sedam plus sedam

Molim obratite pažnju na ove brojeve:

"Vaša porudžbina #8192479 je podeljena u više porudžbina #8194873,#8194878 jer se artikli koje ste poručili vode kao raspoloživi na različitim lokacijama."

Dakle između prve i druge potvrde je prošlo dan i po, i za to vreme je formirano negde oko 2400 novih između.

Kakav je to svet koji naručuje u vreme praznika, nije mi jasno.

I zbog takvih ludaka ja moram da čekam svoju porudžbinu dva dana duže.

Uzeo sam kačket ali za besplatnu poštarinu bih morao da uzmem tri kačketa koliko mi nije trebalo pa sam uzeo neki šuškavac da ne bih plaćao dostavu, i sad sam sav hepi jer sam uštedeo 350 dinara, doduše kačket je 3000 a šuškavac 8000 dinara.

Juče sam sve napisao unapred. 

Biciklom nekako stigao 4km do ind. zone, u bisagi ostavio neki stari gornji deo trenerke i krenuo kroz zaleđeni sneg. 

Nakon nepunog kilometra skontao da su gasovod provodili doslovno trasom te "lenije" odnosno puteljka koji razdvaje leve i desne njive.

Valjda računaju da će to na proleće traktori opet potabati i formirati novi prolaz, no meni je ostalo da trčim po pola metra visokim piramidama od zamlje prekrivene ledom i snegom, ili kroz oranice, ne znaš kuda je gore.

Živ se polomih no srećom to je trajalo nepun kilometar (sve neki nepuni kilometri) a sledeći nepun kilometar je bio po kolskom putu koji je bio 90% u barama prekrivenim ledom koje je trebalo zaobilaziti sa svih strana.

Pa zatim nepun kilometar uz ex-kukuruze tojest kroz pedalj snega ispod kojeg je nešto grbavo, no tuda sam prvi put u životu prošao pa mi je bilo zanimljivo.

Kad se završi brza saobraćajnica taj deo uz Kolubaru će ostati odsečen pa će moći da se dođe samo preko reke, valjda.

Elem 7km juče, popodne malo e-bajkom rikaverić, 7km jutros tu po gradu (jedva, bogme noge nisu zaboravile ono tlačenje), i to je to.

Koleno "onako".

Milovan oborio osobni rekord

mil-ovan bi bio ovan koji je mil, a rad-ovan je valjda ovan koji bi sve hteo, rad je da uradi ovo i ono.

jedino ne znam jorg ovan šta bi bilo, moram na vikipediji pronaći čime su se razni Jorgovani bavili u životu.

a lični nije teško oboriti, dobro se najedeš uveče i eto sutra ujutru na vagi ličnog.

može i najveća dužina noktiju, da probamo da pobedimo Radovana.

neki izazov na tiktoku ili slično.

vidiš to mi nije jasno, otkako su žene počele da stavljaju one kandže raznih boja, sa ciljem da izgledaju idioti za tastaturom dok onako ubadaju vrhovima prstiju koji su potonuli 3cm ispod nokta, ZAŠTO NIJEDNA NEMA TAKVE NA NOGAMA?

pa kako hodaš a nokti iz sandala štrče i cakću po parketu kao kad uvedeš kera u stan.

ženske čarape da se prave samo do mesta gde počinju prsti, tu oko palca da ide neka petlja kao na rukavima zimskih dukserica koji imaju otvor za palac da ti se šake ne smrznu na trčanju.

juče sam popodne rešio da malo dopunim kilometražu pa sam otišao biciklom pony (koju Milijana gony) do industrijske zone i tamo pokušao malo trčanja kroz zimsku idilu no avaj, sneg je već bio omekšan i planirano trčanje po snegu se pretvorilo u trčanje po blatnjavim njivama prekrivenim tankim slojem snega, bogme opak izazov.

uspeo sam da izađem živ i sa minimumom blata na nogama, dodao sam samo 2km ali puno više nisam ni zamišljao.

razmišljam da danas krenem na vreme i otrčim malo veći krug no i to bi bio izazov jer do ind. zone treba doći biciklom a to na minus 5 nije baš preporučljivo, posebno ako bude leda po ulicama.

Radovan se prijavio za Maraton

... po early bird ceni, i ostvario popust od 50%

obzirom da se to sve događalo u novembru, a maraton je tek u maju, Radovan je odlučio da kupi i patike, no u prodavnici je shvatio da za njega ne postoji broj, zbog predugih nokata. tj noktiju.

otišao je kod pedikirke koja mu je skratila kandže, pa se vratio u prodavnicu i kupio jedan par Hoka Mach X.

dakle sada ima patike, nokti su skraćeni na vreme, da ne bi do maja zaboravio ni jedno ni drugo, još je ostalo da nešto malo trenira ako bude stigao.

nemojte biti Radovan, budite Saša.

jutros je ceo grad osvanuo kao klizalište od tri puta tri kilometra.

za predgrađa nisam siguran, mada sam siguran da je po brdašcima okolo bilo još gore, ja sam se držao ravnog.

napadao je vlažan sneg pa je temperatura pala sa +1 na -4 i to se zaledilo, jutros sam video na desetine ljudi koji stoje pored auta, jedni ne mogu da otključaju jer se brava zaledila (to su oni što nemaju ključ na dugme) a oni drugi koji su uspeli da uđu u auto stružu led sa šoferšajbne i bezuspešno pokušavaju da odlepe brisače sa stakla.

uspeo sam da se nijednom ne poklizam što je već samo po sebi uspeh veći od te brojke 6 (km) dok me je ono malo pešaka gledalo sa čuđenjem ili divljenjem jer im je i hodanje bio preveliki izazov.

trčao sam u mizuno wave sky 6 i zadovoljan sam kako su se držale, tj kako su me držale, mada sam i ja naravno trčao očekujući svakim korakom da nešto prokliza no srećom ništa me nije izbacilo iz ravnoteže.

treća sreća (kako za koga)

jutarnja šetnja sa psima

raduju se šetnji, ali ne znaju da idu na redovnu vakcinaciju

imamo do veterinara 1.5km i isto toliko nazad

na leđima nosim transporter

 u njemu mačorčića

dva dana nakon rođendana (napunio je osam meseci) ide na kastraciju

dok se kučići raduju, on zapeva

nije doručkovao, a sinoć ni večerao

pa ga treba razumeti

mada mu nismo verovali da je gladan

(jer mi smo doručkovali, a sit gladnom ne veruje)

i tak, ostavili ga tamo kod kasapina, vratili pse kući

dotle je već prema najavi počela kišica i spalo sa +10 na +4!

