čista desetka

ovaj put nije bila ni duga ni kratka devetka nego sam kao oni paćenici pored reke po kockicama otrčao tamo pa nazad nekih 200m samo da bih eto zaokružio i da vidiš čuda izađe mi 10.01 km.

ovaj prvi par Clifton 9 mi je tu negde oko 500km i još uvek se dobro drže, ne ide mi u glavu kako sam nekada u patikama trčao po 1800km, mora da sam bio deset kila lakši pa su zato duže trajale.

otišao biciklom samo 2km od kuće, plan je bio da odem 5km no bilo mi je prehladno pa sam se predomislio i po ko zna koji put krenuo sa tog istog mesta.

bilo bi bolje da sam poneo šuškavac no eto, olako sam shvatio onih +7 na spoljnom termometru.

slika je sa jednog od vidikovaca iznad grada

posle toga otišao do lidla da iskoristim super sredu i popust 500.- na račun preko 5000.- no ništa od toga jer nisam hteo da punim kolica na silu nego sam samo uzeo šta nam je trebalo i ispao je račun od samo 2500.- 

planirao sam da uzmem mačetu no stigle su samo dve vrste sekire iako je u letku bila i mačeta (sve je po 1700.-) i još jednu meteo stanicu sa spoljnom jedinicom (imamo jednu već 20 godina ali trebala bi i jedna na poslu) a nije bilo nikakvog lososa na akciji jer to reši svaki problem pošto je poskupo, ali eto, ćorak.

godina pekinezera

treba napraviti pseći kalendar kao što kinezi imaju godinu zmaja i pacova, ja ću da svaki mesec imenujem po nekom psu.
evo sad ću da pitam četdžipiti ali da me ne zbrzi nego da se napregne da nađe rasu kojoj odgovara određeni mesec.

odgovorio mi je podosta opširno ali je srećom na kraju dao i sažetak/objašnjenje koje ću ovde prekopirati:

Zimski meseci (dec, jan, feb) rezervisani su za velike, debeloćute, snegoljupce (Saint Bernard, Husky, Malamute).

Prolećni pljuskovi (mart, april) – vodeni i retriveri (Portuguese Water Dog, Labrador).

Radosni rad u zelenilu (maj) – energični Border Collie.

Letnje vrućine (jun–avgust) – sportski i lagani hrtovi ili egzotični kratkodlaki (Greyhound, Basenji, Saluki).

Jesenji prelaz (sept, okt, nov) – pastirske i šumske pse koje vole šetnje po lišću ili blatu (Australian Shepherd, Irish Setter, Newfoundland).

dakle trenutno smo u mesecu takozvanog Lesija iako se pogrešno smatra da je Lesi bio border koli, naime postoje 4 vrste kolija a Lesi je jedna druga varijanta, no nema veze, kao što i svaki terenac zovemo džip, a neki i za limenku kažu sardina pa ćeš od njih čuti "kupio sam sardinu od tunjevine".

ja sam pak pronašao dva komada nečega u blatu, ućebane, izgladnele, od dredova u blatu su jedva hodali, a jednog su skroz preplavilii crvi tako da su ga veterinari uspavali samo par sati nakon što sam ih doneo u rancu/bisagi dok za drugog ima nade i dobio je neke terapije.

tako sam u dva navrata prešao nekih 70km što bi se moglo smatrati danom aktivnog odmora pa bi sutra moglo da "padne" neko trčanjce u ranu zoru dok je još ladovina.

ne možemo tražiti ovčice po kiši

to je iz jedne epizode benny hill, kada on jednoj sobarici kaže da pada kiša i da ne mogu izvoditi ovčice pa se moraju zabavljati i pokriju se ćebetom, a nakon toga njegova ružna žena kaže da pada kiša i ne mogu izvesti ovčice napolje a on reče IMAMO KIŠOBRAN!

današnja verzija je da imamo šuškavac, pa sam tako malo kružio prvo do lidla pa posle po gradu, a nakon svega sam otišao biciklom pony (što je Milijana gony) da proverim radove na južnoj obilaznici KOJI SU STOPIRANI/PAUZIRANI (?)

