korak napred (u jarak)

ne može sve da krene po planu kada plana uglavnom nikada nije ni bilo ali ako već ne može po planu neka barem krene nabolje no eto i tu postoji neka marfijeva opcija da ne krene pa ako postoji ikakva šansa da nešto zastane ono će zastati, a ako postoji i dodatna opcija da nešto napravi korak unazad, povelike su i za to šanse

delovalo mi je da sam uspešno testirao nogu (da ne kažem isprobao koleno) i sve je nekako bilo "obično" sve do popodne

tu sam na kraju rikaveri vožnje svratio u lidl da kupim tri kajzerice rustične i još nekog topljenog sira i prilikom polaska mi zapne bisaga za onaj plastični stubić na parkingu i zavrti mi se bicikla u krug i ja krenem da je zaustavim no ona mi nekako prođe iza leđa kao da će pasti i ja naglo zakoračim da to predupredim i hop odjednom me tako jako secne u kolenu da sam video sve zvezde

sad sam ujutru evo opet u onoj fazi od pre 4-5 dana kada sam popreko silazio niz stepenice, pa se odatle pojavila mogućnost da silazim savijajući koleno i na kraju prekjuče i juče da silazim "kao da mi nije ništa".

e sad, da li će mi opet trebati 4 dana da ovo seckanje prođe kao i prethodno ili je ovo malo akutniji poremećaj koji će se brže stabilizovati u ono "peti korak napred" stanje, bumo vidli.

danas svakako neću trčati a ostaće i nepoznanica da li bi me išta bolelo više ili manje da se nisam secnuo jer to i jeste bila poenta trčanja, da vidim stanje dan posle.

kilometar i po

nije sve u matematici, nešto je i u fantastici

znate ono kada je neko simpatičan pa kažete momak i po

laf i po

ili šta god drugo, ne mora da bude simpatičan

možda je samo "dobar momak"

kao što je i moj kilometar bio dobar

pa sam ga nazvao "Kilometar i po"

jer ima tu jedna nula razlike

nije baš bio kilometar koma pet, nego kilometar koma nula pet

u prijevodu 1.05 odnosno 1050 metara

lagano

otišao biciklom pony (što je Milijana gony) 3.5km od kuće

odatle skrenuo među njive

tišina, mir, nigde zeca ni lisice

upalio garmina

pomolio se i krenuo

odmah bol, čudan

menjam korak, nikako ne ide gaženje petom

ono default-no za džoging

prelazim na prste, skraćujem korak

nekako se podnosi

gledam do kraja prve njive, stiskam pauzu

180m, nije loše za početak

mislio sam da ću možda čak morati i 20 po 20 metara

odatle kroz sledeću njivu na L (u ćirilici na G) i eto ga 380m

opa

drugi deo je bio lakši

vraćam se do raskrsnice i vidim da imam 580m no produžavam dalje drugim krakom, usput računam koliki mi dodatak treba no lako je, još 120 pa sam na 700, i nazad će biti tih 120 + prvih 180 = 300m bingo

tu pravim malo dužu pauzu jer mi je ta treća četvrtina bila 320m, i tako završavam sve sa 180+200+320+300, pa me mrzelo da tu stanem nego sam još prema bicikli dodao malo jer je izlazak iz njive blago uzbrdo a usput sam skontao da me manje boli kada se penjem pa makar nagib bio samo 1%

videćemo sutra, dan pauze ili opet 1km ili čak i 2km (!)

učinilo mi se i danas da sam mogao dvicu ali nisam hteo dok ne vidim reakciju na to što sam uopšte trčao, bez obzira koliko (kolicno)

PS

trčao u nekim cokulama za njivu koje su odavno trebale da završe u kanti

stisni petlju ili stisni koleno

situacija je otprilike ovakva, da su promene minimalne ali postoje

to što postoje je svakako pozitivno ali to što su minimalne dosta umanjuje euforičnost

otprilike je živa trka između mene i mačora, ja hodam bez ćopanja ali imam osećaj da mi čašica malo "šeta" odnosno da ima "lufta" pa mi se pokušaj trčanja po tepihu svede na nekoliko čudnih koraka, no eto moguće ih je napraviti

kao što je mačorčić juče u tri navrata pojeo po tri zalogaja a danas (tj noćas, oni više jedu noću nego po danu) 4-5 puta po 4-5 zalogaja, no eto, još uvek nije prvi put kakio, kao što ni ja nisam potrčao

samo da sve ne krene obrnuto, on da potrči a ja da se ukakim

i tako razmišljam da li da se okušam na nekom kratkom kaskanju negde daleko od civilizacije gde me niko ne vidi, tipa odem u neku njivu pa polako, deset po deset koraka i da pratim da li se bol povećava odnosno ta rasklimatanost, ili da pokušam da nečim učvrstim koleno, nekim elastičnim zavojem ili neku dokolenicu da navučem malo više preko kolena skroz pa da vidim da li se to "šetanje" manje oseća

i glavno, da li bi se uveče bol povećao kao znak da sam nešto pogoršao

doduše i od ove promene vremena se nešto sigurno dodatno oseća jer je naišla baš u pravom trenutku :-)

da li je moguće preokrenuti Preokret

jedan stariji gospodin je običavao da kaže, za slučaj nekog propadanja "ode sve u tandariju", e sad šta li je tandarija može se i u glavi improvizovati

tako ja sa užasom konstatiram ("da mi je brada poprilično narasla" - početak Proljeća Ivana Galeba) da sam iz trijumfalnog meča dozvolio preokret koji je silama mraka omogućio puno lagodniju završnicu  (godine)

naime nakon prvih 8 meseci 

prednost 2024. u odnosu na 2023. 

je bila 1036:815km = 221km prednosti

nakon devet meseci 1113:960km = 153km prdnosti

nakon deset meseci evo na ulasku u novembar 

stanje na semaforu je 1155:1064 = 91km, samo

prošle godine sam završio sa pretrčanih 109 + 230km u zadnja dva meseca, dakle potrebno mi je da do kraja novembra izlečim koleno do kraja i pretrčim samo 109-91 = 18km da bi bilo nerešeno, ili ajd nek bude 19km da zadržim prednost.