ja hrabro promenio šuškavac pa na trčanje

negde oko petog kilometra zove Lola, kaže rekao je mesar da je mačak gotov

razrešen viška loptica kuglica čega god

skrenem prema ordinaciji, utom Lola dođe biciklom da ga pokupi

još malo do kuće i izađe mi na 8km

prvenac

u starim noosa ff, nikako da ih bacim

tvrde i stabane

ali nekako mi ih žao

baciću ih sutra, ili sutra, ili sutra

tomorrow never comes

eh, eh, ehhh...

e dragi moji, zašto ja nisam učio na tuđim greškama?

niko neće da piše blog, posebno ovi glupi na čijim propustima bih mogao nešto da iskustveno profitiram

doduše prestali su i oni mudriji, uglavnom

evo kako je to jutros izgledalo

kažem ja ovako:

ako sad odem na trčanje, vratiću se do 10h, dok nešto pregrizem i zapišem biće 11h, onda će umesto najavljenih +8 biti tek +5 i moraću da čekam još, kad bude +8 uveliko će proći podne a gosti nam dolaze malo iza 14h, dakle ništa neću stići

tu napravim dobitnu kombinaciju, biciklom do sela 15km zapadno, odatle ću na trčanje 6-7km u jednom pravcu i nazad, dok završim trčanje dovoljno će otopliti da se biciklom spustim nazad u grad

ono što nisam računao je kako će mi biti na tih prvih 15km blago uzvodno, jer je na bicikli bilo ubitačno hladno obzirom da je duvao jak vetar

stao sam na 8. 9. 11. 13. kilometru dok nisam stigao do željene destinacije

tamo opet sav smrznut

tabani promrzli, ne mogu ni da hodam normalno

malo gurao biciklu putem kilometar tamo kilometar ovamo da se zagrejem

i tu odlučim da neću ni trčati

odoh rekoh tako da guram, preko jednog brdašceta kroz seoce pa ću se vratiti u grad sa neke druge strane

tamo malo blata malo leda, ništa normalno po tim sokačićima i šumarcima

sve što je u senci je led i samo led, sve što je na suncu je potočić i blato

ajd kako god, prešao biciklom 31km, peške 4km valjda, umesto da sam lepo pretrčao desetak km ujutru i sigurno bih isto ovoliko uspeo između 12h30 i 14h

ali eto

devedeset osam godina, a neiskusan

no dobro, čovek se uči dok je živ

pa makar do dvesta osam godina

loše je, a biti će još gore

kaže lola da previše plaćamo račun za telefon(e)

oko 50 ojra

i tako sam ja raskinuo ugovor za jedan od svoja dva broja, iako naravno nikad nisam ni znao šta će i dva broja

nego ovamo bio ajfon onamo huauvaueji pa uzeo jedan mobitel ovamo jedan onamo povoljno uz ugovor

i tako imao ja dva broja dve godine tojes tri godine, zvali se u lolinom imeniku sale 060 i sale 070

a obojica brojeva se završavali sa 42195

he he he

u nedostatku sećanja otvorim svoj blog od prošle godine da vidim koliko sam onda trčao, pa da pariram jelte

kad ono u blogu piše nije mi se trčalo, nisam jurio od Prvog, u mjesecu,, pa sve nešto metiljavo

pa rekoh, ako sam prošle godine kad mi ništa nije falilo, mogao toliko da zabušavam, što bih sada morao da se satirem

in prevod, isto kao i prošle godine, šetnja sa psima, pa neko landaranje e-bajkom, štednja kolena, malo leda malo brufena malo čuđenja dokle će to trajati i eto, prođe dan

(a godina nikad)

(no to će se obrnuti, samo pratite blog i sve će vam biti jasno)

pobedaaaaaaaa

eto ga, gotovo je!

prava vaterpolo utakmica!

sinoć ipak ništa ne potrčah jer me je na bicikli malo bolelo koleno (!) i rekoh ništa rizik nigde ne silazi nikud ne potrčavaj.

jutros je stoga domaći tim (Plan) izjednačio na 186:186km,

a ja sam pojurio biciklom do Lidla, bez rukavica na -2C.

nasuprot vetru mi se prsti oduzeše za tih 6-7 minuta i čak sam razmišljao da ni ne odem na trčanje nego da ga ostavim za popodne, no nakon par minuta većanja (lijeva hemisfjera mojzga protivu dijesne) sam odlučio da pokušam.

potrčaću po parkingu 20-30 metara pa ako ništa ne zateže, odoh dalje.

i ništa ga ne zategnuše, i on ode dalje, i bi trčanje.

da li da idem krugove po kvartu, jedan bi bio nekih 500m, dva bi mi bila dovoljna.

no iza ugla primetim osunčanu ulicu koja se tako namestila tojest nije se namestila jer tu stoji godinama nego se sunce tako namestilo, tojest nije se ni sunce namestilo jer ono tu stoji još duže od ulice, tek eto NEŠTO SE NAMESTILO.

neki zaokret, neka rotacija, nešto neopipljivo.

i odoh ja na neki krug tamo pa nazad, malo s jedne strane malo s druge strane reke, most na okretu takoreći.

i vidim izaći će mi 4km, a meni nit hladno nit vruće, skinuo šuškavac i onako u duksu.

ponegde poledilo.

odem u park na dodatak, malo gore malo dole, sretnem neku TV ekipu koja nešto snima, napravim polukrug na drugoj strani od početna 4km i završim sa totalom od 7km.

tako sam onih 186:186 promenio u 186:193km,

a godina mi je u odnosu na prošlu dosegla 1403:1410.

e to mi je bilo posebno drago jer mi je Taštin rođendan (bio) 14.10. i posvete nikada dosta obzirom da sam sve svoje kilometre u životu pretrčao njenom zaslugom i podrškom.

ovo stavlja novi izazov pred 2025. 

više blogova nego kilometara

(umalo)

toliko sam pisao ove godine da više ne moram ni pisati, što je na neki način refleksija toga da sam toliko pretrčao da ne moram više trčati.

a to je naravno varka, jer to što sam uspeo da zaustavim konstantan pad kilometraže iz godine u godinu, ne znači da nisam mogao i trebao više.

