17 godina je prošlo kao tren (a i 16)

eh eh bilo je to u neko lepo vreme, lepo za mene doduše, a za neke baš i ne

nisam planirao maraton u zagrebu nego je valjda bila samo neka ženska trka u poreču i onda sam poneo samo brze patike i otrčao sa muškima 5km i bio drugi, pa se vratio da malo pejsam barbaru pa se opet vratio stazom da malo pejsam lolu, i tak

onda smo 5 dana vozili bicikle po istri i nekim spletom okolnosti odlučili da ipak MOGU da pokušam da trčim maraton, jer sam bio nešto rovit od nečega, ne sećam se čega, uglavnom zahvalio sam se na jankovoj ponudi da opet pejsam zagrebački na 3h i evo sad proveravam kalendar...

izgleda da ja pišem o 2008. kada sam istrčao 2:54:00 (!)

a 2007 je ipak bila ta godina kada sam pejsao za 3h00 i stigao pola minuta ranije, za svaki slučaj.

pa smo ostali da spavamo u samoboru pa smo sutradan išli do bregane biciklama i dalje uzbrdo kroz žumberak sve dok smo se maltene izgubili, pa nazad

u utorak sam ustao dok je još bio mrak i otrčao neki mini kružić i odmah smo krenuli nazad kući i prošli pored mesta gde je poginuo toše proeski, nije bilo ništa posebno ali smo videli da se nešto dogodilo, stajao je onaj ophodnja ceste valjda zbog uviđaja

a ona godina koja mi je prva pala na pamet, tada sam veče pred iznenadni neplanirani maraton u intersportu u samoboru kupio neke mizuno patike, dugi dres i duge helanke (tajice) jer je bilo jako hladno, i taj maraton mi je ostao u puno lepšem sećanju nego onaj 2007.

svesno sam trčao brže od plana da bi mi bilo toplo, kada smo ušli u drugi krug napokon sam osetio da više ne moram da mažem, samo za nijansu sam smanjio intenzitet i istrčao 1h26 + 1h28 planirani pozitivni split bez pucanja bolova i mučenja, prosto je sve prošlo po planu, da ne pominjem da sam u drugom krugu unatoč takvoj taktici ipak prošao masu ljudi, pri čemu se nije radilo ni o kakvim rekreativcima što je valjda očigledno kada se ima u vidu rezultat

slobodan pad (kao kokoš na farmi)

sad sam kao onaj najgori infullenser u prevodu varatelj lažitelj, samo stavi naslov da privuče raju i zaradićeš miliojne

å

ovo slovo je bilo greška

nisam švrđanin a ni peder, bogu hvala

nego o kolenu se radi

prekjuče sam mogao da se nasadim na biciklu i da malo vozim a usput da plačem, no bio sam sretan što mogu da vozim

i da plačem

juče mi nije bilo do plakanja, bilo mi je do savijanja kolena, ali koleno baš i nije tilo, nije tela, nije tela, moje reči moju ljubav moja djela, ako tako ide text, nešto mi je maglovito iz djetinjstva

e ali danas mi je bilo boljeeeee

ujutru pola sata (!) city bajkom tu po kraju, tražio neku mačku

pa na posao

pa popodne 22km električnim bajkom, na kojem sam juče menjao gume i koješta, i bogme lepo ide, nisam ni...... niŠta ali neću da napišem niŠta a neću ni švapsko niŠta, nego oću ono što ne mogu da nađem

sto kombinacija sam stisnuo a ne umem na macKbooCk pro da nađem prečac za dolar, eeee da su mi ovakvi problemi naj u životu

momak od kojeg ću uzeti gravel bajk je skinuo svoj oglas sa cikloberze, a ja sam na moj stavio PRODATO iako ćemo za vikend izvršiti zamenu, nekako mi je ovako više cool

sa moje strane

slobodan kao ptica (u kavezu)

gledam prognozu i divim se ovoj klimi koja je rešila da me kljuca u zdrav mozak

kljuc kljuc

juče sam nakon početnog grebanja u sinusima istresao kilo kapljica malih zelenih bisera rasutih po celom svetu, gledao u sunce i planine i daljine, i opet jovo nanovo odvozao istih 30-ak brdašcastih kilometara na strujnoj bicikli

pred kraj vožnje mi nkaon što sam prošao kroz rupu spadne lanac, oklizne mi se noga sa pedale, zateturam se, i iako sam se solidno dočekao na jednu šaku i jedno stopalo, bicikla od 25 kila mi padne na unutrašnju stranu kolena i ubije boga u njemu

sad gledam prognozu i GLE ČUDA narednih pet dana će biti lepi sunčani i mirišljavi sa temperaturama tik ispod dvadesetak, milina božija, miholjsko leto je ipak rešilo da se pojavi na maturi

negde u pola noći sam primetio da mi nešto fali, pa sam uzeo toplomer koji je pokazao 37.8°C dok je neposredno po buđenju rekao okruglih 37 no osećao sam se normalno pa ću ipak moći na posao

nisam znao da li krkljam od alergije ili prehlade no temperatura je razrešila dilemu

doduše mogla je biti i od natečenog kolena, pomislio sam

ipak ne, najverovatnije

jednačina sa previše nepoznatih

sada hodam po kući kao dr haus s tim da nema štap onaj invalidski nego sam okrenuo štap za mini golf i taman mi onaj dole udarački deo dođe kao ručka a gornji dugački plastični rukohvat divno leže po tepisima i itisonima

ma milina

noću kad se ohladilo nisam mogao da ustanem da pišam, mada sve do večeri nisam osećao nikakvo ukočenje pa je je iznenadila ta naknadna reakcija

eto ceo dan ću biti slobodan da pišem blog no već sam ga napisao, u kavezu, jer čisto sumnjam da ću igde moći da mrdnem

cirkuske atrakcije

dan mi je počeo sa lenjirom i libelom, naime napokon sam poželeo da izmerim te neke nove mere po kojima su standardizovali veličine bicikli.

ili bicikala, ovisno je li mužjak ili ženka.

tako se sada umesto prioritetnog merenja dužine dve glavne cevi, uspravne koja nije uspravna niti je ikada bila ali tako ćemo je zvati, i horizontalne koja takođe više nije vodoravna nego je naginju pod raznim kutovima, meri visina rama napred u odnosu na sredinu pogona (osa oko koje se okreću kurble i pedale), i udaljenost od guvernale u odnosu na projekciju te iste ose.