...što bi obzirom koliko mi se sve oporavilo za tri nedelje trebalo da bude moguće, štaviše i podrazumevano

no ništa nije podrazumevano dok sudija ne izgovori gejm set i meč

mislim da čak mogu da potrčim malo kilavo par desetina koraka, no više od toga bi bilo trčanje pred rudu a ja bih da trčim u zavetrini, ako može

teške radnje

neobičan dan danas, malo hladnije jutro i malo cvokoćući sa transporterom na leđima do veterinara na redovnu terapiju.

ustao dva sata ranije, pa čim je prošlo 7:00 navalio sa aku testerom da skraćujem granje na divljim dudovima koji nam leti prave hlad a na jesen samo pune oluke lišćem pa se stalno moraju održavati na nižoj visini od 7-8m što uključuje dosta akrobatike merdevina i majmunologije no nekako se još uvek snalazim svakog proleća i jeseni.

nakon veterinara drugi deo sečenja i čišćenja tako da sam uspeo da na posao dođem sa skrkanim leđima no to sam ionako očekivao, bitno je da koleno ide nabolje mic po mic.

s jedne strane na grobljima su jesenje Zadušnice i velike gužve, sa sve romima koji na ulasku naplaćuju kartu tako što stoje sa punim džakovima razvrstanog voća zemički kolača i raznih pića, upozoravajući posetioce da sve što odnesu mrtvima po tom nekom paganskom običaju mora da završi u romskim zamrzivačima.

s druge strane je dan žalosti zbog one ruševine u novom sadu a upravo nam u salonu priča devojka koja je došla na depilaciju (studira u NS i dolazi vikendima) kako je bukvalno u tom trenutku bila na samo 20m od te nadstrešnice koja se obrušila.

kaže da je stajala ukočena i da ju je policija jedva pomerila, a nakon toga ima amneziju i ne seća se samog događaja nego samo pre toga kako je kupovala kartu i izašla napolje, odnosno posle pola sata kako su je roditelji zvali telefonom da provere da li je živa. ptsp.

proljeće je otpočelo sKišom

a Jesen s ćet đipitijem

koji je rekao, EVO I ŠTA!!!

...

...

Da biste poboljšali svoju bezbednost tokom vožnje bicikla, posebno uz povremene prekide u koncentraciji, možete pokušati nekoliko strategija:

Vežbajte tehnike fokusiranja – Koristite brzo skeniranje pogledom, gde kratko usmerite pogled ka pejzažu, a zatim ga vratite na put. To može pomoći da razvijete naviku vraćanja pažnje na stazu.

Vozite u manje zahtevnim sredinama – Dok ne dobijete veću kontrolu nad ovim ispadima, pokušajte da se držite staza sa manje krivina ili prepreka, gde su manja skretanja manje rizična.

Vežbe svesne pažnje (mindfulness) – Redovne vežbe svesne pažnje, poput fokusiranja na disanje, mogu poboljšati opštu koncentraciju i svest. Možete ih primenjivati i tokom vožnje kako biste ojačali pažnju.

Redovni odmori – Planirajte zaustavljanja na slikovitim rutama kako biste bezbedno uživali u pogledu, pa se zatim ponovo fokusirajte dok ste u pokretu.

Ako se problem nastavi ili pogorša, može biti korisno da se posavetujete sa zdravstvenim stručnjakom, jer vam oni mogu ponuditi dodatne savete ili čak neurološku proveru, ako bude potrebno.

neuropsihijatrija

baš nešto razmišljam kako mi se ne ide kod neuropsihića pa ću pitati čet džipiti šta me muči.

naime događa mi se rupa u pažnji tojest koncentraciji, to sam primetio juče na vožnji.

okrenem se da pogledam nešto, tačnije u neko dvorište gde sam viđao psića kojeg sada ne vidim i tako sam se zakretao sve više i više do trenutka kada sam skontao da sam sa sredine (skroz neprometnog sporednog) putića stigao skroz do bankine i umalo sleteo u kanal.

takva greška ili slična me je već jednom koštala ključne kosti jer sam se slično zablenuo i upao u rupu, a bila bi poprilično fatalna da mi se to dogodi recimo dok vozim auto.

e sad da li je to neki neurološki problem, nemam pojma, ali možda može i da se trenira, za nas siromahe koji nemamo aute od 130 tisuća ojra koji te odmah bude čim primete da ti zenice duže od sekunde nisu vidljive nekakvoj kamerici u instrument tabli.

eto to je jedna stvar, a na drugoj vožnji sam se setio druge stvari, a to je zašto mi sve tabele preporučuju čitav cm ili 1.5cm niže sedište na bicikli od onoga kako mi je podešeno na svim mogućim biciklama, pa moram da izguglam da li veličina obuće deluje na to jer mi to ne traži nijedan algoritam.

naime ako je na moju visinu pretpostavljena veličina sprinterice 42 a ja nosim 45, tu bi se dobilo na dužini od kuka do pedale možda baš toliko koliko me muči.

jutros sam odjurio e bajkom na onaj krug sa 300m uspona koji često trčim čisto da uhvatim malo zraka, pa sam spustio sedište za pola cm da vidim kako će izgledati, i nije ništa loše, štaviše ne primećujem razliku ni uzbrdo ni po ravnom, nego samo nizbrdo kada treba u krivinama nagaziti jako spoljnom nogom.

uopšte nisam pominjao nikakve brojke u pitanju a on je uzeo primer 42 i 45, hahaha.

lidl-o-matic

zaključili smo da nam je zamrzivač skoro poluprazan a namestio se povoljan trenutak za rikaveri tih rezervi jer je u lidlu bila "super sreda" sa popustom 10% na račun.

rekoh, odem i potrošim preko 5000 da bih dobio 500 dinara popust, sa tom kupovinom u isto vreme premašim mesečnu kvotu za kupon 10% i opet odem u lidl po drugu turu povrća ribe i čega već fali.

naravno prvo kod veterinara, pa nisam stigao da ponovim onu vožnju od juče koja mi je jako prijala.

rekoh, popodne ću.

no cvrc, nikako da mi legne kupon, što se obično desi već kada napustim kasu ili eventualno izađem napolje do bicikle.

i tako celo prepodne, dok nisam odustao.

rekoh, uzeću drugi telefon i sa njega aktivirati popust super srede 500 na 5000, što mu dođe isto što i kupon 10% na račun preko 6000, čudna mi čuda.

no dok sam se toga setio već je bilo vreme za pauzu na poslu pa sam i nju potrošio na običnu biciklu a ne neku "za treniranje".

no svejedno, prešao sam i ujutru i popodne po dvadesetak km jer sam naravno do lidla otišao preko obližnjih brežuljaka pa nazad u grad, štop opet nije za bacanje.

koleno je još malo bolje ali daleko od idealnog, napreduje puževim koracima što bi rekli mada baš i ne znam šta je to pužev korak obzirom da puž nema noge.