neka to bude nauk i lajtmortiv za dogodine.

greškom sam otkucao lajtmortiv i sad mi je žao da ispravljam, jer garant tu ima nešto što slučajnosti žele da mi poruče.

zašto sam nekada više trčao, vozio, manje polagao u tzv razvozavanja i vozikanja, nemam pojma.

takođe, silni kilometri na e-bajku, skoro 7000, ne znam šta reći, da li je bolje da su tu ili da nisu?

jer u protivnom, na šta li bi prošli ti lagani sati, na neke minimalne hajkove, šetnje, vozikanja city bikeom po gradu što bi izašlo jedva na trećinu kilometraže i samo par % od popetih uspona?

teško da bi to bilo po ičemu bolje.

jutros nisam nigde mrdnuo da ne prećeram nakon onih 12km juče jer ipak nisam trčao sat tempa već mesecima i nigde mi ne gori trenutno.

obrisao par prozora od gareži, oribao kadu, ledirao koleno.

kako bilo, evo pauze na poslu, pa ću do negde biciklom gde je mogu ostaviti i odatle nadam se otrčati samo par kilometara eto čisto iz štosa.

juče me po prvi put koleno nije bolelo duž prvog kilometra, odmah od početka je bio ok osećaj.

nakon malo dužeg ili malo jačeg trčanja sutradan obično zateže, dakle taman kad prestane da boli ja ću završiti trčanje :-D

trenutno je kao što sam već izračunao 180:186

gem set meć

nakon što sam se juče ujutru javio sa stanjem 168:169,

dobio sam zadatak da kupim rezance za supu pa sam otišao na trčanje praktično uzduž kroz ceo grad da bih se sa iste strane i vratio, preko pijace

planirao sam da mi izađe 6km i da tako zadržim taj kilometar preko "dana prednosti"

no nakon 5km i kupovine rezanaca, bilo mi je glupo da tako trčim sa kesom u ruci pa sam samo došetao kući od pijace i ostao na krnjih 5km

rekoh mogu popodne dodati 1km, ali nisam

samo sam se biciklom provozao ka Beogradu da vidim dokle su stigli radovi na kružnom toku koji će voditi ka Brzoj Cesti

tako sam otišao u krevet sa 168:174

jutros smo naravno osvanuli sa 174:174

nakon doručka smo skoknuli do Lidla i živi se smrzli, ne znam zašto me mrzi da uzmem rukavice "za samo kilometar i malko" no i tih 4-5 minuta kroz grad su dovoljni da ti se oduzmu prsti

sledi otkravljivanje i taktička pauza negde do 10h kada se sunce pristojno odiglo

pa na istu biciklu od juče pa do istog kružnog i uraaaa cesta nije puštena u saobraćaj

odatle 6km trčanja Brzom Cestom do sela Divci poznatog po izreci "gde žuriš, nisu nemci u Divcima", i isto toliko nazad, čak sam poštovao propise pa sam išao desnim trakama i na tamo i nazad mada je sve pusto i osim par radnika nisam nikog sreo

nakon tih 12km (par sekundi ispod sat vremena) smo stigli do 174:186km

sa tih 186km sam dostigao 2023. godinu po kilometraži i izjednačio na 1403:1403km

dakle dovoljan mi je samo kilometar u naredna dva dana pa da "pobedim"

naravno domaća momčad će u sledeća dva jutra smanjiti 

prvo na 180:186, pa na 186:186, no nadam se da ću do nove godine barem taj jedan dobitničko pobednički kilometar pretrčati

štaviše trebao bih to danas, da overim pobedu, ali nisam siguran da će mi se hteti

preokreti, napeto je, kladionice ključaju

juče sam nakon jutarnjeg ćorka od samo 2km poveo sa 162:164

no nakon najavljenog skoka biciklom do menjačnice sam produžio u kontranapad i kroz industrijsku zonu namakao još peticu, i tako povećao prednost na bezbednih 162:169

išao lagano po vodurini jer se topi sneg, i tako sam potrefio da me prska kolona koja ide u drugu smenu jer sam na tamo prošao nešto pre 14h, a u povratku me prskala kolona koja je završila prvu smenu jer je bilo nešto iza 14h, predivno

i tako sam jutros osvanuo sa 168:169km

probudio se dosta ranije i evo u vreme kada glava obično tek pregovara sa nogama da li da ih podigne iz kreveta, ja sam već doručkovao i čekam da prođe još pola sata jer sam ofarbao kosu u praznični dezen

malo laptop malo led na koleno pa na trčanjce

napolju je +1.5 pa valjda neće biti puno leda/vlage no subota je pa može i po ulicama da se trči, ne mora samo po trotoarima

koliko god bude trčanje moram pred kraj svratiti na pijacu po rezance za supu, kako ću s tim dotrčati kući baš me zanima, uglavnom neće biti dosadno

juče popodne je koleno bilo dosta bolje nego ujutru, 

nadam se da će me i danas jednako lepo poslužiti

tudej sam stigao do 2.5 meseca od pada.

šta još tu boli, šta je otečeno, bog bi ga znao, 

no i sa takvim kolenom idem blizu 200km u mesecu, 

što mi je jednom davno bila nedeljna kilomeraža

promene kursa

jutros krenuo na trčanje, 

nisam stigao ni minut da ohladim koleno ledom, 

ni da se zagrejem, počelo da boli, vratio se posle 2km.

svanulo vlažno i -1C pa poledilo nešto malo vlage po trotoarima, 

svuda kao klizalište.

ispade bolje što sam skratio.

možda popodne dodam koji km.

moram u pauzi posla skoknit do lidla.

pa tamo negde neki trč, mal tam mal vam.

već imam neke ideje.