mogao bih da objašnjavam još hiljadu reči ali slika govori više:

nakon što sam izmerio sve i svašta ispostavilo se da mi je ova visina na svim biciklama negde 55-59cm, a da je gornja dužina uglavnom oko 42, samo je na novom cestovnjaku 39 pa nije čudo da mi sve deluje nekako "blizu" no zbog toga se pak takođe ispostavilo da mi je lakše upravljiva nego sve ostale, hmm hmmm.

naoružan tim saznanjima sam iznova razmatrao sve opcije za šta da zamenim ono čudo dva broja veće pa sam već probrao neki uži izbor.

no da se vratim na naslov, žena od gume i tako to, zanimljivo je da sam na svom tom šarenišu od dimenzija sasvim lepo proveo ceo život bez ikakvih problema da mi je nešto visoko nisko dugačko kratko, na šta god sednem meni odgovara.

danas je i zvanično

... počelo Bablje Leto jer je u ortodoks črč kalendaru taj praznik Miholjdan koji se po selima izgovara i Mi'oljdan a po njemu se i topla mlaka gnjila jesen zove Miholjsko leto.

krenuo sam da guglam po kojem mihalju ili miholju je dobio ime ali mućak, neki je kirijak ili tako nešto oštelnik.

treba se dalje zadubiti da bi se nešto naučilo ali nema se vremena, radna je subota i mora da se rpči.

ako postoji takva reč, možda postoji neka slična.

od treninga ništa, jutros krenuo pa se vratio.

nigde stigao biciklom odakle bih dalje trčao, naime od sinoć je počelo nešto da me grebe ali ne u grlu kao pre desetak dana nego negde gore kod nepca/sinusa i onako je pomalo neprijatno.

pa ne bih da mi se proširi na mozak, da ne istruli i ovo malo što je ostalo.

nadam se da popodne bude malo toplije za neku laganu vožnju.

garmin me grdio što mi je hrv status nizak i stalno mi savetuje da se odmaram, mada su mi ona dva trčanja baš prijala.

eto taman sam mislio da mi je krenulo, čak sam planirao i sutra da skoknemo na NS maraton da otrčim trkicu na 10km no neće ići.

svakog dana u svakom pogledu...

dobro sad, možda ne u svakom pogledu ali...

juče sam trčao 7km a jutros 8km pa se može reći da napredujem.

štaviše preporuke su da se opterećenje podiže oprezno po 10% a ja sam bogme dosta više od toga.

tako da, napredovao sam.

u odnosu na juče.

no to me malo i zabrinulo.

a šta me to tačno zabrinulo?

to što mi je prijalo.

i juče i danas.

zašto mi je prijalo što sam trčao 7km i 8km, da li bi mi prijalo da sam trčao 18km?

kada sam uopšte zadnji put pretrčao 17km, recimo?

sećam se pre desetak godina...

to ćemo u posebnom pasusu:

sećam se kada sam trčao uglavnom te dužine.

i onda mi 17-18km bude "lako", a kada trčim recimo 23km, i tu bude uglavnom 300-ak metara uspona, e onda kažem sebi kako sam pred kraj počeo da osećam umor.

to mi je dakle bila "komforna dnevna autonomija".

sve dotle mogu i sa pola gasa i pun gas, a preko toga mi baš i ne prija.

mogu, ali ne prija.

doduše prijalo mi je i pet dana zaredom 21+21km ujutru i uveče, prijalo mi je i dve dužine u dva dana 43+44km i to po brdima, ali to je bilo neko drugo vreme.

neko mlađe vreme.

i neko motivisanije vreme.

i sad me kopka, ako bi mi uskrsla motivacija, 

da li bi mi ta autonomija "srećne dnevne doze" zastala na 8 ili 11km?

ili čak i više?

11.5??? haha

deset deset deset

eto stao sam pored laptopa desetog desetog (datum) u deset sati i 11 minuta i to me je baš onako potištilo što sam zakasnio da snimim ekran i zaokružim sve te silne desetke, no ionako nisam jutros otrčao 10 nego samo 7km, pametnom dovoljno.

doduše imam i 7km biciklom jer sam se opet malo izmestio iz samog grada, u bisagi bicikle sam ostavio jednu staru majicu da je posle obučem dok se vraćam kući umesto da jezdim po vetru u vlažnom dresu, a šuškavac sam bogme celo vreme nosio u ruci onako zgužvan poput neke krofne, to mi se ipak nije ostavljalo "na izvolte".

krenuo sam lagano pa počeo da ubrzavam sam od sebe pa na okretu stigao oko petice (prosek) i tu sam se vrteo po jednom ogromnom parkingu da namaknem do punog kilometra, pa okrenuo nazad industrijskom cestom.

na tamo sam sreo dvojicu starijih kako džogiraju, njih dva u kratkim bickama a gore dugi dresovi, ja u kratkom dresu a dole duga trenerka, doduše tanka pretanka samo što se ne providi, bože oprosti.

tamo na parkingu još jedan susret, čovek je uleteo kamionom u slepo crevo i pita me gde je neka fabrika, koja je bukvalno na 500m odatle ali sa druge strane reke pa sam mu objašnjavao gde sve mora da se vrati i gde sve da skrene, nadam se da je zapamtio.

da sam imao malo više vremena seo bih s njim u kamion i odveo ga do tamo pa bih dotrčao nazad do bicikle skroz nekim drugim putem, to bi bilo baš fora da se pogleda na mapsima kad završim activity.

kilometara tik ispod sedmice, prosekom tik ispod petice, od koga je dobro je.

jedna čudna noć

obzirom da moje slabo treniranje nikog ne bi moglo ni da zanima, bolje da pišem o zanimljivijim stvarima

malopre čovek koči na raskrsnici i umalo da me udari, ja bio biciklom na sat i po aktivnog vozikanja pred posao

i tu se setim da sam ga maltene sanjao

(inače se ne bih setio sna naravno, uvek bude neki detalj iz života koji nam upali lampicu)

dakle u snu, dolazim nadomak neke železničke stanice, tamo nekim trećim kolosekom prolazi putnički voz

odmah prvim kolosekom prema prelazu vidim kako dolazi auto

šta će auto na pruzi, pitam  se, mada kao da ni njemu nije najjasnije

mislim, vozaču, ne autu

mada verovatno ni autu nije jasno

dok gledam gde će uopšte, čekam da prođe, on počinje da koči, ablenduje, vidim po rukama kako pritiska sirenu na sredini volana no sirena je tako slaba da se uopšte ne čuje

