maratona kada sam ga prvi put trčao, tada nije bilo dži pi esa pa se ne sećam putanje jer da je bilo dži pi esa pogledao bih trek još koji put pa bih ga zapamtio.

nego, evo prolazaka pole redklif u tokiju
5km   19:31
10km 19:58
15km 20:05
20km 20:40
25km 20:50
30km 21:41
35km 21:56
40km 22:37

dakle pad sistema i pozitivna splitčina k'o kuća :-(
kažu da ima 51 godinu a wikipedija evo potvrđuje, ja sam sa 50.5 godina takođe trčao 2h55 u Podgorici i kontam da je ono i ovo bila ista trka, verovatno bih usporio kada bih je stigao jer se ona malo zaletela, pa bih iskoristio priliku "once in a lifetime" da trčim s njom rame uz rame.
kad malo bolje razmislim verovatno bih razvukao od 40. kilometra i ostavio je u prašini, što smo se dotle slikali - slikali smo se.

tih mojih 2h55 su u stvari bili 2h56 no u cilju su mi dali neku sekundu manje pa mogu da pričam da je bilo 2h55. evo našao sam u arhivi rezultata, piše 2:55:56, samo ne piše da je bila negativna splitčina jer sam samo hteo ispod tri sata i provukao pola negde oko 1:29:30 što znači da je drugi deo bio tri minuta brži.
sad bi mogao kao manijak da napravim grafikon i pronađem gde bih tačno stigao Polu Redklif ali me mrzi iako imam vremena jer mislim da danas neću trčat, zaslužio sam predah.

08 ožujka 2025

još malo pa jubilarac

piše mi da do sada na ovom blogu imam 3998 objava što nakon ove danas znači da će sutrašnje javljanje biti 4000.
pa eto, gotovo praznik.
jutros sam dobio bedž tj garmin mi je čestitao međunarodni dan žena, hvala veliko, niste morali.
elem, plan je bio ovakav, i sve smo obavili stopostotno:

izračunao sam koliko kilometara najviše smem da pokušam da pretrčim, i onda smo otišli biciklama nekih 6km od kuće, taman do poslednjih domaćinstava pred ulazak u totalnu prirodu.
odatle sam imao 7km do jedne kafane pred kojom postoji veliki parking, trafika sa osveženjem, česma za umivanje, par pasa i tuce mačaka.

ja sam popio neki enerdži drink, Lola neku ajs kafu od evro i po (tu sam bogme zažalio štopped nismo okrenuli malo ranije), pa trkom nazad do mesta gde sam ostavio biciklu.
ukupno 14km nešto malo preko pet minuta po km, to je ono što je nekada bilo 4 sada je 5, tako to ide rođače.
petica je nova četvorka.

ona je na svojoj nosila nešto rezervne garderobe i vodu no ništa nije zatrebalo.
uglavnom bilo mi je važno da i ona malo izađe iz grada, meni se to podrazumeva ali ona zbog posla vrlo retko mrdne dalje od kuće i ordinacije.

koleno me je super služilo iako sam se malo zaleteo i ostao u tom jačem Tempu sve do kraja, no kako sam seo na biciklu da se dokotrljam nazad u grad, osetio sam zatezanje ispod čašice.
sve sam bliži odluci da ipak potražim vezu da me pogleda ortoped (onaj moj) jer ovo traje već skoro pola godine, čak ako je potreban i neki manji ili veći zahvat bolje je da se to što pre obavi.

07 ožujka 2025

treći dan bez gaća

jutros skroz bezličnih deset kilometara.
noge bauljave, nemoguće da sam trebao da pauziram.
ali nisam džabe trčao jer bar je alergija krenula.
koleno 'nako, dok trčim ništa a kad sam stao da se malo istegnem, na mestu odakle je najlepši pogled na planine prekoputa, nešto kao škljoca dok vrtim kukovima u krug.

imam neke fensi pantalone za trčanje, piše na njima nike trail, e sad imam dva para tamnosivih, na njima se jedva poznaje kada se oznojiš.
i imam ovaj treći par, ove su nekako svetlije sive, sa notom šljive, mislim plavičaste, neki to zovu golubije plavo, e tu nastaje problem.

ne znam da li se svi znoje po istim mestima, ili neko više ovde manje onde.
meni je kritična glava tojest čelo, to lije kao kiša pa zbog naočara moram stalno da nosim ili kačket ili neku traku.
dalje osim onih normalnih mesta drugo najtečnije mesto su mi prepone, i kada od vode tj znoja potamni garderoba onda deluje da sam se upišao ili usrao ili šta god, doslovno oblika gaća.

kao one dame na ulasku u Budimpeštu koje obuku gaće preko helanki, e tako meni bude upišano od znoja i dalje se sliva niz pantalonice, tako da ove svetlije više nebrem nositi, nejde.
a valjda će uskoro vreme za šorc pa to neće ni biti problem.