(on uvek ima neke ideje)

i do menjačnice.

nismo ništa trošili celog decembra pa se nakupilo.

puna fijoka salate.

razmišljao o nekom skuteru ali to ćemo na proleće.

ili još jedan e-bike ali da je otključan do 49 km/h.

za ona "remote" trčanja na koja krećem iz potplaninskih sela koja su udaljena 15-25km od kuće.

baš juče bila žena iz menjačnice da joj čupam obrve,

pitam je jel sad veća ponuda dinara ili deviza, 

A NJEN ODGOVOR GA JE IZNENADIO.

očekivao sam da će reći da ima višak ojra zbog spojenih božića i gastarbajtera ali jok, kaže "pojavio se neki silan novac, svi kupuju evre" (?)

pa rekoh svi kukaju da nemaju para, zašto sad ne troše ako je predsednik bio široke ruke, kaže žena pa neće da troše, štekaju evre za crne dane.

ma jok, skupljaju za proleće, da kupe skuter pre mene, pomislih.

elem sinoć je bilo 156:162,

jutros smo se probudili na 162:162km,

ali sam evo ubacio dva slobodna bacanja za 162:164.

neću neću dijamante

suvo zlato, brilijante

neću hoke neću bruksa neću hoke HOĆU bruksa

a hoću i Hoke, o tome malo kasnije

1) neću hoke 

rekoh išao sam juče u hokama a danas ću ove teže i sporije glicerinke jer ću sigurno ići laganije i neambicioznije no posle par krugova oko istog onog šoping centra skontam da mi je prosek 5'02" i EVO ČEGA SE SETIO

mislim da mi je garmin onako kao od bede predvideo vreme trke na 10km oko 50 minuta i rekoh sad ću ja samo malo da pojačam da istrčim cenera za 49, da ga malo zbunim

i izađe mi 48'39"

mada mislim da mi je grešnik od gps-a dodao par % kilometraže ali ajd, brojke su brojke

ko zna, možda on konta da bih se ja na trci zaleteo pa pukao pa bih možda i preko 50' završio

ili bih odustao

vidiš to mi još nijednom nije prognozirao

vreme na polumaratonu - DNF

2) hoću hoke

izlete mi novogodišnja akcija clifton 9 iste kao moje ali ne svetlo nego tamno plave i sad mi se kupuju jer ja volem da zamenim pa da trčim u dve različite, volem više nego leba da jedem

ali nije BAŠ neko sniženje nego onak

pa se sad lomim

dal da čekam još bolju ponudu

uglavnom nakon jučerašnjih 150:152,

sada imamo stanje 156:162,

dakle opet sam u prednosti za čitav dan odmora što dosta uspokojava, ili ospokojava, kako se kaže?

hrčak - 10 krugova

šetam jutros tih 200m od kuće do tržnog centra i razmišljam, da ne kažem računam:

sinoć sam otišao u krevet sa rezultatom 144:147

a jutros sam se probudio sa 150:147

jer ovaj domaći tim, tojest plan, čim se okrene datum u kalendaru on doda šesticu

kao da mu je start u 00:01 bože sačuvaj

pa do kraja dana, ako nešto smanjim - smanjio sam, a ako ne - cvrc

ideja je bila da otrčim 10 krugova po 500m, onako kao neku poluKontrolu

ne trka ne hronometar nego onako "malo jače"

e sad malo jače može na pravcu, ali kako okolni put ide u cik cak kroz krivine nije bilo baš lako po nešto malo snega koji stalno pada i koliko god ga revnosno čistili uvek ga ima tanak sloj

na mestima ga nema, to je bio bonus, samo voda tj mokar asfalt, ali čvrsta podloga

odmah sam primetio da mi pokazuje malo više, pogledaću na snimku kako je izgledala putanja, verovatno nije baš uhvaćen gps na najbolji način

jedina baš bljuzga je bila pred kraj kruga, i rekoh, ionako sam prekjuče trčao 6.1km, pa danas mogu 100m manje, završiću malo ranije

zavrnem rukav i pokaže mi prosek 5'01"/km i u trenu se predomislim da tu stanem, nego kroz najveću bljuzgu uradim ubrzanje od 100m i taman završim sa prosekom 5'00"/km

i ujedno povratim prednost na moju stranu, sada je

150:152km

još 6 dana do kraja

koleno "onako"

razmišljam da na ovom krugu napravim lokalnu Ligu u trčanju, da proverim da li bi bilo zainteresovanih

u Kanadi

jutros imamo zanimljivu situaciju

napadao je prvi pravi sneg

mokar težak

pa sam lopatao

imao sam to u vidu i juče kad sam ono kao malo ubrzavao

rekoh ko zna, možda nakratko pređem iz atletike u ring

pa ako preskočim trčanje zbog lopatanja, 

jer će leđa svakako da mi proplaču, 

nakon jučerašnjih 138:147km

danas bi bilo 144:147

tja

a to pod uslovom da do kraja dana ne pretrčim ni metar

dobro, metar se ne piše, morao bih barem kilometar

jutros bi svako trčanje bilo nerazumno

tona bljuzge, temperatura +1C, voda do kolena

po trotoarima natabano i ljigavo, nešto najgore

jedino bi bilo lepo trčati kuda niko nije prošao ali gde to naći

opcija za popodne je da odem tu oko tržnog centra, 

oni imaju neku mini grtaličicu kojom čiste dostavni put koji ide u krug i ceo krug izađe savršenih 500m

pa desetak krugova, šta fali, valjda bih preživeo

imam do tamo 200m šetnje, taman da se zagrejem

ili ohladim

no treba imati u vidu da će lopatanje da se ponavlja na svakih par sati jer nam je firma tu odmah do kuće pa valja očistiti prolaz, a koliko će mi volje ostati za trčanje, bumo vidli

treći dan Zime

vidiš ti to, ako su tri prošla, ostalo je još samo 97 :-)

u prethodna dva dana sam stavio dve slike na instagram i podelio ih i na fejsu, prvog dana sam dobio 37 lajkova i 6 komentara, na drugu 16 + 1 :-)

tim tempom ću već danas dobiti 7 lajkova i nula komentara, 

pa 3+0, pa 1+0, pa 0+0.

duplo golo.

naša škoda favorit je išla od nula do sto za 15 sekundi,

eto ja mogu od 37 do 0 za 4 dana.

taman koliko je potrebno živom čoveku da se ohladi negde ispod čo oju :-)

tako da ne znam da li da dozvolim da me to demotiviše ili da teram poduhvat "100 u 100" i da pratim ritam kojim se smučujem/smučavam pučanstvu.