gledam kome svira, i vidim da iz suprotnog smera dolazi neki kombi koji pride vuče i prikolicu, kombi ide jednim prednjim točkom po sredini između dve šine a drugim spolja, prikolica ide nemam ni pojma kuda

tu i on počinje da koči, na 10m od auta deluje da će stati no odatle opet ubrza i BUUUMMM spuca se u njega svom snagom

sećam se da sam nekom pored, ko se tu našao kao i ja slučajno, rekao kako mi se učinilo da je ovaj mogao da stane ali kao da je namerno dodao gas

kao nešto komentarišemo i tu se sve rasplinjava i završava

šteta, možda su se dva vozača na kraju i potukla, a ja nisam video

la mia fidanzata

tražim speciffikacije jednog bajka i naiđem na ovaj oglas

"Canyon Grizl CF SL 8 1by Ekar colore Sencha Burst taglia XS la bicicletta e comodissima la mia altezza 1.75 cm performante non ha mai dato problemi , la vendo xché la mia fidanzata non gli piacciono le Gravel"

ukratko, prodajem bicikl taj i taj koji mi po veličini odgovara ali ga prodajem jer se mojoj verenici ne sviđaju gravel* bicikli. 

haha

(*ranije poznati i kao ciklokros no razlika je valjda u kočnicama jer ovi za cx imaju v-brakes koje se lako čiste od blata a graveli imaju uglavnom diskove koji trpe vodu i prašinu ali blato baš i ne)

našao sam već dva ili tri kojii bi mi odgovarali po kvalitetu i veličini no ipak bih prvo da se rešim ovog svog "pogrešnog" pre nego što kuću prepunim kršem.

dao sam ga u oglas pa pomoz bože.

hladno/toplo

jutros sam se fino smrzao prvih desetak minuta napolju dok sam biciklom izašao iz grada, a nakon toga mi je na trčanju bilo samo onako "friško" i već nakon dva kilometra po ravnom kada sam stigao na uspon od 4km skinuo sam kačket da se džabe ne natapa znojem nego sam ga onako nosio u ruci i povremeno brisao lice kao peškirićem.

bilo je desetak stepeni pa sam što zbog bicikle što zbog trčanja kroz krivine zaklonjene od sunca ipak obukao dugačku opremu iako bih recimo trku na istom mestu u isto vreme trčao u kratkom.

no ova nike trail trenerka (donja) je dovoljno prozračna da je možeš nositi na sivm temperaturama od plus nekoliko do maltene dvadesetak stupnjeva, a pristojno izgleda za prolazak kroz grad, pa je to i bio razlog što se nisam zadovoljio samo jednim primerkom nego sam je onlajn narudžbenicom klonirao.

nešto me zaintrigiralo pa sam pola dana studirao tekstove o dopaminu i poremećajima istog, ironijom baš u danu kada mi je trčanje dobro prošlo i kada sam od ranog jutra namirio dušu do kraja dana.

doduše još jednom sam izašao jer su me bolele noge od trčanja (da nije bilo previše uspešno?) pa sam se lagano provozao e bajkom do kraja industrijske zone i još jednom zavirio da proverim da li su se pojavili buldožeri na vidiku, krčeći teren za brzu saobraćajnicu i... JESU!

sada već definitivno mogu reći da znam kuda će to sve proći, jer me takve stvari iz nekog razloga privlače i uzbuđuju i osim raznih ruševina i divljih deponija, sve gde se nešto ruši ili gradi ili trasira je prvo mesto gde me možeš naći u slobodno vreme, u izvidnici.

rezime, 10km za 56 minuta sa 270m uspona i isto toliko spusta

kako beše ono od Akija

ima li neka pjesma koja počinje sa nedjelja prokleta nedjelja, tako meni prođe cela godina tojest maltene sve nedelje ovog sveta

kao da je bio protekli život kada sam pričao o onim epskim poduhvatima kojih nikada nije previše ali se na kraju godine zadovoljimo sa jedva par, ako nam se i toliko posreći

treba promeniti taktiku

treba ciljano ići na taj cilj

udri nešto epsko

dobro, to ne može tako bum tras odjednom

nešto poluepsko barem

e sad to zahteva planiranje, huh

kako se planira ako živiš po inspiraciji, i ako su ti sve epske stvari došle neplanirano

doduše zeza i prognoza

bukvalno nam je ceo godišnji osim par dana prošao u oblacima, ako se tako može reći

nestabilno i gnjilo

ništa od onog kraja septembra i početka oktobra kad zaređa dvesta lepih sunčanih dana

moram da napravim neku belešku, podsetnik

kakva ironija, kakav urok

na blog stavim naslov Šta si tražio to si dobio i olupa mi se o glavu

tražio sam biciklu, dobio sam biciklu, tzv Gravel

jer mi se nije dalo da 14kg težak mtb gonim po asfaltu,

tačnije po razrovanim asfaltima za koje nije cestovnjak

i rekoh eto to mi fali u kolekciji, gravel bike

ima ih ispod 10kg ako odabereš neki bolji, 

toliko su mi trkačke bicikle desetinama godina imale pa mi ništa nije falilo

no nekim nesporazumom sam umesto veličine S ili M

(obe bi mi odgovarale jer Cube ima malo "jače" veličine od Scotta M)

dobio L na koji sam se jedva popeo

može teoretski i praktično da se namesti pozicija, 

mislim mogu sve da dohvatim, uz neke manevre imbusom,

pomeri sedište napred, podesi pravu visinu sedišta,

spusti volan tj guvernalu, sve je to nekako moguće, ali na ivici

prosto NIJE TO - TO

tako sada imam superbajk koji mi još uvek ničemu ne služi

kupljen kao polovan ali se vidi da nije vožen uopšte,

sve svoje kilometre je prešao u gepeku nekoliko auta tj švercera

umesto da razmišljam o trčanjima i vožnjama,

barem mi ove kiše pomažu da nisam depresivan 

jer je vreme ionako ni za šta,

eto ja razmišljam gde i kako da ga zamenim, 

prodam, štagod

ukratko dobio sam šta sam tražio,

ali nisam dobio baš ono što sam tražio,

tojest uopšte nisam dobio ono što sam tražio

tri u jedan!