što su nasuli, nasuli su, potrebno je još na stotine kamiona obzirom da osim što ceo taj tampon ispod brze ceste nasipaju dva metra u vis i širine možda 40m, a pride moraju preko dva puteljka, kuda lokalci prolaze u svoje njive, da naprave nadvožnjak pa tu tek "propinju" taj nasuti kamen do 5m visine, da bi na kraju ozidali prolaze.

no mućak, koliko sam izmerio nekih 1.8km je delimično nasuto, od toga jedan deo samo jednim slojem od metra a ostatak punom visinom, dok poslednjih 500m do sledećeg kružnog toka nije ni započeto kao ni sam kružni tok koji sam već locirao gde će biti.

tako da, s jedne strane sam zadovoljio znatiželju pošto na svakih mesec dana obiđem radove, a s druge strane sam onespokojen jer su radovi iz nekog razloga stopirani.

a baš sam se nadao da ću doživeti da cela obilaznica bude gotova, trčanja/vožnje po autoputu koji je 90% gotov su mi bila posebna iskustva pa sam se nadao da ću dok još mrdam nogama ponoviti taj doživljaj na sledećoj deonici pa makar bila samo 2.5 kilometra.

gravelizacija

ranijih godina sam običavao da prve vožnje obavim na mtb-u pre nego što pređem na road bike, iz razloga što je u proleće toplije kada voziš težu biciklu a bome toplije je i kad su manje brzine, manje je vetra.

sad pak kad imam i ovu gravel što je ustvari isto što trkačka samo sa širokim nazubljenim gumama tik malo užim od onih na mtb-u, ona mi je nekako lepši izbor jer nije loše osetiti ipak nešto malo brzine kad su dani barem 20C topli i pretežno sunčani.

prva vožnja mi je bila 50km, druga 53, a ova treća evo 65km s tim da sam imao samo nekoliko idejica/mogućnosti kuda ići pa mi je nešto delovalo kratko, nešto potencijalno predugačko (nisam planirao baš da se satrem) a moralo je biti nešto razrovanog puta čisto da imam opravdanje zašto ne vozim čisto-trkačku.

nekako se onda osećam obavezan da napravim barem nekakav prosek, a ovaj gravel mi skine taj teret sa glave, imam alibi ako prosek ne bude BAŠ dobar.

no na kraju je ispalo maksimalno neloše, skoro 25 km/h prosečna uz desetak stani kreni na semaforima i što je najvažnije par kilometara preoranog asfalta kuda bi trkačkom bilo nemoguće proći.

sreo sam zapanjujuće poznatih ljudi, što na bicikli što u autu, baš je bio neki neobičan dan.

zadnjih 15km sam vozio mrtav gladan, mrzelo me da stanem na benzinsku da uzmem red bull, samo sam popio sve od vode što sam imao na dnu bidona i stegao kaiš :-)

strava (i užas)

pre koju godinu smo išli biciklama na tu neki krug od 90 i par kilometara, preko jednog malo većeg i jednog malo manjeg brda, i to smo išli mtb-ima pa je potrajalo skoro 4 sata što je više nego sporo obzirom da sam trkačkom biciklom to prelazio za tri sata.

i malopre Lola otvara e-mail da bi platila neke račune jer smo skoro za sve odabrali opciju da nam ne stiže u ptt sanduče nego mejlom, kad ono na desetine mejlova od strave odnosno jedne sugrađanke koja iz dana u dan nešto radi (?) u cilju zatrpavanja Lolinog inboksa i traženja računa za plaćanje poput igala u plastu sena. 

moramo proveriti šta se tu tačno događa da ona svakog dana preuzima iste (spore, nebitne) segmente iako koliko vidim uopšte ne vozi na tu stranu nego trči oko grada.

ja sam pak prvo ignorisao garmina koji mi je sugestirao (sugestovao?) da uradim sedam sprintova od deset sekundi po 3'10"/km i zbog tih 70 sekundi čitavih 45 minuta trčkaranja zagrevanja i koječega, no nakon što mi se malo trčalo pa mi se nije trčalo pa sam preprečio prugom kroz bivšu fabriku Srbijanka ("prijaće i vašoj klapi, upamtite, Zlatne kapi") pa dotrčao do školskog dvorišta pa počeo sprintat sa pauzama pa mi se posle tri sprinta više nije sprintalo pa sam krenuo kući pa sam se vratio pa odsprintao još 4 puta ali po 85-90m koliki je pravac i po nekih 3'20"/km e pa sad šta sam uradio to niko ne zna.