moglo bi se reći

valjda bi se moglo reći, ako bi se tako moglo reći

igra reči, takoreči

opet s mačorčićem kod veterinara pa nakon terapije rekoh šta sad

ništa

nemam ni sat vremena

sunce se uveliko podiglo, relativno je prijatno

ma idem, pa kud puklo

isteram novu biciklu, gume su naduvane, samo lanac da se podmaže, premijerno

imam tu 3-4km, ovisno kojim putem, do industrijske zone, pa do kraja nekih 3km već prema tome koliko ćeš ući na poslednji parking

nema prometa u tom drugom delu, ubilo se za treniranje, između dva kružna toka

to je ono gde sam napravio u oba smera segmente na Stravi, i za trčanje i za bic.

primetim da sedim nekako na prednjem delu sedišta, moram ga nagnuti malo prema nazad mada mi se (kada sam proveravao da li je sve dotegnuto) učinilo da je to unapred podešeno i da nema mrdanja

takođe guvernala nekako zakrenuta prema gore, to je minut posla da se spusti

vratim se kući posle 15km i nekih 28 prosek, koleno nije bolelo, čak sam na jednom mostu ustao na pedale u oba pravca po 20-ak metara da proverim i nije me naročito ništa žignulo, to je dobar pomak nabolje

kad sam došao kući žbun u glavi kako se podešava taj nagib

nikad vid'o ranije!

ispostavilo se da ovaj dvodelni izgled silazi skroz do dna, gde je šraf koji to spaja

kada otpustiš taj šraf, trljanjem prednje o zadnju stranu pomera se gornja polugica i tako se naginje sedište

naravno treba sve šrafove otpustiti, podesiti, pa sve vratiti

ponosan sam što sam se zainatio da sve provalim bez gugla i uspeo, tek sam sada pretražio web da bih ilustrovao taj poslić

mali propust velika šteta

eto ti ga sad

dok još ne mogu da trčim a ne deluje ni da ću baš skoro što znači da mi je oktobarska kilometraža zapečaćena, rekoh kucnuo je (macnuo je) i taj čas da isprobam novu biciklu no dok sam se vraćao sa mačorom od veterinara skontao sam da me boli koleno A EVO I ZAŠTO

obično posle doručka popijem jedan rapten K i bude mi koleno okej i mogu da vrtuckam i šetuckam sa sve manje ćopanja, sada već full BEZ ćopanja, no jutros sam to zaboravio i taj bol je bio odlučujući faktor zašto sam ipak opet ipak opet ipak seo na električni pogon i odjurio na najbliže brdo i nazad kući via Lidl

posle tih 15km još 25 popodne u neku ekspediciju da proverim kako napreduje brza obilaznica koja je prekinuta iz nekog razloga pa je tako prav po razdeljenim četvrtinama, no svejedno mi je jako zabavan taj vid špijunaže, gde, šta, kojim ritmom, kuda...

tu se opet setim onoga što nismo stigli ili nećemo stići što nam često padne na pamet tipa eto Mama nije dočekala da kupiš novu biciklu, Tata nije dočekao otvaranje prvog hipermarketa u gradu ni nove ulice pored pijace kojom bi mogao da skrati do placa (plac u smislu komad zemljišta, vikendica, jer kad napišem plac kolege iz rvacke misle da sam kupio neki trg ili slično) i tome slično

tako smo mi dočekali da se napravi autoput od kolašina do podgorice ali kojim nismo prošli, a eto napravio se i krak šabac ruma ali ga nisam na vreme našao na karti pa sam mislio da nije završen sve dok nismo skontali da automobiil nestaju negde u daljini

nadam se da ću dočekati i taj autoput do kraja pa od šapca do novog sada tunelom ispod fruške gore, to mi je već realna mogućnost, dok za ovaj ka moru nisam siguran jer su nam psi "ometajući faktor" za tako dugo putovanje, a put od dva-tri dana mi se čini totalna ludost samo da bi se jelte video novi autoput

doduše nije završen ni ovaj bliži deo od čačka do užica da bi se zaobišao dosadan serpentinast početak puta, tako da prvo to treba sačekati i onda jurnuti ka moru

opet kod veterinara

taman smo mislili da smo završili kad ono cvrc šmrc
mačorčić kunja i dalje pa je vet rekao da će svratiti u ambulantu zbog njega (mačića, ne sebe) i tako sam opet kao brzi poštar sa rancem/transporterom iz Lidla (odakle drugo?) kroz najveću gužvu i zvonjavu crkvenog praznika morao da ga namučim još jednim putovanjem


rekao bi čovek da nije poenta u cilju nego u užitku putovanja, no na poslovica se očigledno ne odnosi na životinje i posete veterinaru
nakon jučerašnjih alarmantnih i neverovatnih 41.3° stupnjeva (vidiš kako u windouzu odmah potrefim ovaj ° symbol) jutros nam se pak učinio hladan a bilo me je strah da merim da se ne bih šokirao kao juče, no vet. mu je izmerio 39.5 što je doduše povišeno ali daleko od onog haosa juče

nešto sam zamišljao da ću sesti na gravela a Loli spustiti sedište na električnoj no ona nešto nije zainteresovana za vozikanje, radije bi bejbisitovala mačku i zalivala dvorište, pa sad više ni ne znam šta mi je pametnije, da li da oprobanim receptom odem negde e-bajkom ili da ipak okušam sreću na "prâvoj" bicikli.

juče sam čitao Didin blog i ostao zadivljen i šokiran činjenicom da je u Ljubljani istrčao neverovatnih 3h25 ili već koliko, što je za mene nezamislivo jer sam toliko istrčao 2019. kada sam imao 15-ak godina manje od njega, doduše slabo sam trenirao itd ali što jes jes, priznanje se mora odati

od tada sam (nakon te 2019. koja je bila poslednja godina u kojoj sam istrčao više od jednog maratona - 4) svake godine imao po jedan start, 

2020. na treking ligi u rezervatu prirode Zasavica - 3h47 na stazi od 42.8km,

2021. u beogradu 3h50,

2022. u beogradu 3h58 nakon što sam nogu nabo na drveni šiljak,

2023. u beogradu 3h40, i...