šta si tražio to si i dobio

lepo rekoh juče da bi i kiša bila bolja od onoga

e pa evo je

bila je u najavi negde u drugoj polovini noći, pa su juče-prekjuče to pomerili na jutro

obzirom da su gosti najavili da će požuriti da bismo se duže družili, morao sam i ja da se ubrzam da bi ih dočekao već iza 10 umesto oko podne

a kiša nije stala, naprotiv

no dobro, uhvatio sam i par kilometara bez padavina

taj fenomen prognoze moram raspraviti jednom, sa drugaricom koja je meteorolog i radi na aerodromu.

naime to je izgleda uvek tako, i onda mi nije jasno zašto se to pomeranje tj kašnjenje ne unosi u prognostičke modele

naime ako piše da će biti tri sunčana dana i četvrtog popodne pogoršanje, za dva dana će to pogoršanje biti pomereno na noć između 4./5. dana, a četvrtog dana će biti pomereno na peti dan ujutru, i na kraju će do promene doći petog dana u podne.

zašto tako odmah ne napišu onog prvog dana, ako evo i ja koji nisam to studirao mogu gotovo sa sigurnošću da kažem na osnovu prognoze na koji će se ona način izmeniti.

ionako se sve vrti oko verovatnoće, pa brate ako je veća verovatnoća da će biti kako ja vidim već godinama otkako to pratim u detalje, nego da će biti onako kao izbaci kompjuterski model, onda ga treba menjati.

inače danas sam po kazni morao da otrčim pola kilometra više od koliko ću upisati, jer sam se juče častio tako što sam otrčanih "na i po" zaokružio na jedan više.

pošteno.

kiša bi bila bolja od ovoga

kao bila kiša u najavi

pa promenili u sive oblake i suvinu

rekoh - još i bolje!

što bi kisn'o ako ne moram

i taman da krenem biciklom, prođe neka sipulja i pokvasi sve

tako to ide, mora da kapne ako su je izbacili iz prognoze

u daljini jedna zavjesica od kišice se vidi, na nekih 5-6km

nema veze, imam i šuškavčić

odem 5km od kuće, tu vežem biciklu i tutanj u obližnje selo

pa nikako da naiđem na tu prečicu kojom sam naumio

odoh nebu pod oblake, tek eto ga napokon skretanje

pa spust u uvalicu, tu kao malo vlažno i baruštine

pa po makadamu dupke uzbrdo ka kamenolomu

jednom sam u životu tuda ustrčao uzbrdo, pre 10 godina,

i jednom nizbrdo, pre par godina

dakle pravo vreme da se podsetim svega

no nije mi đavo dao mira pa sam pored jednog groblja spazio puteljak, rekoh mapsi ne lažu

sjurim se dole, pa taj puteljak urastao ali se vide tragovi traktora kroz livadu koja se spušta paralelno

pa kroz drugu, pa u treću i paf, nema dalje

potok ide u krug sa svih strana, pride je sve u trnju i žbunju

obigravao potkovičasto nekoliko puta da vidim šta ću, 

ne vraća mi se na vrh brda

nađem gde mi sa one strane potoka deluje najpreglednija čistina

provučem se kroz granje, pregazim kroz pedalj duboku vodu, 

uzverem se strmom obalom kroz granje na drugu stranu,

i dalje kroz mokru travuljagu 300m do makadama

odatle dotrčao nazad do bicikle a patike i čarape žvaććć mljaccc

dres se cedi, valjda je bila vlaga velika, sa kačketa kaplje,

bukvalno da sam trčao po kiši sat vremena isto bih izgledao

zove Lola da dođem do Lidla pa sam tako žvaććć mljaccc po Lidlu paradirao trpajući mačiju hranu u kolica, romantika čista

a bilo i neko pivo na akciji

divan dan

nismo neki fenseri šmenseri pa smo umesto odlaska u Hilton na ćevape kupili dva kolača u pekari i kolu zero u diskontu, i nakon posete seoskom groblju gde smo jednom mačorčiću dali antibiotik i namazali mu mast na oči, otišli na ovo glavno groblje da sa roditeljima proslavimo godišnjicu venčanja.

jeste da oni ne mogu da se posluže ali nekako je lepo kada te gledaju sa onih malih sličica na spomeniku, a ti se čašćavaš na dan koji je i njima bio jedan od najvažnijih u životu.

ovaj put smo spustili sedište pa je Lola vozila električnu a ja običan city bike, i još sam morao da joj pokažem jedan novi asfaltić, kuda smo po makadamu sa klilncima iz atletskog kluba pravili prečicu da trener misli da smo brže optrčali nešto veći krug. tu sam se na običnoj teškoj bicikli sa 6 brzina sav "otelio" iliti radije "okozio", zavisi da li se taj izraz koristi u ravničarskim ili brdskim selima pa naizmenično upotrebljavamo oba.

treba da odem do kafane po pečenje a kafana je na 12.5 km od grada, a trebalo bi pre sutrašnje kiše da odem i do vinarije na brdu iznad grada po vino za ove prijatelje koji će doći i doneti bici delove, e sad šta prvo šta drugo pre sutrašnje kiše, ko će se organizovati. ne bih ni sa vinom po pečenje ni sa pečenjem po vino :-)

najavljeno je prvenstvo u polumaratonu za Apatin krajem meseca, a taj Apatin mi je uvek bio logistička noćna mora jer niti mi se troše dani da odemo u subotu popodne, niti mi se ustaje pre zore i vozi po mraku da bih stigao da tih 5 sati vožnje završim dok je parking u banji još uvek polupopunjen, tako da sve nešto mislim da ću ove godine i to propustiti. plus traže "svež" lekarski, i to mi je tlaka da se zezam dvaput godišnje.

zima zima e pa šta je

drugi put zaredom mi se dogodilo da se posle malog kruga od 3km vratim kući biciklom da bih uzeo i šuškavac. ne onaj rainstopper nego windstopper, malo lakši, onaj što ga zgužvaš u pesnicu. ta dva šuškavca su mi ispala jedna od boljih prolećnih investicija jer odlično služe svrsi i na bicikli/biciklama, a ne samo na hajku ili trčanju. ovaj tanji mi čak stane i u zadnji džep od šorca ili trenerke za trčanje, pa mi je zgodan za kombinacije city bajk & trč.

no jednom kad se utopliš sve postane jasnije, jer onih najavljenih 15 a na osunčanoj terasi izmerenih 17 dođu na nekih 13 kada se odmakneš od centra grada a uz malo ozbiljniji severoistočnjak to ne deluje ništa toplije od samo desetak stepeni, maltene sam priželjkivao i rukavice kada sam išao prema vetru.

tako sam ukombinovao dve vožnje, pa se može reći da mi je nakon 4 sata na bicikli ovaj dan bio podosta aktivan iako se to nije baš moglo nazvati "treningom".