a nisam volio pekinezere

ujutru me nešto malo zavrtalo koleno pa sam odustao od trčanja u korist lekovite šumske šetnje i još jednog razgovora sa chatgpt-om, o centru za orijentaciju puževa, tokom kojeg sam saznao da ako vidite puža koji je krenuo preko asfalta, nemojte ga baciti nazad u travu tamo gde je bio, nego ga prenesite preko celog puta u pravcu u kojem je krenuo, jer će čim odete on svakako krenuti opet istim smerom tako da ste mu ustvari samo učinili kontra-uslugu.

popodne sam otišao da nadoknadim jučerašnji promašaj kada sam zbog pljuska okrenuo kući sa pola puta, pa sam napravio ceo krug i tu imam jedan korak nazad i stotinu napred.

naime čupavi psić (Švrća) na groblju 16km odavde, koji se zadnji put fino pomazio prvi put u životu, oblizivao, umiljavao, danas pak nije smeo da mi priđe, šta li ga je spopalo neću saznati. pritrči, pipne mi njuškom ruku, i pobegne.

drugi pak, pekinezer ispred prodavnice, ničiji, bez čipa, odmah mi je uskočio u naručje odakle je katapultiran direktno u ranac/bisagu bicikle, i odmah otputovao u grad gde sam ga predao ženi koja drži udruženje/prihvatilište.

morao sam da prođem kroz ceo azil i na kraju mi je sivi donji deo trenerke izgledao kao od maskirnog platna, s tim što nisu bile liske i grančice nego šape svih veličina. 

sutra opet na trčanje, jutarnje, iako moram da radim od 9 ali šta ćeš, dogorelo, nema više odlaganja.

gladnom mačoru i muva je ručak

to je bilo self-ironično na temu jutrošnjih 8+ km trčanja, no barem sam obišao radove po gradu.

evo šta novine kažu za današnji crkveni praznik Markovdan:

Takođe, ovo je loš dan za spavalice! 

Na ovaj dan, veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan, pospan i bolešljiv preko cele godine. 

Izuzetak su oni koji su već „zgrešili” i spavali na Đurđevdan – oni treba da odremaju neko vreme i na Markovdan jer će tako „poništiti dejstvo” pređašnjeg sna i neće ih stići „kazna”.

sat nakon trčanja radim tretman čišćenja lica čoveku iz Norveške koji svake godine dva puta svrati kod nas, dovršim sve do pred kraj, nanesem masku, unesem je ultrazvukom, i kažem druže, moram da te malo pridignem, da ne zaspiš, jer ćeš biti bolešljiv do kraja godine!

pa eto, nismo istrčali maraton ni provozali granfondo, ali barem smo se lepo smejali celog dana.

eh da, i oprao me pljusak pred kraj rikavery vožnje popodne.

savršeno običan dan

nisam jutros mogao na trč jer sam imao naporan dan na poslu, pa rekoh da se baš ne strunum unapred.

malo peške, malo biciklom, do Lidla naravno, eeeee sve mi je džabe izašlo!!!

samo sam uzeo stvari koje su već na popustu, i pride aktivirao kupon -10% znači đabaaaaaa

jer ti si zmija, a ja sam đaba đaba

turbo folk pesma kaže žaba žaba ali sam je prepravio

da ne kažem modificirao

inficirao

pa posao, i nekim čudom opet me zabolelo koleno, valjda je zbog vremena, pljuskova, tih neobjašnjivih meteo-ortopedskih fenomena

pa u pauzi posla skok biciklom da nahranim barem jedno od onih kučića podaleko od grada, i jedan veeeeeliki uspeh

stigli smo do toga da je mali brkonja uspeo da se odvaži, da mi priđe, oliže hranu s prsta, pa još jednom, pa opet, pa sam ga malo čačnuo, pa još malo, pa uspeo da ga pomazim, i nakon desetak poseta (hranjenja) kada je samo srećan oko mene pravio krugove, napokon se skroz približio

već sam kontaktirao udruženje, sutra idem da ga definitivno uhvatim (prvo nahranim), ubacim u ranac tojest bisagu bicikle, i da ga dopremim ženi koja će ga udomiti

nemam ni bednih 40-ak km na bicikli ali eto, možda jedan život bude spašen

trebalo je dosta napora i upornosti

duga desetka

napokon otrčah nešto vredno pomena.

deset koma nula petnaest, šta god to značilo.

lagano tojest sporo, to što je sporo ne znači da mi je bilo i lagano.

ima tu nijansi.