2024. u beogradu DNF nakon 26km zbog žuljeva u trenutku kada sam imao projekciju oko 3h33 recimo.

ono što je najbitnije je da su poslednja 4 beogradska bili državna prvenstva pa nisam plaćao startninu, i još važnije nisam morao sve to da planiram mesecima unapred

mrzim američke psovke

... mada mi je došlo da opsujem zbog, kako bi ameri rekli, j€b€nog pomeranja vremena tojest satova

ili prokletog ili šugavog, dobro, ovo poslednje baš i nije psovka

baš gledam ove norveške yr prognoze gde imam za svaki dan vreme izlaska i zalaska sunca, danas smo evo imali termine 7:09 i 17:38 što u prevodu znači da će napolju biti više manje vidljivo negde od pred 7 pa do 18h, a za sutra su te vrednosti 6:11 i 16:36 što znači da će na dnevno trčanje moći da se ode i pred 6 a da će sa popodnevne vožnje moći da se vrati čak i u 17, heejjjj "ČAK", bljak, mrzim mrak

u nedostatku pametnijih tema sećam se kako sam bio razočaran prvim noćnim trčanjima jer sam skontao da sam 10% sporiji u tom mraku, da li mi treba više vremena za svaki korak za koji mi treba nekakva dodatna koncentracija ili šta već, ko bi ga znao

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

juče popodne mi je stiglo 6 bidona sa nosačima koje sam prvo video u gigatronu po 1€ pa ih kasnije izguglao na nekom preprodavačkom sajtu po 0.4€, s tim što na slici nisu bili prikazani šrafići kojih sam uz svaki dobio po 2 komada

... što i ne bi bio neki problem, mislim nije ni sada, ali sam istog dana naručio i jutros mi je stiglo 4 pakovanja po 4 šrafića u raznim bojama, koji mi na kraju krajeva odjednom baš i nisu potrebni

ajd nema veze, niko nije crkao zbog 16 šrafića viška...

pa sam jutros to džabe šrafio na novog gravela Canyon jer su nosačima rupe malo visoko pa onda oni legnu prenisko i bočice udaraju u ram...

pa sam (pa sam, pa sam) onda skidao sa trkačke korpice koje su mi pak tu stajale previsoko i sve zamenio, i sve je to sad super i ekstra osim činjenice da sam izgubio skoro pola sata, jedan šraf je morao da se skraćuje itd itd da ne davim više

sedam dana

palo mi je na pamet nešto glupo, kao što mi i inače samo gluposti padaju na pamet, A EVO I O ČEMU SE RADI!

nisam u magnovenju tojest u trenutku tog "padanja na pamet" znao koliko tačno imam bicikli, od onih dobrih do onih krš i lom, no bez obzira mi je nešto palo na pamet, kao što rekoh. A EVO I ŠTA!

rekoh bilo bi kul da na Stravi kao opremu napraviš sedam bicikli i nazoveš ih Ponedeljak Utorak Sreda... hehehe

naravno glavni road bike bi bio nedelja, ili bi eventualno gravel bio nedelja jer su te ture po pravilu nešto duže.

road bi mogao da bude i bilo koji radni dan jer leti najviše volim da odem na dobar jak trening ujutru pre posla.

običan mtb* bi verovatno bio negde između, krš bike bi bio ponedeljak ili petak kao mogući dan odmora, odnosno e-bike bi bio onaj drugi od ta dva dana.

city bike sa korpom bi mogao da bude četvrtak kada se ide u Lidl, pa pre Lidla može biti negde vezan dok ja odem na trčanje, koje je kompatibilno i sa krš bajkom tako da se tu otvaraju dva dana za bajk&džog.

u zadnji čas se setih da imam dva mtb-a, onaj alu 29" i karbonski 26" (imam i jedan čelični stari ali on što pre ide u oglas) tako da je ispalo da ih ipak imam sedam komada.

doduše Lola vrši pritisak da jedan od ta dva MTBa takođe mora da ode ća' pa može da se desi da ostanem bez Petka ili Srede, šmrc.

u svakom slučaju jeste glupa ali je zanimljiva ideja.

a moglo bi isto i sa sedam pari patika, za ove što trče.

može i 14 pari ko trči dvaput dnevno.

sanjao sam da trčim :-/

sanjam kako trčim, dolazim kući, prešao sam nekih 9km i piše mi na satu da mi je prosek par sekundi preko 6' i dok trčkaram pitam se zašto mi je prosek tako spor i kuda sam sve to išao, da li je bilo puno gore dole ili ne, O ONDA SE SETIO, A EVO I ČEGA!

setio sam se tako u snu da mi je koleno kilavo i pitam se kako sam uopšte uspeo da pretrčim toliko.

nastavljam da trčim, ne boli me, slično onoj povredi krajem 2018. kada sam istegao nešto u dupetu prilikom saplitanja i prignječio išijatikus pa nisam mogao da potrčim tri meseca.

tada sam mogao 100m pa pauza i tako u krug, jer je počinjao da mi se javlja bol koji je prelazio u grč i bio sam ubeđen da će nastupiti NEŠTO STRAŠNO.

no jednog dana sam nastavio i taj bol se tu zaustavio, grč se zaledio, sve je ostalo isto a ja sam u cugu pretrčao 4km!

slično tome je išao i ovaj san, shvatam (još uvek u snu) da sam negde tamo zaboravio da mi je koleno neupotrebljivo, i umesto da se kući vratim biciklom ja sam strčao ne primetivši ništa.

"svjašta!"

to je kad kažeš - jašta da je svašta.

lepo vreme se nastavlja pa kaže da će za vikend biti preko +20 (zaboravio sam kako se kucaju stupnjevi) i nadam se da ću dotle još tolicno "podoći" da bih mogao da odvezem jednu skroz pristojnu turicu i ponovim novog gravela.

pomaci, pomaknuća

suštinska pomaknuća

mogu niz stepenice da silazim levom desnom levom nogom, a ne samo levom koja ne sme da se savije u kolenu, pa onda spustim i desnu

uz stepenice takođe, prvi put sam išao desna leva desna leva, a ne samo desnom DVA stepenika pa poravnam mrtvom levom

dalje

na bicikli, ne moram više levom nogom da soft pedaliram a da zapinjem samo desnom, nego mi se sve više izjednačavaju

takođe, koliko juče mi je bio nemoguć i bolan pokušaj da uz brdo ustanem na pedale jer nisam levom mogao da napravim ni dve trećine kruga, a danas sam bogme izdržao dosta okreta sasvim simetrično

hodam sve simetričnije takođe, već bih mogao da prođem gradom i da niko ne primeti da ćopam jer više ne ćopam, jeste da malo gazim kao po jajima ali sve je neprimetnije

materijalna pomaknuća

guglao sam one nosače bidona za biciklu i našao ms energy, ona hrvatska firma od koje imamo e bajk, na par preprodavačkih portala nađoh nosač/kopricu plus bidon za 4 ojra, i ladno sam naručio 6 komada, a naručio sam i šrafiće kojima se to zavrće na biciklu, i to bogme podosta komada hehe

tako da, eto, već ima par dana da nisam trčao, nisam hajkovao, svakog dana sam ujutru i uveče na e-bajku jer računam da mi svo to okretanje deluje na koleno kao masaža i da pospešuje opadanje otoka/ostrva/otekline, i izgleda da ipak pravilno postupam

ujedno je već treći dan da nisam doneo novu biciklu u kuću, što već počinje da me zabrinjava

fali mi e-mtb, e-road, e-gravel, mtb ispod 10kg jer moji su 13+, svašta mi fali

koliko godina koliko rođendana

skoknuli jutros do groblja jer bi mi majci bio rođendan, a pre toga sam odmah po buđenju nešto razmišljao, kako bi valjda svakome nakon sopstvenog rođendana onaj majčin trebao da bude drugi najvažniji datum u godini.