obrnuto od juče kada sam hteo 6 a istrčao 7, jutros sam maštao o 7 a završio sa 6.1km

iz nekog razloga sam počeo da ubrzavam i na kraju sa početnih 5'50'' sišao na 5'25'' po kilometru

možda jer sam opet uzeo one cliftonice od juče

dakle one hoće ili duže ili brže

ne daju i jare i pare

kako bilo, nakon jučerašnjih 132:141

danas sam stigao do 138:147km

što bi rekli, ista meta isto odstojanje

koleno tako-tako, prvi kilometar trt-mrt, posle toga vrt-vrt

što bi gugl rekao PLUS JEDAN

lagano nedeljno jutro

uzeo salomonke da se počastim

idu praznici

birao gde ima sunca, napolju -1°C

hteo šesticu, da ne zinem previše, nego da mogu da progutam

na kraju ispade sedmica

stanje juče 126:134km

rezultat danas 132:141 

popodne možda malo biciklom, pred najavljeno pogoršanje vremena

što vidim sunca danas, pamtiću naredne nedelje, prema prognozi

ispratih Jesen nogom u dupe

... a Zima me dočekala na volej :-)

jutros odbrambenih 6km čisto da održim razmak

ledeni vetar, u jednom smeru se raskopčaš a u drugom drhtiš

koleno tako-tako, pa sam se držao minimalnih ambicija

mogao sam i 4-5km krckajući ušteđevinu ali...

nakon par km se malo zagrejalo i rekoh neću skraćivati

kad već ne moram jelte

istovremeno sam i zadovoljan što sam se vratio tamo negde...

pre desetak dana 

kada sam mogao nakon početnih pet minuta žuljanja ispod čašice da nastavim sa bezbrižnijim trčanjem, no opet, krivo mi je što od tog stanja pre sedam ili deset dana nisam bitno napredovao

štaviše, nisam uopšte :-D

baš juče razmišljam, hej, pa ja znam kada će me proći koleno!

nakon što tamo negde u aprilu sastavim deset dana na bicikli pa par dana na hajku pa još deset na bicikli, e tek onda kada pokušam da trčim odjednom mi ništa neće faliti

dakle treba samo biti strpljiv

kako ono beše, juče smo bili na 120:128,

danas smo na 126:134km, 

čak bi mi i dan pauze sačuvao prednost od 2km ali neka, 

nemojmo u apatiju pre vremena

sutra nam dolazi Zima

... mada ja decembar-januar-februar računam u zimske mesece, može kalendar da trabunja šta hoće, verujem mu koliko i horoskopu.

što znači da sutra u 10 ujutru prelazimo iz strelca u jarca.

sjaši kurta da osedla murta.

morao bih da čitam blog deset dana unazad da bih uopšte skontao kako sam napravio ovoliku prednost ispred domaćeg tima koji marljivo skuplja 6 poena dnevno.

no onih 114:128 juče su zaista delovali da sam jednom nogom na pobedničkom postolju.

ali.

ipak treba citirati Lolu koja stalno ponavlja da ništa nije gotovo dok sudija ne izgovori - gem set i meč.

tako mi ni jutrošnjih 120:128 nije delovalo loše

osećao sam koleno više nego što se sećam da sam primetio zadnjih par nedelja tako da se dan odmora namestio sam od sebe.

iz dva puta prošetao po gradu 3.5+2.5km, ko zna možda ću i posle večere koji kilometar laganini.

kao za inat jutros primetim neku devojku koja trči, kišica paducka, ona trotoarom piči, kosa vijori, eto rekoh čekao je život bukvalno prvi dan kada ne budem trčao da mi pošalje tako nekog, čisto da bih se osećao kao govno.

teoretski mogao bih i večeras da pokušam ali nešto ne mislim da je dobra ideja, iako mi deluje da se stanje dosta primirilo.

neka ga, zaslužile su ove nogice da ih malo počastim.

avantura

nekako sam cele nedelje zamišljao da bih danas na praznik (sveti nikola po ortodoksnom kalendaru) i neradan dan mogao da sednem na neku od normalnih bicikli i napravim pauzu od trčanja, tako što bih istestirao koleno kako se ponaša na nazovi treningu.

na vozikanju uživa, to nije sporno.

no od najavljivanih +14 nije bilo ništa pa sam na +9 počeo da menjam planove.

jedan koji se nametnuo je da odem e-biciklom preko brda, sa 180 preko 520 nadmorske pa nazad na 420m, i odatle da odem na trčkaranje nakon što je ostavim ispred lokalne prodavnice.

već sam pre možda mesec dana dotle stigao i baterija je izdržala "na knap" jer terati ono đule od 25kg uz dvocifrene uspone svakako ne možeš bez asistencije.

prodavnica nije radila pa sam malo progutao knedlu ali sam se nekako snašao da je sa dve sajle pristojno uvežem za stub, malo je i zaklonjena pa je nadam se ionako niko neće primetiti sa glavnog puta.

jedino gde sam se preračunao je da je ta staza uz planinski potok puno strmija nego što sam ja zapamtio.

planirao sam nežan uspon i nežan spust no na kraju mi je na 3.7km i nazad isto toliko ispalo skoro 200m uspona!

nakupio sam jedva 7km jer sam u povratku gasio štopericu na strmim nizbrdicama kuda me je bolelo koleno, ostatak sam trčao.

puteljak je išao i dalje no sve urasliji u granje i trnje pa sam na nekom mestu morao da okrenem, ionako nisam nameravao da pretrčavam puno više od toga.

ono jedino gde sam se preračunao nije bilo jedino jer je na jednom mestu bujica odnela cevi preko kojih ide put pa sam dva puta morao da s kamena na kamen pređem brzak, što je bilo podosta zeznuto jer je kamenje bilo mokro i klizavo, i nije mi se upadalo u pola metra dubok ledeni potok na 23km od kuće, ne bi me iscedila ni Candy centrifuga.

i eto, namače se sedmica, iako sam mislio da bih i sa četvorčicom bio zadovoljan
od jučerašnjih 108:121

stigli smo do 114:128km

do kraja meseca je ostalo 12 dana, barem jedan bi mogao da bude i dan odmora :-/

da izjednačim 2023. godinu fali mi još 1403-1345km = 58km

ako bog podadne zdravlja, to bi mi bilo u dometu

a da izjednačim decembar 2023. fali mi 230-128 = 102km

ako bog podadne pameti, to ne bih ni trebao da pokušavam

(EDIT) očekivano iznenađenje

nažalost desilo se ono očekivano, doduše ne samo mojom krivicom

bojazan da će koleno malo da se "zategne" odnosno stegne/stisne/votevr je naravno bila logikom potkovana no nekako sam se ipak nadao da "neće biti strašno".

e sad, jutros je Lolin telefon počeo nešto da se koči pa sam čačkao o čemu se radi pa mi je umesto u lediranju kolena prošlo deset minuta na to, pa sam odjurio iz kuće onako "na suho".