zato sam još jednom pogledao naj momente sa svetskog u biciklizmu i Pogačarov sumanuti beg.

dobavljač biciklističke opreme (haha) se vratio sa letovanja u Maroku pa ću krajem nedelje napokon dobiti sve što je potrebno da nova bicikla ima taj neki zaokruženi repertoar dodatne opreme, još mi samo treba lepo i dugačko miholjsko/bablje/indian leto i godina će se završiti sa višnjom na šlagu.

još danas pa Oktobar

31+30+20=81

toliko dana (osim današnjeg) nam je ostalo do zime, 

koja počinje 21.12. pre podne

a statistike su pri kraju

septembar 2023 naspram 2024

145:77km, jedva namakoh preko 50% od prošle godine

no ova godina još uvek bolje stoji unatoč septembarskom porazu:

960:1113km

dakle imam dobrih 153km viška tj prednosti u odnosu na 2023.

saucony endorphin shift 3 su mi se primakle polovini hiljadarke

mislio sam da će preći 1000 ove godine ali jok

iako sam ih nazvao Zimske (leva svetlo plava a desna teget) nosio sam ih preko cele godine, jer mi je u biti svejedno kojim ću ih redosledom trošiti

onaj drugi par zvani Letnje ima neke šarene pertle pa im je to uočljivija oznaka tj razlika od onoga koje boje je leva a koje desna

tja

nakon jutrošnjih 9km po 5'08'' mogu opet biti zadovoljan jer mi je nekako "išlo" a to je otprilike ono što se najviše računa na kraju dana

ili ti je išlo ili ti nije išlo, pa u zavisnosti od toga moraš uveče popit pivo, ili da se počastiš ako je išlo ili da se utešiš ako nije išlo

i kraljevi i hulje podjednako u crno bulje

mogao bih potražiti od čet džipitija da mi napiše priču o Kralju i Hulji

ili o psu koji se prerušio u biciklistu i pobedio tur d frans, ali su ga diskvalifikovali kada mu je za vreme proglašenja provirio rep kojim je počeo da maše

ma ne, napisao bih ja to bolje od čet džipitija

još sutra, pa Oktobar

juče sam u rano jutro po suncu izgitovao dva prozora a jutros ih po kiši i ledenom vetru ošmirglao, sada čekaju farbanje u Novoj Biciklističkoj Sobi koja je napokon zasijala kada je prekjuče čovek odneo poslednja dva stara ormara.
još samo da dole snesem dva trenažera i poslednji par "točkova viška" i sve će leći na zamišljeno mesto

kao što sam najavio sinoć, evo ideje za današnji blog
umesto mene, napisaće ga chatGPT

"Izmisli priču o maratoncu koji je ostario mnogo brže nego što se nadao."

ChatGPT je rekao:

U malom gradu na obali mora, živio je maratonac po imenu Luka. Bio je poznat po svojoj brzini i strasti prema trčanju. Svake godine sudjelovao je na najpoznatijem maratonu u regiji, gdje je osvajao medalje i stjecao simpatije svih koji su ga poznavali. No, unatoč njegovom uspjehu, Luka je osjećao kako mu vrijeme polako izmiče.

Jednog jutra, dok je trčao uz obalu, primijetio je kako mu se tijelo ponaša drugačije nego prije. Mišići su ga boljeli, a dah je postajao sve teži. Iako je bio u četrdesetima, osjećao se kao da je prošlo desetljeće otkako je zadnji put trčao bez bolova. S vremenom je shvatio da je starenje brže došlo nego što je očekivao.

Unatoč svemu, Luka nije odustajao. Odlučio je sudjelovati u posljednjem maratonu svoje karijere. Pripremao se mjesecima, trčeći svakodnevno, ali s vremenom je sve teže napredovao. Sjećajući se svojih najboljih trenutaka, odlučio je da će se boriti do posljednjeg daha, neovisno o ishodu.

Na dan maratona, dok su se trkači okupljali na startnoj liniji, osjećao je uzbuđenje i tjeskobu. Na njegovom licu bila je mješavina radosti i tuge. Utrka je počela, a Luka je trčao s punim srcem. Svaka milja bila je borba, ali u njemu je gorjela strast koju je osjećao cijeli život.

S približavanjem cilju, shvatio je da će završiti maraton, unatoč svemu. Kada je prešao finish liniju, bio je iscrpljen, ali i ispunjen. Odjednom su ga obasjali aplauzi publike, a njegovo srce bilo je ispunjeno ponosom. U tom trenutku, shvatio je da maraton nije samo o brzini ili medaljama, već o putu i strasti koju nosimo sa sobom.

Iako je starenje donijelo izazove, Luka je pronašao novu snagu u svojoj ljubavi prema trčanju. Postao je mentor mladim trkačima, dijeleći svoje iskustvo i znanje. Naučio je da iako tijelo stari, duh može ostati mlad, a strast vječna.

I tako je Luka, maratonac koji je brže stario nego što se nadao, pronašao mir u tome da je trčanje više od same utrke—bio je to put koji nikada ne prestaje.

No nažalost, meni uopšte ne treba Neko ko će mi pisati blogove dok ja šmirglam prozore, meni treba neko ko će šmirglati prozore dok ja pišem blog!

Nakon ovoga prepravio sam upit u "Izmisli priču o maratoncu koji je ostario mnogo brže nego što se nadao, te zbog toga pao u depresiju i potpuno prestao trčati" na šta sam dobio još triput duži tekst koji ni sâm nisam pročitao pa ga ni ovde neću kopirati :-)

slobodan dan

subota je odavno bila rezervirana sa posetu moje Fejsbuk Sestre iz Novog Beograda, pa sam ujutru samo otišao na kraću vožnju i odmoran je dočekao na autobuskoj stanici

nakon kafe i kolača otišli smo na malo dužu šetnju sa namerom da obiđemo ceo grad što je samo po sebi pozamašan treking

uglavnom se nisam mnogo mešao u razgovore pa su Ona i Lola grabile uzbrdo kroz parkove a ja zagledao pečurke u šumi

ručak na vidikovcu skoro 100m iznad grada se završio tako što je pola moje karađorđeve šnicle pojela mačka koja mi se na kraju popela u krilo, a dan se završio tako što sam nakon što smo ispratili gošću direktno sa autobuske produžio na trčanje i nakon 8km stigao kući u suton

užasavajuće je ovo posmatranje kako se dan skraćuje, sunce umire, godina se završava iako ne deluje da je mislila da će tako brzo omatoriti* i zaboraviti svoje najbolje dane

sva sreća da mi je mačka pojela pola ručka jer bih inače morao trčat 16km, no i ovih 8 mi je bilo dosta, tek koliko da operem osećaj krivice što sam se najeo kao stoka