otac može doći posle a i ne mora, ako imaš braću i sestre.

to bi naravno važilo za sve koji nemaju svoju decu, jer mi je nekako jednako logično da bi svakoj majci dan rođenja deteta bio važniji datum od sopstvenog rođandana.

za očeve bi moglo da bude ali ne mora da znači, jedno je kad rodiš a drugo kad oprašiš kao leptir, jer ne postoji u našem narodu bez razloga izreka "otac - kolac".

i tako, proći će i ovaj dan, koleno me nešto malo više boli nego juče i sada sam što bi rekli "u dubiozi".

sve bolove koje osećam ispod čašice i naokolo, da li treba da ih poštujem ili ignorišem?

jer ne mora da znači da svaki bol upozorava na nešto što će se pogoršati, možda neka povreda/uboj/naboj/razboj paralelno zarasta i leči se unatoč tome što te to nešto povremeno zaboli, kao kada pritisneš na mesto gde imaš modricu, osetićeš bol no to ne znači da će se modrica povećati, štaviše laganom do umerenom masažom ćeš ranije razbiti hematom nego da ga ne pipaš.

zašto u lidlu nema litijuma

gledam odakle i dokle ide novi autoput okolo Šapca i nikako da skužim

prvo nisam hteo da se uključim jer sam video natpis BEOGRAD pa sam pomislio da će da me odvede na autoput beograd - novi sad, a ja sam hteo kraćim putem (i zanimljivijim) preko fruške gore

no kasnije skužim da je malo vijugao pa se vratio u Rumu isto kao i ovaj stari put kojim smo krenuli

tek jutros analiziram* mapse i vidim da smo u povratku i mogli da odemo novom trasom koja pređe preko save i izađe na put šabac - mitrovica.

na kraju bi izašlo više kilometara ali bi bilo zanimljivo ići malo kroz nepregledne šume pored Save, a malo preko tog novog mosta.

pa makar posle toga išli popreko celog šapca ali šta ćeš, nešto mora i da se žrtvuje.

ostaje za sledeći put, a ovim ritmom kojim trenutno palimo auto to će biti krajem marta na putu ka novosadskom polumaratonu.

*mapsi jasno pokazuju da će autoput zaobići valjevo u širokom luku (ostajemo slepo crevo pa ćemo za rvacku i dalje preko beograda) i stići sve do loznice, gde će biti rudnici litijuma.

eto municije za e-bajkove!

pa brate mili i mi smo postali kao nemci, svi bi da se voze na baterije a litijum da se kopa negde daleko.

epilog i rezime je da je onaj pogrešan bajk ostao u Futogu, novi je doputovao u Valjevo, sinoć sam mu odmah podesio visine i dužine itd, danas ću samo staviti pedale i podmazati lanac pa u pauzi posla verovatno otići na prvu probnu vožnju.

deluje mi sve cakum-pakum, i veličina i kvalitet i stanje, jedino me koštao tog oglašavanja pregovaranja zamenjivanja doplaćivanja i uopšte zezancije ali šta ćeš, nešto mora i da se žrtvuje. 

(ovo mi nešto poznato zvuči)

da sam poneo pedale (imbuse sam već imao kod sebe) mogao sam i sesti na njega na 15km od kuće (poslednji prevoj) i odmah ga isprobati, ali nisam se ni setio niti sam imao toliko ambicija ujutru.

lidl testosteron i trčanje

najedeš se bureka, skoči ti motivacija, i odeš na hiljadarke

eee ali nije tako lako

nego su tri teme

3)

mislio sam da ću sa lakoćom nadmašiti oktobnar lanjski ali mućak

onih 104km su delovali piiis of kejk a sadašnjih 42 još i više

još i manji piiis dapače

s tim što mi se juče učinilo da bih definitivno mogao da vozim obične bicikle a ne samo e bajk, što ću i probati u ponedeljak verovatno

no za trčanje nisam baš siguran da ću uopšte moći do kraja meseca

tako da

hmm

2) 

čitao sam nešto o takozvanom testosteronskom paradoksu a to je da veštačko menjanje koncentracije može da donese obrnute posledice od željenih, što me inače uopšte ne zanima nego mi u nekom mejlu stigao naslov pa rekoh da vidim šta je to što nisam ni znao da postoji, taj paradoks

pošteno, ovi što koriste sterEoide i treba da nagrabuse

1)

tonemo sve niže, kako po standardu tako i moralno

što valjda ionako ide ruku pod ruku, nećeš videti šeika da džepari po tramvaju

no ovo što se desilo u lidlu, pomalo me razočaralo

da se može toliko pasti

neko je iz one crne podloge izvadio burek sa mesom, stavio ga u papirnu kesicu onu za pecivo, a u tu crnu podlogu je stavio jedan burek s pečurkama

tako je burek s mesom umesto 69 platio/la 49 dinara jer je ovaj s pečurkama bio na akciji, a ja sam umesto 4 sa mesom kući doneo 3, i jedan s pečurkama

koji sam takođe kupio, jednako mi je dobar, pa mi ništa nije smetalo

nije mi smetalo ni što sam dao 20 dinara više, bolje bi bilo da sam direktno dao tome ko nije imao za burek ali ajd, neka se on snašao

samo se nadam da je sve obavio/la rukavicom ili onom hvataljkom, a ne prstima

mrak i pare

uf kako me nervira mrak

mrzim ga iz dna duše

i ovaj jutarnji što traje do 7 

i onaj večernji što me napadne tamo iza 18

u šta da gledaš kada je mrak

probudila me noćas smrdibuba

sletela mi na obraz

RRRRRRRRRRRRRRRRR

u času sam počeo da sanjam kako mi helikoper sleće na obraz

preletim rukom preko lica da je bacim negde u tri lepe

uzmem onu tapkalicu i bammm spljoštim je ko palačinku

eto koliko sam ja jedna dobra duša, i smrdibube me vole

zato sam je nagradio kartom za raj, da se ne muči u ovom groznom svetu u ova grozna vremena

izađem na prozor, mesečina bato, uh oh

sad bih ladno otišao da trčim da me ništa ne boli

jer kad je mesečina nije mrak

valjda je pre dva dana bio pun, nemam pojma

no eto, spasilo me koleno od ludosti

i kašalj

i onda sam brojao pare

nažalost ne neke što sam dobio ili nabrao na drvetu

nego one što nosim sutra da doplatim za bajk

uopšte nisam hteo toliko dobrog "gravela" 