06 ožujka 2025

... a gaća nema pa nema

nekako kilometri lakše prolaze otkako sam ostao bez gaća.
juče 13km u novim hokama, jutros 12km u starim.
tj nisu stare nego u najboljim godinama, dvestotinak km.
dva dana nisam trčao, mart je krenuo iz minusa, 
pa onda 7 pa 9, tu sam u četiri dana imao samo 16km.
mršavo.
posle onih 13 sam u pet dana imao 29km,
a evo sada nakon šest dana 41km.
dakle vratio sam se na prosek od prošle godine.
tada sam u martu imao 193km/31=6226m dnevno.
kakav preokret!

najavili su nekoliko baš toplih dana pa ću videti da li će me iskušenje odvesti da sednem na neku "pravu" biciklu u pauzama posla, ili ću i dalje ujutru trčati a popodne voziti rikaveriće na ovoj baterijskoj.
ko zna kako bi koleno podnelo neki bici trening, tu sam što bi englezi rekli "sa jezikom u obrazu" :€€£€€€€ aaaa našao sam evro.
pokušavajući da napravim onaj tongue in cheek smajlić.
shift + 4 je dolar $$$ a option + 4 je ojro €€€
eto po tome ću zapamtiti.

danas sam imao 163m uspona što znači da sam imao i barem 100m spusta, ona razlika je toliko blag nagib da se ne primećuje.
koleno se za sad drži, ili se brani šutnjom, nema treće.
bilo bi lepo da mi se za koji dan opet nešto ne osveti za to čačkanje.

05 ožujka 2025

ostao sam bez gaća!!!

krenuo je da pronađe gaće, I NEĆETE VEROVATI ŠTA SE DOGODILO!
pre par nedelja sam kupio u Lidlu pakovanje od tri para bokserica (zašto se za jedne gaće kaže "par gaća" a za par gaća se kaže "dva para gaća"???) i ne sećam se osim jednih teget, drugih šarenih teget/plava, i treće, kakve su bile, da me ubiješ nemam pojma, ili sive ili crne.
uglavnom prvo sam nosio te treće, tojest prve, ipak mislim da su bile sive.
gde su završile posle pranja, ostaće misterija.
nema ih među gaćama, među opremom, među čarapama, iza radijatora, jedino objašnjenje je da ih je mačor negde odneo.
obzirom da svakog dana odnekud iz komšiluka donese komad kože od slanine, kontam da je nešto morao dati u zamenu.

jutros sam prvi put trčao u novim hokama (atr = all terrain) pa sam morao malo i po travi a malo po nekom gradilištu čisto da "dođu na svoje", no ipak je uglavnom bio asfalt.

ono što je najzanimljivije je da se uopšte ne primećuje razlika u đonu.
ovako na dodir i pri hodanju se čuje puno više nego na kliftonkama, deluje tvrđi, ali na trčanju je skroz isti osećaj kao u klifton.
čak je i prosek ispao isti uz isti puls, dakle sve isto.
osim što su onako jako izrezbarene pa na nekom trailu predstavljaju bolji izbor od kliftona koje gotovo da nemaju šare i sigurno bi se više klizale po zemlji, mislim naravno na uzbrdo/nizbrdo, ne na ravno osim ako je blatnjavo, e onda i na ravnom.

to da su lakše od burazera nije tačno, klifton su 289g a čelindžer 291g, i opet su obe u gram iste težine što već prestaje da bude slučajnost nego već malo više miriše na kvalitet.
(za razliku od saucony gde su čak i ulošci po nekoliko grama gore dole a o patikama tek da ne govorim)

i da, ako su klifton 9 tačno 45 1/3, onda su čelindžer 7 veličine 45, iako i na njima piše 45 1/3, par milimetara su kraće, i uže.
tolicna razlika može i čarapama da se reši, ali da napomenem.
mada je logičnije da na trailu nosiš malo punije a ne tanje čarape, ali ajd.
ko trči bez gaća, svakako su mu čarape manja briga.

04 ožujka 2025

stigle su Hokice, utisci su podeljeni

čet'ri kilometra sam trčao tu po kvartu i čekao da me pozove kurir, onda mi se smučilo pa sam otišao dalje uz reku do brane i vratio se još dužim putem, tu sam potrošio još pet kilometara, i ništa.
došao kući, skoknuo do apoteke po Movalis jer par dana nisam ništa pio a koleno je počelo iznova da me zateže, krenuo na posao (to mi je dodatnih 15 metara šetnje) kad ono AV-AVAVAV-AV (tako mi zvoni telefon) - jesil stigo druže - evo me na kapiji - evo me sa parama.

uneo Hoke u salon rekoh odmah da ih probam i prvi dojam da su nešto malo knap, malo krute, a i boja drukčija nego na slici.
boja je ipak slična, to sam video kada sam ih izneo napolje, knap su zato što je uložak za pola milimetra deblji nego na Clifton 9, to sam brzo rešio jer sam ove nove uloške stavio u kliftonke koje su već 210km razgažene a podosta su široke, i odjednom su i nove Challenger ATR 7 postale fino udobne.
voila' - što bi rekli rusi.

jedino što je ostalo nepoznato je da li će mi ovi ulošci iz novih patika biti pretvrdi u starim, ali imam i onaj peti par krem žutih koje sam uzeo da ih nosim kao espadrile, u njima verovatno nikad neću ni trčati pa ih eventualno tu mogu oženiti.
mislim uložak je muškog roda a tenesica ženskog, brak iz ljubavi.

ostalo je još da ih izmerim jer u recenziji piše da su lakše od kliftonki iako je ovo navodno varijanta Clifton 9 za lake trejlove odnosno road-to-trail izlaske pa mi taj podatak o težini zvuči malo čudno.

PS
đon je dosta tvrđi, osetno jače "udari" o beton dok hodam, pa mi je čudno da su u recenziji napisali da su jednako udobne na asfaltu kao i klifton 9, jedva čekam da ih isprobam, možda i popodne pokušam kilometar ili dva, ne više jer sam se već istuširao.

PS
za kolegu blogera kome je Clifton bio preširok, napomena da su možda taman dovoljno uže da bi ih mogao okušati za svoje jazavačke avanture, naravno tek nakon probe u prodavnici, ne bih da plaćam odštetu u slučaju da sam pogrešio.