*imam ideju za sutrašnji blog

sto miliona

zaboravih juče da napomenem da sam pronašao i reedni broj sto miliona na stravi, taj neko ima baš kul url, svaka čast, mada je to sve slučajno naravno.

nakon skoka do pijace razmišljam da li malo prošetati sa psima ili odmah otići na taj hajk, biciklama prvih 5km, ili pazi sad, obzirom da sam pre neki dan uspeo da otrčim do groblja i nazad, doduše po šest minuta, zašto ne bih i danas mogao malo da otrčkaram.

to bi mi bilo 5km do hajka, pa dalje na hajk, pa pred kraj hajka možda opet skrenem iz klisure reke negde u brdo i napravim trčkarajući dodatak.

teško da će išta od toga moći da se nazove treningom, a ne znam ni koliko mi je pametno.

u svakom slučaju ovo je najlepši dan od početka godišnjeg pa sve do kraja, prema svim izgledima, i samo treba smisliti kako ga upotrebiti obzirom da je tzv. crveno slovo pa ne možemo da nastavimo farbanje prozora od radnje.

... koje je Lola započela pre nego što sam ja izgitovao neravnine, a i to će možda moći tek u nedelju po toj kišurini jer mogu da ih skinem i unesem unutra pa u toplini lamperije da krenem sa popravkama

106 miliona

ako ovih dana uzmeš da napraviš nalog na Stravi, dobićeš redni broj negde oko stošestog miliona, pa pretpostavljam da toliko naloga već postoji. bilo bi zanimljivo videti odakle im kreću ti brojevi, prosto izmeniš u URL adresi broj pa nađeš koji je najmanji.

da li je potreban isti broj nula, tojest da li oni to menjaju kako dosegnu "novu nulu", u smislu da li je nakon milionitog onaj stoti preimenovan u strava/atleta/0000100, ili je ostao strava/atleta/100?

budem se zimus baktao s tim kad naveje sneg, ako se setim.

tojest tada ću čistiti sneg, a baktaću se dan kasnije kad budem smlaćen i polumrtav.

ma jok, zaludni pop i čučavce kadi, pa sam ostao zaintrigiran

i odmah se upetljao

našao sam svoj dan rođenja, prvih 7/8 cifara matičnog broja

ddmmyyyy

i vidim da je to neko ko je napravio nalog iz tamo neke arizone ili arkanzasa

i krenem da guglam to ime i pojavi mi se na fejsu na desetine istih ali nijedan iz neke županije na A

A EVO I ZAŠTO

rekoh da zamolim čoveka da mi dâ lozinku i da to prepravim u svoj nalog, obzirom da on od tada pa do sada nije nijednu aktivnost imao

a on nek napravi sebi novi nalog za 15 sekundi ako mu je Strava uopšte još zanimljiva

ali mućaaakkkkk

osim današnjeg lepog sunčanog dana koji mi je opet nazovi propao zbog ovog majld bronkitisa, imaćemo još dva, sutrašnji koji smo odavno rezervisali za izlet/hajk, i subotu koju smo rezervisali za gošću iz Novog Beograda

a od nedelje opet smak sveta, kiša minus poledica i snežni nanosi

i to će već biti skoro pola godišnjeg sprcano u jedno veliko Ništa

efinitivno* sam u minusu

svaki put kad napravim pauzu od kucanja kao sada da nešto pojedem i premestim roletnu iz prizemlja na sprat, tastatura ode u stend-baj i prvi otkucan taster dođe kao neko buđenje, te se samim tim ne računa.

i tako kad sam krenuo da zapišem blog, ode mi prvo slovo, pa sam umesto definitivno u minusu, samo EFINITIVNO, što je valjda bar malo bolje.

elem prošle godine sam u septembru imao 145 a sada samo 60km trčanja i to je definitivno poraz 2024-te.

imam pet dana do kraja meseca pa je teoretski moguće čak i sa bronhitisom na izdisaju pretrčati 85km što je samo 17km na dan, to je iz dva puta lako.

no mislim da bi mi to bio najgluplji mogući način da utrošim ostatak meseca.

eventualno mogu da pretrčim još 2km jer bih tako imao ukupno pretrčanih (otkad pišem u excel*, inače je nekoliko hiljada više) 67,777km, to sam slučajno spazio.

a otkako sam optrčao krug oko Zemlje, imam i jedno polje koje mi računa za drugi krug u kontra smeru, tako da mi dotle fali još 12,375km, da stignem do tih 80,150km.

eto vidiš ima i taj prolazni cilj, nakon sledećih 40 pretrčanih km imaću 12345 manjka do drugog kruga.

ako doživim. 

ako ne "ispadnem u drugom krugu" poput Đokovića.

*zvezdu sam stavio jer više ne koristim excel koji mi je istekao u w11 pa mi traže da platim, doduše trenutno je na akciji 365 office no ne kupuje mi se samo zbog excela jer sam sa interneta instalirao neki besplatni libre office koji sasvim jednako radi tako da maltene ne primećujem razliku.

današnji Prvi Dan Godišnjeg je prošao u bežanju od nevremena no spazio sam ga na brdu odakle sam se biciklom sjurio u grad taman koliko da osetim par prvih kapi ali ništa više od toga.

mislim da sam u minusu

srećom ne ide kamata na ovu vrstu minusa, jer sam u debelom zaostatku za septembrom prošle godine, odnosno barem mislim da sam u zaostatku, ili da budem još precizniji, verujem da sam u debelom minusu.

jer nešto kao pamtim da sam trebao u drugoj polovini meseca dobro da prionem na nadoknadu no eto, sve nešto metiljavo.

ovo moje je na kraju prešlo u neko išmrkavanje sukrvice iz levog sinusa a mene nikad nisu mučili sinusi pa mi je to bila mala misterija, rekoh da mi se nije mozak probušio pa curka.

no nakon toga je pak sve prešlo na vrh bronhija i bogme dosta puta sam izbacio hrkkk onako solidan zeleni kliker i na tome se trenutno zadržalo stanje.

i rekoh dosta se kunjalo, odoh ja na lagani trč.

dva u jedan, posao i zabava, plus ušteda kisika što bi na stravi rekli commute.