zadovoljio sam se sa sasvim nekim srednjim modelom

kao da ću ja to svakog dana voziti, a neću ni na trke ići sigurno

no nisam u oglasima na toj tzv. cikloberzi našao ništa slično

jedini isti model kao moj dva broja manji mi je bio savršena opcija, 

no dečko nije bio zainteresovan za zamene

i onda sam tražio dalje prema veličini i šta je bilo bilo je

samo dva neka top top sa kampanjolo 1x13 brzina

moram u nekoj štampariji naručiti dve nalepnice CAPRIOLO da prelepim preko rama, što je sigurno sigurno je

lepa kata prolazi kroz gaj

danas upadoh u anegdotu kao ukrajinci u kursk

krenem da se provozam u pauzi posla, onako laganini

već sam ujutru napravio polukrug do lidla, onako pozamašan

rekoh idem ja onuda pa onuda pa već kuda

i tako smanjim ambicije za popodne

koleno je sve bolje ali ipak

mogu malo i uzbrdo da pritisnem pedale

do juče kad naiđe uzbrdičica stiskam desnom a levom u leru

i skrenem u njive, ima jedan mnogo lep puteljak

corn avenue takoreći

vidim dva auta, rekoh došli ljudi nešto da rade, da beru paprike npr.

što da ne

prvi auto audi, sunce ti ala se lepo živi od paprika

drugi auto audi, karavan, prvi bio limuzina

rade svetla i 4 migavca, radi i auto

i neki pokreti unutra kako reći

ŠVALERACIJA

prođem još desetak puta iza njih tim puteljkom, da budem siguran

rekoh, možda oni to rade u ritmu migavaca pa su ih zato ostavili

pa ti daj ženi audi da skokne do grada

trebao sam da te slike kojih napravih desetak, objavim u grupi

danas u industrijskoj zoni, pokvario se jedan audi registracija ta i ta

(vidi sliku)

pa mu u pomoć došao drugi no očigledno se i on zaglavio

(vidi sliku)

traži se neki treći audi da skokne da pomogne

zadnje skretanje pred fabriku stiropora

a može i ovako

ako vam se ne uplaćuje putno osiguranje, kupite audi

oni su svi kao jedna velika porodica

oni se vole bezrezervno, celim svojim bićem

evo ženi se pokvario jedan (audi) i ostao u njivi...

i odmah je dojurio drugi (audi) da joj ga gurne

pa kako da se ne raznežiš

lepi dani prolaze kroz grad

ja bicikl vozim sasvim sam

å (greška! jer ne treba control + a, nego command + a)

lepi dani prolaze a i ja kroz njih ali ne onako kako sam zamišljao

pa se onda tešim

bolje išta nego ništa

makar bio i e bajk, bože moj

neko ne može ni tako

dođem prođem pa u krug

pa se opet tešim, klin se klinom izbija

da me boli koleno, ionako ne bih trčao jer kašljem

ako me ne bi mučio bronhitis, opet ne bih trčao jer me boli koleno

tako da je stvar jednostavna, meni je ustvari odlično

na svakih par dana prelistam šta sam slikao usput, pa na osnovu foto galerije prepišem u excel kuda sam jezdio

danas bi trebalo u lidl, hehe, eto još jedne utehe

tjedan makedonske kuhinje, ajvari ljutenice pinđuri malidžano

17 godina je prošlo kao tren (a i 16)

eh eh bilo je to u neko lepo vreme, lepo za mene doduše, a za neke baš i ne

nisam planirao maraton u zagrebu nego je valjda bila samo neka ženska trka u poreču i onda sam poneo samo brze patike i otrčao sa muškima 5km i bio drugi, pa se vratio da malo pejsam barbaru pa se opet vratio stazom da malo pejsam lolu, i tak

onda smo 5 dana vozili bicikle po istri i nekim spletom okolnosti odlučili da ipak MOGU da pokušam da trčim maraton, jer sam bio nešto rovit od nečega, ne sećam se čega, uglavnom zahvalio sam se na jankovoj ponudi da opet pejsam zagrebački na 3h i evo sad proveravam kalendar...

izgleda da ja pišem o 2008. kada sam istrčao 2:54:00 (!)

a 2007 je ipak bila ta godina kada sam pejsao za 3h00 i stigao pola minuta ranije, za svaki slučaj.

pa smo ostali da spavamo u samoboru pa smo sutradan išli do bregane biciklama i dalje uzbrdo kroz žumberak sve dok smo se maltene izgubili, pa nazad

u utorak sam ustao dok je još bio mrak i otrčao neki mini kružić i odmah smo krenuli nazad kući i prošli pored mesta gde je poginuo toše proeski, nije bilo ništa posebno ali smo videli da se nešto dogodilo, stajao je onaj ophodnja ceste valjda zbog uviđaja

a ona godina koja mi je prva pala na pamet, tada sam veče pred iznenadni neplanirani maraton u intersportu u samoboru kupio neke mizuno patike, dugi dres i duge helanke (tajice) jer je bilo jako hladno, i taj maraton mi je ostao u puno lepšem sećanju nego onaj 2007.

svesno sam trčao brže od plana da bi mi bilo toplo, kada smo ušli u drugi krug napokon sam osetio da više ne moram da mažem, samo za nijansu sam smanjio intenzitet i istrčao 1h26 + 1h28 planirani pozitivni split bez pucanja bolova i mučenja, prosto je sve prošlo po planu, da ne pominjem da sam u drugom krugu unatoč takvoj taktici ipak prošao masu ljudi, pri čemu se nije radilo ni o kakvim rekreativcima što je valjda očigledno kada se ima u vidu rezultat

slobodan pad (kao kokoš na farmi)

sad sam kao onaj najgori infullenser u prevodu varatelj lažitelj, samo stavi naslov da privuče raju i zaradićeš miliojne