ali bilo mi je lepo, moram priznati.

smršao sam kilo i po, moram još dva i po.

to će se najbolje pokazati na bicikli, pri čemu ne mislim na ono koliko jesam nego koliko nisam.

malopre sam brisao povijest u chatGpt da mi neko to ne bi skrolao ako sutra umrem, tipa "da li kašičica tartar sosa bitno smanjuje nutritivni profil salate napravljene od 45% rendanog kupusa iz Lidla, 45% kiselog mleka (2.8% m.m.) iz Lidla, i 10% mlevenog paradajza sa pijace?"

juče smo pričali o istorijatu Stonehenge i nazivu Woodhenge koji sam izmislio no avaj već je neko izmislio pre mene, a nakon toga smo pričali o tome da li je za travnjak bolje ostaviti "malč" (meljavu) u travi ili je bolje travu koju odseče kosačica pokupiti u onu kutiju iza nje i odbaciti, e pa postoje i tu nijanse.

još smo pričali da li on (Chatgpt) profiliše korisnike prema tome koliko suvisla pitanja postavljaju pa shodno tome skraćuje ili proširuje odgovore u cilju raspolaganja resursima/memorijom, no na to sam dobio diplomatski odgovor kakav sam i očekivao mada smo obojica imali zanimljivih opaski.

eh da, pomogao mi je i u potrazi za najbolji skuter do 50ccm sa velikim točkovima za regije sa lošim putevima, tu mi je od velike pomoći u odnosu na gugl jer će odmah sugerisati koji su koferi raspoloživi za koji model, koje su cene nabavke i ugradnje, razlika u buci između dvo- i 4-taktnog kao i visini sedišta obzirom da Lola baš i nije neka čaplja, više je žaba.

Peti Petog

Peti je/su podvojena ličnost.

kao što postoje doktor džekil i gospodin hajd, 

tako postoje doktor Peti i gospodin Peti.

i onda je Peti lečio Petog, otud naslov.

inače bi se zvalo samopomoć ali oni misle da su dvojica.

uglavnom se svađaju, retko kad uživaju u međusobnom društvu.

jutros sam krenuo biciklom, vidiš 6. padež (instrumental) 

je isti i ako kažeš bicikla ili bicikl, u oba slučaja ideš biciklom.

spazim neku poznanicu pa joj malo napravim društvo kroz grad.

utom počne kiša pa se vratim kući i preobučem za trčanje.

utom prestane kiša pa pomislim još i bolje.

utom se digne neka vlaga i sparina i u trenu budem "gola voda".

utom izgubim volju za trčanjem pa se posle samo pola od planiranih kilometara vratim kući.

svakako sam znao da mi popodne sleduje lepa bici vožnja, 

pa eto valjda sutra bude nešto bolje od Petog.

bajke o pilotu (Kraljević Marko)

danas je 4. maj, dan kada su nato lovci oborili domaćeg junaka.

već tada sam bio ubeđen da se radi o nekom čudnom scenariju i kasnije mi se to shvatanje zacementiralo u glavi kao jedino objašnjenje.

vraćali smo se s vožnje biciklama, videli neku budalu kako nisko kruži borbenim avionom, videli kako je pogođen i srušio se u obliku vatrene lopte na obližnje brdo i vikali bravo jer smo bili ubeđeni da su "naši" oborili nato avion.

ostalo nam je nejasno šta je uopšte očekivao u takvoj situaciji.

ispostavilo se da je to neki domaći (selo blizu bosanske granice) junak odlučio da se malo kuresa pa je dobio šta je tražio.

nije mu herojstvo trajalo duže od desetak minuta kad je poleteo iz batajnice.

eeeee, kasnije su krenule priče.

(znate onu priču o Kraljević Marku koji je sedeo na jednoj steni i u Kolubari prao noge?

problem je što je ta stena 50 metara iznad Kolubare, dakle Marko je bio baš visok čovek.

verovatno je stena prvo bila visoka pola metra pa metar pa dva pa tri... pa se kao u ribolovačkoj priči stiglo do srdele od sedamdeset kilograma.)

slično Marku (ovaj je valjda Milenko) krenule su priče kako je krenuo specijalnim zadatkom da odvrati pažnju agresoru dok neko drugi učini nešto veoma važno (nije se desilo) da bi se iz godine u godinu od anksioznog bipolarnog samoubice koji je državu ojadio za 10-ak miliona dolara, koliko je prosečna tržišna cena polovnog miga 29, stvorio mit o heroju.