biciklom 2km na drugi kraj grada, pa trčanje što kraće (4km) i što laganije (skoro po 6') sa nešto malo nelagode ali ništa alarmantno, ipak, pa biciklom pola kilometra do Lidla taman da se malo ohladim, pa brzopotezna kupnja pa biciklom kući i odmah dalje na posao, pomalo što bi rekli hektično.

prvi put u zadnjih 15-ak dana se nisam tuširao pre posla jer se nisam ni oznojio, pa ti vidi kakav je to trening bio.

doduše bilo je i pohladno, uglavnom sam bio u senci iako je sunce negde već provirilo, čak ni šuškavac nisam skidao nego ga samo malo raskopčao.

tako da smo nakon jučerašnjeg preseka 102:113

trenutno stigli do 108:117

sa nekom eventualnom šansicom da se popodne to još malo promeni

popodne skroz ludih i divljih 4km prečicom desetak km iznad grada, gde sam se celog života pitao odakle izlaze ti traktori na glavni put, i shvatih odakle - OD SEOSKOG STADIONA

dakle sad smo na 108:121

neloše

koleno hm hm ok hm hm

zašto se slepi putnik zove slepi putnik

valjda su slepi svo koji ga ne vide, a njemu bogme ništa ne fali

pre bi se trebao nazivati nevidljivi putnik

jutros sam opet trčao u onim starim noosa ff a nemam pojma zašto kada sam zaključio da nisu ni za šta

bio je dogovor da trčim tu sa jednim kolegom biciklistom koji je krenuo malo ambicioznije da džogira i vrti se tu negde oko 6' na kraćim trčanjima od pola sata do 7.5' ako ide sat ili duže, pa rekoh malo da mu pravim društvo i da razmenjujemo glupe ideje i da mu pevam nešto od karleuše i tako u tom smislu

no on je u zadnji čas odustao pa sam morao samcijat

krenuo prema gradu pa vide odakle duva vetar pa skrenuo tamo gde je manje zagađeno pa stigao na skroz drugi kraj grada od planiranog

pa zakovrnuo nazad pa produžio kuda sam se najmanje nadao i opet završio na donjem nasipu, pa uz kolubaru do novog mostića pa preko železnice pa na kraju tu po kvartu malo kružio jer sam se nešto zainteresovao pa krug prvi pa kružić drugi i od planiranih 6km koji su pre zakovrtanja već projektovali na 7 a posle nasipa na 8km, na kraju ispade 9+km i onda sam morao još malo da dodam do 10

nešto kao kad trickeri primaju prijave za onu ekipnu trku u tricama, pa kažu da ako postoji jedan prijavljeni viška, to nije višak nego znači da imaju dvoje manjka, da bi se kompletirala još jedna momčad/ženščad/mješčad/they/them

elem, nakon jučerašnjih 96:103

danas imamo ludih 102:113

do nove godine mi treba samo 5.2km dnevno

zašto izmena u timu koji dobija???

eto zato, jer je treneru dosadno pa bi malo da razbije kolotečinu.

ako je radoznalost pojurila mačku, zašto ne bi i trenera hm?

no dobro, nije baš bila NEKA promena

ali je ipak bila

a evo i kakva

nešto me žuljalo ispod čašice na mestu mrskog ACL no ne muči me on nego nešto drugo obzirom da je koleno još uvek natečeno, tačnije preko cele čašice imam onako nežno krofnast preliv

trljao sam ga malo ledom, potrošio 4 kockice, mali mačor je bio veoma zainteresiran šta se događa pa sam mu prekinuo specijalizaciju ortopedije tako što sam ga prekomandovao na gimnastiku, bacio sam mu jednu skoro-pa-istopljenu kockicu pa je jurio i grickao i ostavio me na miru

i rekoh, odo' ja!

(ponedeljak, telefon na poslu se usijao, dok sve zapišem prođe pola sata i nemam pojma ni da li sam počeo blog a kamoli šta sam pisao)

(na stranu ovaj narcisistički poremećaj da moraš pisat blog ali ako je mogao murakami mogu i ja heh)

od prvog koraka nisam osećao koleno, i činilo mi se da trčim 20% brže nego inače no svo to činjenje je palo u baru kad sam video prvi kilometar 5'46"

dobro, dosta trotoara, pretrčavanja, gužve, zastajanja, nežna uzbrdica, opća papazjanija

no nešto me je NOSILO

makar privid brzine, ali lepo me nosilo

VOZILO ME

kao da sam bio "na nečemu" 

i kad sam već tako leteo, rekoh dosta mi je opet istih 6km, samo neka ne budu trup trup nego neki kao kas

kaas, kao patricija kaas

i ništa, 6km živahnih a ja srećan, nosio stare noosa ff da proverim da li su BAŠ za kantu i zaključio da mogu još par puta da me posluže

juče 90:97

jutros 96:103

pre pola sata smo ušli u drugu polovinu Prosinca

taktički ili kukavički?

ah te dileme, o tempora o mores, neka glupa pravila

zašto se sve mora definirati, utrpati u ladicu ili kadicu

ili maglicu, zamagliti, omagliti, jutros beše i magle naime

naime "naime" mi je omiljena reč u zadnje vreme

moraš s nečim započeti rečenicu

naime, uglavnom, doduše, no bez obzira na to, altro che

logika je bila prosta

nisam bio nešto naročito motiviran, rekoh otrčaću nešto malo i to je to

i sad razmišljam koliki je minimum, a da se ne osećam glupo

što bih trčao kilometar, recimo?