å

ovo slovo je bilo greška

nisam švrđanin a ni peder, bogu hvala

nego o kolenu se radi

prekjuče sam mogao da se nasadim na biciklu i da malo vozim a usput da plačem, no bio sam sretan što mogu da vozim

i da plačem

juče mi nije bilo do plakanja, bilo mi je do savijanja kolena, ali koleno baš i nije tilo, nije tela, nije tela, moje reči moju ljubav moja djela, ako tako ide text, nešto mi je maglovito iz djetinjstva

e ali danas mi je bilo boljeeeee

ujutru pola sata (!) city bajkom tu po kraju, tražio neku mačku

pa na posao

pa popodne 22km električnim bajkom, na kojem sam juče menjao gume i koješta, i bogme lepo ide, nisam ni...... niŠta ali neću da napišem niŠta a neću ni švapsko niŠta, nego oću ono što ne mogu da nađem

sto kombinacija sam stisnuo a ne umem na macKbooCk pro da nađem prečac za dolar, eeee da su mi ovakvi problemi naj u životu

momak od kojeg ću uzeti gravel bajk je skinuo svoj oglas sa cikloberze, a ja sam na moj stavio PRODATO iako ćemo za vikend izvršiti zamenu, nekako mi je ovako više cool

sa moje strane

slobodan kao ptica (u kavezu)

gledam prognozu i divim se ovoj klimi koja je rešila da me kljuca u zdrav mozak

kljuc kljuc

juče sam nakon početnog grebanja u sinusima istresao kilo kapljica malih zelenih bisera rasutih po celom svetu, gledao u sunce i planine i daljine, i opet jovo nanovo odvozao istih 30-ak brdašcastih kilometara na strujnoj bicikli

pred kraj vožnje mi nkaon što sam prošao kroz rupu spadne lanac, oklizne mi se noga sa pedale, zateturam se, i iako sam se solidno dočekao na jednu šaku i jedno stopalo, bicikla od 25 kila mi padne na unutrašnju stranu kolena i ubije boga u njemu

sad gledam prognozu i GLE ČUDA narednih pet dana će biti lepi sunčani i mirišljavi sa temperaturama tik ispod dvadesetak, milina božija, miholjsko leto je ipak rešilo da se pojavi na maturi

negde u pola noći sam primetio da mi nešto fali, pa sam uzeo toplomer koji je pokazao 37.8°C dok je neposredno po buđenju rekao okruglih 37 no osećao sam se normalno pa ću ipak moći na posao

nisam znao da li krkljam od alergije ili prehlade no temperatura je razrešila dilemu

doduše mogla je biti i od natečenog kolena, pomislio sam

ipak ne, najverovatnije

jednačina sa previše nepoznatih

sada hodam po kući kao dr haus s tim da nema štap onaj invalidski nego sam okrenuo štap za mini golf i taman mi onaj dole udarački deo dođe kao ručka a gornji dugački plastični rukohvat divno leže po tepisima i itisonima

ma milina

noću kad se ohladilo nisam mogao da ustanem da pišam, mada sve do večeri nisam osećao nikakvo ukočenje pa je je iznenadila ta naknadna reakcija

eto ceo dan ću biti slobodan da pišem blog no već sam ga napisao, u kavezu, jer čisto sumnjam da ću igde moći da mrdnem

cirkuske atrakcije

dan mi je počeo sa lenjirom i libelom, naime napokon sam poželeo da izmerim te neke nove mere po kojima su standardizovali veličine bicikli.

ili bicikala, ovisno je li mužjak ili ženka.

tako se sada umesto prioritetnog merenja dužine dve glavne cevi, uspravne koja nije uspravna niti je ikada bila ali tako ćemo je zvati, i horizontalne koja takođe više nije vodoravna nego je naginju pod raznim kutovima, meri visina rama napred u odnosu na sredinu pogona (osa oko koje se okreću kurble i pedale), i udaljenost od guvernale u odnosu na projekciju te iste ose.

mogao bih da objašnjavam još hiljadu reči ali slika govori više:

nakon što sam izmerio sve i svašta ispostavilo se da mi je ova visina na svim biciklama negde 55-59cm, a da je gornja dužina uglavnom oko 42, samo je na novom cestovnjaku 39 pa nije čudo da mi sve deluje nekako "blizu" no zbog toga se pak takođe ispostavilo da mi je lakše upravljiva nego sve ostale, hmm hmmm.

naoružan tim saznanjima sam iznova razmatrao sve opcije za šta da zamenim ono čudo dva broja veće pa sam već probrao neki uži izbor.

no da se vratim na naslov, žena od gume i tako to, zanimljivo je da sam na svom tom šarenišu od dimenzija sasvim lepo proveo ceo život bez ikakvih problema da mi je nešto visoko nisko dugačko kratko, na šta god sednem meni odgovara.

danas je i zvanično

... počelo Bablje Leto jer je u ortodoks črč kalendaru taj praznik Miholjdan koji se po selima izgovara i Mi'oljdan a po njemu se i topla mlaka gnjila jesen zove Miholjsko leto.

krenuo sam da guglam po kojem mihalju ili miholju je dobio ime ali mućak, neki je kirijak ili tako nešto oštelnik.

treba se dalje zadubiti da bi se nešto naučilo ali nema se vremena, radna je subota i mora da se rpči.

ako postoji takva reč, možda postoji neka slična.

od treninga ništa, jutros krenuo pa se vratio.

nigde stigao biciklom odakle bih dalje trčao, naime od sinoć je počelo nešto da me grebe ali ne u grlu kao pre desetak dana nego negde gore kod nepca/sinusa i onako je pomalo neprijatno.

pa ne bih da mi se proširi na mozak, da ne istruli i ovo malo što je ostalo.

nadam se da popodne bude malo toplije za neku laganu vožnju.

garmin me grdio što mi je hrv status nizak i stalno mi savetuje da se odmaram, mada su mi ona dva trčanja baš prijala.

eto taman sam mislio da mi je krenulo, čak sam planirao i sutra da skoknemo na NS maraton da otrčim trkicu na 10km no neće ići.

svakog dana u svakom pogledu...

dobro sad, možda ne u svakom pogledu ali...

juče sam trčao 7km a jutros 8km pa se može reći da napredujem.

štaviše preporuke su da se opterećenje podiže oprezno po 10% a ja sam bogme dosta više od toga.

tako da, napredovao sam.

u odnosu na juče.

no to me malo i zabrinulo.

a šta me to tačno zabrinulo?

to što mi je prijalo.

i juče i danas.

zašto mi je prijalo što sam trčao 7km i 8km, da li bi mi prijalo da sam trčao 18km?

kada sam uopšte zadnji put pretrčao 17km, recimo?

sećam se pre desetak godina...

to ćemo u posebnom pasusu:

sećam se kada sam trčao uglavnom te dužine.

i onda mi 17-18km bude "lako", a kada trčim recimo 23km, i tu bude uglavnom 300-ak metara uspona, e onda kažem sebi kako sam pred kraj počeo da osećam umor.

to mi je dakle bila "komforna dnevna autonomija".

sve dotle mogu i sa pola gasa i pun gas, a preko toga mi baš i ne prija.

mogu, ali ne prija.

doduše prijalo mi je i pet dana zaredom 21+21km ujutru i uveče, prijalo mi je i dve dužine u dva dana 43+44km i to po brdima, ali to je bilo neko drugo vreme.

neko mlađe vreme.

i neko motivisanije vreme.

i sad me kopka, ako bi mi uskrsla motivacija, 

da li bi mi ta autonomija "srećne dnevne doze" zastala na 8 ili 11km?

ili čak i više?