sa tim komutovanjem se složio i garmin koji mi je predložio 40 minuta po 6 minuta, you know what I mean, i rekoh ODLIČNO.

tako sam i planirao.

to što sam do pre neki dan mislio (da ne umem toliko sporo da trčim) se istopilo u prvih nekoliko koraka, i sasvim veselo sam nastavio da trupćem lagano da se ne preznojim a da stignem naokolo do groblja da još jednom polijem onaj sveži beton od juče.

vratio se drugom stranom sveta da obiđem što više od županije, i taman negde pred moju ulicu mi je bip bip biiiippp odzvonio kraj, izašlo mi 6.66km ukupno i koja sekunda preko 40 minuta.

no zato što nisam nosio HR traku su mi pulsevi umesto pretpostavljenih 130-ak maksimalno do kraja nagruvali do 165 zbog greške u očitavanju sa zgloba, tako da očekujem da mi smanji formu na polumaraton od tri sata :-)

Euripid

nije uopšte bio glup taj Euripid, naprotiv.

izađe mi u vikimejlu sledeći citat

"Držim za smrtno glupog onoga ko se bori protiv sile neizbežnog."

dobro sad, nećemo se vređati, čak ni ja koji sam lak na rečima ne bih bez nekog žestokog razloga nazvao nekoga smrtno glupim, ali ajd.

a da je sila neizbežnog jača od svega drugog, nema dileme.

nakon što me pomenuta sila prikovala za krevet ceo dan i dve noći, danas je bio drugi po redu malo normalniji dan no bez obzira nisam zamišljao ništa što bi podrazumevalo neki malo viši puls od onog dvocifrenog.

neću trčat neću pešačit ajd odoh na groblje da malo betoniram.

da ubijem ovo prvo od dva jutra dok još radimo na poslu.

poneo sam punu kofu stvrdnutog cementa, kažu kako prođe koja godina toliko moraš povećavati količinu cementa spram peska, pa obzirom da je prošlo godina "zaboravio im se broj" uopšte pesak ni ne nosim, nego samo zgrudvani cement izlupam čekićem u loncu, dodam vode i malo silikonskog lepka za stiropor/pločice (što mu dođe isto kao i cement samo malo finije) i na kraju dodam vode do željene gustine, malo gušće za dublje neravnine a malo tečnije za pukotine gde treba ta masa lakše da prođe.

bogme oznojio se, udarilo sunce, ja malo kašljucam malo hrkkk pljuuuuccc i tako, poezija u pokretu.

bitno je da ide nabolje.

popodne mala vožnjica naokolo grada sa svraćanjem na groblje da polijem vodom onaj beton i da proverim da nije neki ker ugazio i ostavio otisak forenzičarima no ništa čudno ne primetih.

prvi dan Jeseni

moradoh da prelomim

ako sam uopšte imao i izbora

ali odmah sam znao, od ranog jutra

na ža lo st od ovog dana neće biti ništa

ili barem nešto

odosmo na pijacu pa na doručak pa na šetnju sa psima

sad kad imamo njih dve malo je lakše, ne izgledamo onako poremećeno kao sa tri kera, mada i kada smo ih imali četvoro, uvek su svi voleli da odu izvan dvorišta no tada smo ih vodili dva po dva

sve negde do 10:30 sam razmišljao da li da se usudim

naime pozvao me drug biciklist na grupnu vožnju

njih trojica, polazak u 11 sa ruba grada, negde oko 4h

momci su brzi ali sudeći po stravi ništa čega bih se trebao plašiti, jednom kad sam skužio da sa novom modernom biciklom maltene svako može da ide 35-36 prosek, pa čak i ja

odjednom neki "rezultati" nisu ništa naročito

no trebao sam to da probam i doživim, da bih poverovao

i na kraju sam odustao jer bih očigledno samo pogoršao kašalj a ako nisam u onaj četvrtak dobio upalu pluća, ovo bi bila puno bolje prilika

nakon malo muvanja po kući i užine seo sam ne e bajk i otišao malo neuobičajenim smerom na kružić od 30-ak km koji je na kraju ispao 40-ak ako ne i više mada i to više spada u ono -ak

još sutra i prekosutra na posao pa godišnjiiiiiiiii

sinusoida

eh tako je to išlo juče od zadnjeg bloga

bilo 38 pa sam malo posle pomislio da mi je bolje

izmerim kad ono 38.5

još kad bih se setio onog tipkovničkog prečaca od juče

pa da udarim onaj... ° ... HA uspeo sam iz drugog pokušaja

pa je opet bilo 38

pa sam otišao da spavam jer noć nakon trčanja a pre temperature nisam spavao dalje od 2 ujutru, ostao ladno budan do jutra

nisam spavao ni 17 minuta kad me probudio telefon

mrzelo da gledam ko zove jer je zvonio onaj u drugoj prostoriji, ja sam sa sobom poneo drugi

pa sam u jednom času imao 37.1, pa se obradovao

kad predveče 37.3 ali stoput polomljeniji nego što sam bio na 38°

ha opet sam pogodio prečac, treba trenirati

onda sam upalio da gledam teve, neke etape biciklističke

pa neki spust iz pet etapa, neka nova olimpijska disciplina

pa pustio CSI pa bila epizoda sa nekim nakazama pa pustim još jednu etapu

pa Lola zahrkala ja se malo držao, malo premotavao 30x

legao u trenerci i pokrio se sa dva ćebeta

jedan od retkih rekorda, jutros mi pisalo 90 skor spavanja

iks sati lakog dubokog rem sna i NULA MINUTA BUDAN

osam i po sati kome, u prevodu

dva puta se nešto kao preznojio, u bunilu samo skinuo trenerku i nastavio da spavam onako u gaćama i majici pod ćebetom

jutros 36.7, jeeeee

posle doručka rekoh ufff, ovo ne valja, sigurno se pogoršalo

jer sam još duplo smlaćeniji od onoga kad sam zadnji put bio duplo smlaćen

opet uzmem da izmerim, 36.1

otresem toplomer, rekoh loše sam ja ovo namestio, opet 36.1

džaba ti to, nisam imao snage ni do lidla, prekunjao jutro

lep sunčan dan, nažalost proći će bez mene, sunce će biti tužno

eh vedrana verdana vendara

ovo ranije nije ovako bilo, uvek mi je font bio Verdana Rudan, a sad se nešto pokarabasilo na ovom novom kompu

ne bih ovako rano seo da pišem blog da nisam na poštedi

A EVO I ŠTA SE DOGODILO

odmah ujutru pred ono DOBRO trčanje sam osetio neko grebanje 

negde od vrha želuca pa do vrha grla, utrka Dva Vrha

pff, ali osećaj super, ništa rekoh, lažna uzbuna

otišao otrčao još uvek sve super negde do predveče, 

tu kreće nešto da me "obara"

neki kao kašalj nešto kao hrkneš pa pljuneš, i tak

jutros mi je sve bolno, polomljen, ali sam gotovo siguran da nije ništa strašno

neki me umor stigao, rekoh, loše spavao ili već

za doručkom ništa, popio paracetamol, nemam temperaturu

tojest siguran sam da nemam, ajd da izmerim za svaki slučaj

38 okruglo

sad moram u školu kompjutera...