obuci se svuci se, otiđi do ulice i od ulice do kuće, otvori kapiju zatvori kapiju, uzmi ključ vrati ključ, uhvati satelite, stisni start stisni stop, otvori stravu promjeni vidljivost sa "samo ja" na "pratioci" što u prevodu znači samo ja, dodaj neku sličicu u magli tojest iz magle, i tako daljeeeeee

sve to traje koliko dva kilometra trčanja

i sad zamisli da "dva kilometra vremena" potrošiš na pre i posle, zbog jednog kilometra TRČANJA između

pa glupo jelda

i tako razmišljajući, dođem do sumornog zaključka

pretrčaću 6km

nije mi se išlo dalje od 3-4km ali šta ćeš

nije život med i mleko, 

nego je sutlijaš bez cimeta, 

hot dog bez senfa,

pica bez kečapa i majoneza,

i ostale svakodnevne gadosti

jeste bedna taktika, znam

on šest, jer on ne može više a ne ume manje,

ja šest, da zadržim +7 prednosti

status kvo, nepromenjen kurs

juče 84:91

danas 90:97

koleno manje-više ok

sutra u podne je sredina decembra

međunarodni poziv

pre neki dan sam na trčanju prolazio pored revolucionarnog parka ili je bolje reći parka revolucije pa sam video jedno zanimljivo krajiško prezime koje nikada nisam čuo ovde osim kod jednog kolege maratonca iz zagreba

naravno da sam odmah slikao tu ploču narodnog heroja iz metkovića i poslao kolegi u hrvatsku, da bi me on jutros pozvao preko vibera i eto fino se ispričasmo

taman mi je natrčala prilika da se požalim kako sam srokao koleno, i da se ujedno pohvalim da sam i jutros natukao 7km što je na jučerašnjih 

78:84 povećalo prednost gostujuće momčadi za još jedan poen pa smo tako stigli do rezultata od

84:91 koji garantuje prednost čak i nakon dana pauze

nekako sam sve scenarije za utakmicu (decembar) zamišljao osim ovog, a iznenadilo me i što mi je jutros koleno bilo nekako dosta bolje nego par zadnjih dana

možda je pomoglo što sam ga trljao ledom desetak minuta nakon doručka a pre trčanja, dobro ne baš pred samo trčanje naravno

no nisam hteo da se "nabrijem" pa da napadam osmi deveti deseti kilometar, rekoh ova sedmica je dosta, ionako sam imao zadatak da otrčim do groblja i proverim da li je sve u redu jer popodne moramo skoknuti zajedno pošto je godišnjica njenom tati, tako da sam na kraju završio skroz zadovoljan iako sam trčkarao maksimalno lagano ako se tako može formulisati

imam još 17 dana a fali mi 95km što daje projekciju od 5.6km dnevno, isplatilo se ovo marljivo skupljanje km po km

Trinaesti Dvanaestog

gledam jutros šta mi piše na patikama i vidim neki čudan simbol, malo se bolje zagledam kad ono kao da je O2, nije O2, šta li je, gle piše 06!

šta li mu to znači 06 kada su mi vawe rider bile broj 15 još pre 10 godina, do sada su morale stići do 28 ili tu  negdje, kad ono sa strane piše vawe ili wave nikad neću zapamtiti ali iza toga wawe piše sky 06.

dakle uopće nisu ueiu nego skaj.

iznenadno iznenađenje.

juče 7 danas 7.

koleno isto.

prva dva km boli pa prestane, ili se ja naviknem.

ali je tempo malo brži.

5'40'' je brže od 5'50'' no sve je to tromo i niska kadenca jedva preko 170 i generalno (pukovnički) traljavo, mislio sam da će mi pokazati da su mi koraci duži jer je tempo bolji ali jok, sa 99cm sam se pomerio na 1m, skoro kao čika Bolt.

no nema veze, gura se.

sutra bi mogao i dan pauze od trčanja, da vidim da li će se od toga popraviti koleno kada se već od upornog trčanje ne popravlja.

ionako su najavili kišu.

a i tako bih nakon današnjih 78:84 

dopustio domaćoj momčadi da izjednači na 84:84 pa jovo nanovo.

da unesem malo vatre u domaću publiku i malo pometnje u kladionice.

hmm.

hmmiććć.

mic po mic, mac po mac

juče 66:70

danas 72:77, iz čega i vrapci znaju da sam jutros trčao 7km

imao sam dva plana, pardon, dve ideje

jedna je bila da odem na jedan krug malo uzbrdo pored manje akumulacije, eto čisto jer je tamo lepo a nisam skoro bio

naravno nizbrdo bih morao lagano peške no nema puno strmih nizbrdica

izašlo bi desetak kilometara, već sam dosezao do tih visina

druga varijanta je bila da pretrčim 9km bilo kuda i bilo kako, jer bih tako napravio prednost od 7km i stekao bih džokera u vidu dana odmora, jer mi ovo neumoljivo odbrojavanje od 6km dnevno ne bi moglo ništa, opet bih ostao u prednosti barem za kilometar

no nešto nije išlo, nije mi se sviđao osećaj u kolenu i malo sam kružio tu po blokovima i brojao koliko kod koje zgrade ima mačaka, čak sam mislio da mogu i samo 5-6km no na kraju ispade 7, kae tue

nakon tri trčanja u bruks glicerin gts nešto danas sam uzeo mizuno vejv rider ili kako god oni to zakovrnu u spelovanju, nekako su teško krute ili kruto teške i pola broja povelike no po ovom vremenu i kroz ove bare svakako od ta dva čamca ne mogu imati nikakve štete

još jedna trica!

jedna trica više, jedna kučina manje.

citat one izreke "trice i kučine", nije to što mislite.

saša dodaje antiću na levom krilu, šut, i tricaaaaa!"

još jedan pogodak za antića i još jedna asistencija za sašu.

smeši nam se tripl dabl.

krenem opet ka istoku jer su tu neka niska predgrađa i išpartane uličice kao da si u šidu a ne u valjevu i malo levo malo desno hopa cupa nekako isprekakah baruštine no svakako kap po kap pokisnuh do kraja trčanja kao da sam upao u baru do guše a ne samo do đona.

sretnem pašenoga (dečko od curine sestre) nakon par ulica, pita me gde sam krenuo, rekoh nigde, pola sata pa dokle stignem, tek da se razbudim i razmrdam.

čim sam se obukao za trčanje znao sam da neću zaboga izlaziti iz kuće za 4-5km nego barem za obaveznih šest.

nekad sam se smejao murakamiju što trči po 10km a sad sam spao na dve trećine murakamija, ne znam samo da li je to donji deo do lakta ili gornji deo od kolena naviše.

na kraju je ispalo 7km, molim lepo.

juče beše 60:63, danas je evo 66:70km.

do kraja meseca još 20 dana, 20x6=120 a meni fali 116km.

u nekoj teoriji, mogao bih da odem na more deset dana, vozim biciklu po Majorki, vratim se kući skroz izlečenog kolena i u zadnjih deset dana pretrčim po 12km, bingo.

nažalost to je samo teorija.

mada bi bilo kul na Stravi, pod uvjetom da opet aktiviram app.

sad ga napadni, kad je u nokdaunu!

obzirom da sam juče poveo po prvi put od početka utakmice, imao sam za danas nekoliko ideja.