11.5??? haha

deset deset deset

eto stao sam pored laptopa desetog desetog (datum) u deset sati i 11 minuta i to me je baš onako potištilo što sam zakasnio da snimim ekran i zaokružim sve te silne desetke, no ionako nisam jutros otrčao 10 nego samo 7km, pametnom dovoljno.

doduše imam i 7km biciklom jer sam se opet malo izmestio iz samog grada, u bisagi bicikle sam ostavio jednu staru majicu da je posle obučem dok se vraćam kući umesto da jezdim po vetru u vlažnom dresu, a šuškavac sam bogme celo vreme nosio u ruci onako zgužvan poput neke krofne, to mi se ipak nije ostavljalo "na izvolte".

krenuo sam lagano pa počeo da ubrzavam sam od sebe pa na okretu stigao oko petice (prosek) i tu sam se vrteo po jednom ogromnom parkingu da namaknem do punog kilometra, pa okrenuo nazad industrijskom cestom.

na tamo sam sreo dvojicu starijih kako džogiraju, njih dva u kratkim bickama a gore dugi dresovi, ja u kratkom dresu a dole duga trenerka, doduše tanka pretanka samo što se ne providi, bože oprosti.

tamo na parkingu još jedan susret, čovek je uleteo kamionom u slepo crevo i pita me gde je neka fabrika, koja je bukvalno na 500m odatle ali sa druge strane reke pa sam mu objašnjavao gde sve mora da se vrati i gde sve da skrene, nadam se da je zapamtio.

da sam imao malo više vremena seo bih s njim u kamion i odveo ga do tamo pa bih dotrčao nazad do bicikle skroz nekim drugim putem, to bi bilo baš fora da se pogleda na mapsima kad završim activity.

kilometara tik ispod sedmice, prosekom tik ispod petice, od koga je dobro je.

jedna čudna noć

obzirom da moje slabo treniranje nikog ne bi moglo ni da zanima, bolje da pišem o zanimljivijim stvarima

malopre čovek koči na raskrsnici i umalo da me udari, ja bio biciklom na sat i po aktivnog vozikanja pred posao

i tu se setim da sam ga maltene sanjao

(inače se ne bih setio sna naravno, uvek bude neki detalj iz života koji nam upali lampicu)

dakle u snu, dolazim nadomak neke železničke stanice, tamo nekim trećim kolosekom prolazi putnički voz

odmah prvim kolosekom prema prelazu vidim kako dolazi auto

šta će auto na pruzi, pitam  se, mada kao da ni njemu nije najjasnije

mislim, vozaču, ne autu

mada verovatno ni autu nije jasno

dok gledam gde će uopšte, čekam da prođe, on počinje da koči, ablenduje, vidim po rukama kako pritiska sirenu na sredini volana no sirena je tako slaba da se uopšte ne čuje

gledam kome svira, i vidim da iz suprotnog smera dolazi neki kombi koji pride vuče i prikolicu, kombi ide jednim prednjim točkom po sredini između dve šine a drugim spolja, prikolica ide nemam ni pojma kuda

tu i on počinje da koči, na 10m od auta deluje da će stati no odatle opet ubrza i BUUUMMM spuca se u njega svom snagom

sećam se da sam nekom pored, ko se tu našao kao i ja slučajno, rekao kako mi se učinilo da je ovaj mogao da stane ali kao da je namerno dodao gas

kao nešto komentarišemo i tu se sve rasplinjava i završava

šteta, možda su se dva vozača na kraju i potukla, a ja nisam video

la mia fidanzata

tražim speciffikacije jednog bajka i naiđem na ovaj oglas

"Canyon Grizl CF SL 8 1by Ekar colore Sencha Burst taglia XS la bicicletta e comodissima la mia altezza 1.75 cm performante non ha mai dato problemi , la vendo xché la mia fidanzata non gli piacciono le Gravel"

ukratko, prodajem bicikl taj i taj koji mi po veličini odgovara ali ga prodajem jer se mojoj verenici ne sviđaju gravel* bicikli. 

haha

(*ranije poznati i kao ciklokros no razlika je valjda u kočnicama jer ovi za cx imaju v-brakes koje se lako čiste od blata a graveli imaju uglavnom diskove koji trpe vodu i prašinu ali blato baš i ne)

našao sam već dva ili tri kojii bi mi odgovarali po kvalitetu i veličini no ipak bih prvo da se rešim ovog svog "pogrešnog" pre nego što kuću prepunim kršem.

dao sam ga u oglas pa pomoz bože.

hladno/toplo

jutros sam se fino smrzao prvih desetak minuta napolju dok sam biciklom izašao iz grada, a nakon toga mi je na trčanju bilo samo onako "friško" i već nakon dva kilometra po ravnom kada sam stigao na uspon od 4km skinuo sam kačket da se džabe ne natapa znojem nego sam ga onako nosio u ruci i povremeno brisao lice kao peškirićem.

bilo je desetak stepeni pa sam što zbog bicikle što zbog trčanja kroz krivine zaklonjene od sunca ipak obukao dugačku opremu iako bih recimo trku na istom mestu u isto vreme trčao u kratkom.

no ova nike trail trenerka (donja) je dovoljno prozračna da je možeš nositi na sivm temperaturama od plus nekoliko do maltene dvadesetak stupnjeva, a pristojno izgleda za prolazak kroz grad, pa je to i bio razlog što se nisam zadovoljio samo jednim primerkom nego sam je onlajn narudžbenicom klonirao.

nešto me zaintrigiralo pa sam pola dana studirao tekstove o dopaminu i poremećajima istog, ironijom baš u danu kada mi je trčanje dobro prošlo i kada sam od ranog jutra namirio dušu do kraja dana.

doduše još jednom sam izašao jer su me bolele noge od trčanja (da nije bilo previše uspešno?) pa sam se lagano provozao e bajkom do kraja industrijske zone i još jednom zavirio da proverim da li su se pojavili buldožeri na vidiku, krčeći teren za brzu saobraćajnicu i... JESU!

sada već definitivno mogu reći da znam kuda će to sve proći, jer me takve stvari iz nekog razloga privlače i uzbuđuju i osim raznih ruševina i divljih deponija, sve gde se nešto ruši ili gradi ili trasira je prvo mesto gde me možeš naći u slobodno vreme, u izvidnici.

rezime, 10km za 56 minuta sa 270m uspona i isto toliko spusta