To type the degrees Celsius (°C) symbol on a MacBook, you can use the following steps:

1. For the degrees symbol (°):

   • Press Option (⌥) + Shift + 8. This will give you the ° symbol.

2. Type the letter "C":

   • After typing the degrees symbol, simply type the letter "C" to complete the Celsius symbol: °C.

dakle 38° okruglo

uff, ovo nije dobro

da li sam trebao trčat nakon onog grebanja?

(tu negde sam imao i par napada panike, ne baš napada, onako, napadića)

sunceti mogo sam i upalu pluća zaraditi

trčao mašan 20 minuta uz dvocifren nagib sa pulsevima 150-160

za sad sam živ

planirano dobar trč

ma nije mi bilo bitno da bude dobar

samo da bude po planu

a plan je bio da napokon odem KONTRA KRUG

jer imam taj OMILJENI krug od 14km (OD KUĆE)

odnosno od desetak km ako se od kuće 

odbacim bičikletom par km do izlaska iz šireg centra 

i reče allah neka bude trč, i reče buda bog ti pomogo

i meni lepo krenuše

mekano lepo fino sporo ali ipak nesporo

štedeo na koracima, skraćivao zamah, trčao u mestu

najsporiji kilometar bezmalo osam minuta

ahahahahahhahahahhaa

no nekako iziđoh na prevoj

nisam čak ni zastao da nešto slikam,

nekako mi sve bilo ravnjikavo sve do Apatina

dalje krenuo prosek da spada

da blista

tu negde završismo oko pet i po minuta

dobio sam komentar na stravi, elevacijaaaaaa

pa što jes jes, nama mazohistima se to podrazumevaus

pa onako, nikako

ima tih dana koji naizgled

ostqn+++++

ovo je kad krenem da stisnem backshift ili kako se već zove

pa omašim ras+++

taster

kako jedno slovo promeni sve ali sveeee

užas

dakle ima tih dana koji ostanu nedopunjeni

pošao sam na trčanje, Suđena reče nisi juče kupio vitamin ce

pa kako sad

ne mogu u bickama u lidl

vratim se da promenim gaće, uzmem one nike od sto ojra

krenenm ++

*krenem na trč

no skontam da sam pretoplo obučen za trč

pa levo pa desno bičikletom

popodne isto

svašta sam hteo, ali ništa uradio

ceo dan u leru

pisaćemo odmor, rikaveryć

neplanirano dobar trč

opet sam upao u cajtnott pa sam smislio dobitnu kombinaciju

biciklom pony što je Milijana gony do Obilaznice

tu je vezao na mostiću kod kružnog toka, pa na trčanje

rekoh idem neki tempić, bilo šta, samo da je lakše od onog cenera

jer ono beše bogme povuci potegni

no sada mi je nekako bolje išlo, osetio sam to od prvih koraka

nije bio neki pejs ali nisam se ni trudio pa zašto bi bio neki

no postepeno sam počeo da pojačavam, onako spontano

prosto vidim da nema razloga da trčim iks sekundi po kilometru, 

ako mogu za desetak manje

do okreta sam imao tri kilometra i malko

stigao nekako preko 4'50 mic po mic do 4'45 proseka ukupnog

u povratku sam imao blago uzvodno, nije to ništa, nekoliko metara na 3km

no vetar je sad pak bio u leđa, možda me je i to malo "ponelo"

mislim, i ponelo i "ponelo"

tek do kraja je spalo na 4'40 po kilometru, 

što mislim da je na 6km bolji rezultat od onih 4'47 na 10km?

ili je tu negde

ima negde neki kalkulator pa valja to stisnuti, no imamo i problem

jutros sam minut zastao na okretu da slikam radove na gasovodu,

i blato na puteljcima kroz ledine

tako da, nije isto

dan nakon mrskog datuma

kontam da mi je i dan nakon mrskog, morao biti mrzak.

najgore je što nekoliko dana nema tuširanja nakon što te uvežu u one zavoje i ortoze, no kad sam se drugi put skrkao već sam imao ortozu i sve je odmah krenulo po poznatom redosledu, nije bilo onih prvih trauma šta i kako i dokle će biti.

samo smo na sedam dana od jeseni, štaviše nije ni sedam nego šest jer ove prestupne godine jesen stiže dunjo moja dan ranije 22.09. što će reći da tada izlazimo iz ove bezlične device i ulazimo u bezličnu vagu, čisto sumnjam da će se ta promena između dva beznačajna znaka ikako osetiti.

tipa bik u blizance ili jarac u vodoliju, ako se ne menja iz nekog vatrenog znaka ili ka njemu, promene su simbolične i smešne.

no godine su prošle i sada se naravno više ni ne sećam kako je tekao taj dan nakon druge ključne, svakako nisam bio zadovoljan životom ali sam barem imao zanimljive priče za blog i za promenu zdravu desnu ruku pa sam valja malo brže pisao i mrdao mišem, levom rukom je bio bogme baš izazov.

jutros sam bio ništa manje odmoran nego juče no nisam odustao od života nego sam se hrabro otisnuo u novi dan, obukao nešto što najmanje liči na trenerku i otrčkarao do MUPa da uzmem novu ličnu kartu.

protrčim pored pa pogledam kolika je gužva pa napravim neki krug tu po kvartu pa protrčim opet i kad sam skontao da nema gužve utrčao sam, potpisao, i otrčao sa dve lične u džepu.

doduše stara je bila poništena ali ipak, lična je lična a dve su dve.

nakupilo se sedam kilometara što i nije nešto ali mic po mic nakupiće se više od Ništa što je opet bolje nego nedajbože manje od Ništa.

od popodne kažu prestaje rosulja i razvedrava se na par dana, ajd da vidim i to čudo.