- prva, koju sam odmah odbacio, bila je da napravim dan pauze tojest odmora jer mi verovatno nakon 12+7km ništa ne bi falilo da malo predahnem, tojest ne ja nego koleno

- druga je bila da se vratim BUNKERU i da sa pretrčanih 6km zadržim minimalnu prednost, a 

- treća je bila da, ako mi "krene", otrčim malko i više, i dodatno popravim rezultat

tu sam se vrteo po gradu naokolo sa ove naše strane sveta, istočne, pa sam odustao da trčim uz železničku prugu jer tu nema ništa da se vidi te sam iznenadno skrenuo prema reci i spustio se sa nasipa na donji nasip

jeste malo blatnjavo ali sam pokušavao da se držim trave i da se ne usvinjim bez potrebe, no eto, barem je pogled bio lep i osećaj da si tj da sam u prirodi (makar priroda prolazila kroz sred grada) je bitno popravio ugođaj

tako sam se opet vratio bliže centru dok sam stigao prvog mosta pa mi je već ginulo više od 7km pa sam uz samo malu omčicu dopunio do okruglih osam

nakon jučerašnjih 54:55 za gostujuću momčad (tj Mene)

stigao sam do 60:63, kontam da će domaća publika biti sve nezadovoljnija i da će mi nastavak meča biti sve teži

kontranapad, JEDAN JE HASE!

svi u napad, svi u napad...

hodam po stanu, doručkujem, osluškujem koleno

ne čuje se iz njega ništa, nego mu osluškujem raspoloženje

i bogme bilo je i razloga za zabrinutost

negde spolja ispod čašice neki bol, hmm, onako, tinjajući

malo leda, potrošio uobičajene tri kockice jednu za drugom

pa je to kao malo prošlo

rekoh krenuću, uzeću šuškavčić za slučaj da ne mogu da trčim pa da se ne zeznem da sam samo u dukserici jer onda ne bih mogao da šetam, bilo bi mi zima

tako opremljen "obaveznom zimskom opremom" krećem i opet ne mogu da procenim, po ko zna koji put zaredom

da li me tu nešto boli, žulja, više nego inače ili je to onaj uobičajeni blagi bol koji umine za kilometar-dva

ipak se smirio pa sam nastavio da trčim

rekoh, ili ću uopšte moći, ili ne, nema između

ako budem mogao da trčim, probao bih 7km

tek da premašim onih obaveznih 6

bitno je naći ieku stazu gde neću misliti o kilometrima

jer onda umeju da se otegnu

malo uz reku malo niz reku, uvek isti ljudi šetaju ovako ujutru

ovaj put samo dvojica peške i jedan biciklom, taj pak obilazi kontejnere

šta li oni misle kada mene sretnu, bog bi ga znao

uglavnom ovih 7km su doneli prvi put prednost gostujuće momčadi

juče 48:48

danas 54:55

izjednačenje!

imao sam jednu fantaziju no te fantazije uglavnom možeš da okačiš samo mačku na rep, doduše ovaj naš poslednji mačak (mačić) ima toliki rep da mislim da ću za koji mesec i ja moći na njega da se okačim

naime nakon što sam juče pauzirao i zaostao na 42:36, morao sam nešto da nadoknadim i imao sam tri opcije

da pretrčim 6km i zadržim razmak

da pretrčim malo više i SMANJIM zaostatak

da pretrčim 12km i odmah izjednačim

ovo treće je bio pomalo veliki zalogaj obzirom da nisam potrčao više od 9km a i to sam skupo platio, no ipak je stajalo kao mogućnost, barem na papiru

nekako sam usput shvatio da mi koleno nije naročito loše pa sam produžio uzbrdo na nekakav polukrug KAO da ću pretrčati 10-11km, najmanje, pa dalje već prema mogućnostima

no ništa me nije naročito mučilo (sutra će, haha! i večeras, hoho!) tako da sam se zaustavio na 11.7km

naime imam jednom pretrčano 100m a jednom 200m više od upisanog i samo sam čekao povoljan dan da aktiviram tog džokera kada ću moći da zaokružim na malo više

pred sâm kraj sam čak razmišljao da nekako pretrupćem i TRINAESTi kilometar i da po prvi put u decembru legnem u krevet sa prednošću, makar minimalnom, no rekoh ajd polako, smanji ambicije, i nerešeno je puna kapa

dakle kao što rekoh, nakon 36:36, pa 42:36, stigli smo odjednom na 48:48km

samo što to Njega (plan) uopšte ne plaši, on će sutra biti na 54 a pekosutra na 60, živ ili mrtav, s kolenom ili bez kolena

naravoučenije, lakše je ovima bez kolena, nema šta da ih boli

sedmi dan

ima neka stvar od neke hevi metal grupe, da li se zove sedmi dan sedmog dana ili sedmi sin sedmog oca, nemam pojma, verovatno se radi o nekoj satanističkoj besmislici

a možda nije ni besmislica jer mi je neki satanista nešto bajao noćas u snu pa mi se jutros nije ni trčalo

krenuo sam sa idejom da ću trčati no kada sam uključio sat samo sam prošetao tih 5-6km kuda sam nameravao da trčim i vratio se kući pola sata kasnije od planiranog

NEŠTO MI JE BILO SUMNJIVO

u kolenu mislim

pa rekoh šta sad, dostizao sam i veće zaostatke

dodeliću sebi još jedan hendikep, da ne kažem autogol

tako će nakon jučerašnjih lepih blistavih 36:36 večeras rezultat biti 42:36 za Njega, to jest Plan

plan ide neumoljivo, lako je njemu, on je samo slovo na papiru

a ja moram da bijem bitke

zato sam popodne iskoristio tojest mislio da ću iskoristiti sunčano popodne da malo sednem na biciklu jer sam (između ostalog) zaključio da mi vrtuckanje pedala pozitivno utiče na koleno tojest na njegov otok/ostrvo/oteklinu/nateknuće (?) pa ću sutra nadam se uživati u plodovima svoje genijalnosti

kao što danas NISAM uživao na bicikli jer su se navukli neki oblačići i to što su u daljini planine bile obasjane suncem mi nije bila nikakva uteha dok sam tu odmah iznad grada drhtuljio na vetru i u senci pomenutih oblačića