prvo su naslovi glasili "nećete vi da ginete, ja ću!" da bi ove godine nova nadogradnja bajke dobila ličnu i emotivnu notu "majku vam dečiju, nećete vi da ginete, ja ću!", eno ga tu na bilbordu u tehnikoloru.

u kojem to komandnom lancu potpukovnici tako razgovaraju, baš bi mi bilo interesantno, a i koja su to DECA htela da se igraju skupocenim avionom (vojska je imala samo 14 komada, jedan pao u nesvest, ostalo ih trinaest...) pa je vaspitač morao da interveniše, a i zašto je uopšte moralo da se gine eto tako rekreativno, ni to niko nije objasnio.

(mogli su poslati neki stari helikopter i ostaviti da zuji u mestu 500m iznad neke livade dok posada bezbedno iskoči padobranom pa neka ga gađa ko god hoće)

sve u svemu ova bajka je zahebala i onu o Kraljević Marku.

sve to bi bilo nebitno da nam pre tri godine nije nestala mačka, upravo tog dana i upravo u tom trenutku kada svakog 4.5. u 12:04 domaći lovci probijaju zvučni zid i tako odaju počast svom heroju.

evo i danas nismo uspeli na vreme da zatvorimo našeg jednogodišnjeg mačka u kuću pa je negde pobegao i vratio se tek posle sat i po, ko zna kuda se krio, pretresli smo ceo komšiluk uzduž i popreko.

trećemajski prazan hod

treći maj je naziv brodogradilišta u mom rodnom gradu, ne znam da li to još postoji i radi, mrzi me guglat.

mislim da je jednom bila trka unutra u krugu brodogradilišta, ili sam pobrkao sa nekom drugom firmom, to je moglo biti onih godina kad je Melez svako malo pisao o meni u blogovima.

valjda smo Lola i ja bili jedini ludaci koji su dolazili na trke lokalnih liga, kao da se radi o bogzna kako važnim maratonima, od kostrene i kastva preko pazina umaga poreča rovinja, pa do japetića i ivančice.

a voleo sam i one opskurne trke tipa Križ ili Žumberačka, da ne pominjem maraton u Međugorju na koji smo jedini smeli otići iz ovog ćoška eks juge.

auto smo ostavili u garaži policije, tako su nas savetovali i sproveli pod rotacijom.

kažu, za svaki slučaj :-)

kako li sam od Brodogradilišta stigao do Gospe, to ni houdini ne bi uspeo.

jutros sam krenuo na trčanje, biciklicom, pa svratio pored groblja da vidim da li su kosili travu i skontao da su trimerima napravili neopisiv krš, pa sam se vratio kući po aku-duvalicu i dok si dvaput otišao tamo pa vamo i sve očistio, već je uveliko bilo vreme za posao.

subotom se radi kraće no nisam taj popodnevno-večernji tip pa sam opet odabrao laganu rikaveri vožnju od 40km, nije mi se dalo trčat po vrućini.

drugomajski rekvijem

iako sam naravno bio razočaran, donekle je bilo logično da nakon dana trčanja i dana bicikle usledi nešto malo lakše, a bogme i nakon dana roštiljanja jelte.

dan je počeo skroz naopačke jer sam krenuo u menjačnicu da uzmem neke € obirom da treba da idemo na neko venčanje pa nećemo da se osramotimo.

tu se setim da sam poneo tačno koliko mi treba, ali po srednjem kursu jer mi je ta cifra uvek u glavi kad nam dođu klijenti iz inostranstva pa im tako obračunamo, da ne idu u menjačnicu.

okrenem nazad da jurim Lolu koja je otiša na suprotnu stranu grada, bilo je očekivano da ću da je čekam dve godine dok je na pijaci birala jagode.

otmem od nje dodatak potrebnih dinara pa krenem do "moje" menjačnice gde mi žena (nekad davno sam joj čupao obrve) uvek da popust a onda ja to što me je častila častim nju nazad jer pored svoje menjačnice hrani mačke lutalice pa ostavim tih par evra njima za ručak.

kad ja tamo a ono međutim, menjačnica ne radi do ponedeljka jer su unutra majstori moleri sa valjcima i krečom, pa sam zaređao po gradu da vidim koja druga uopšte radi, plus koja radi tako rano jer je bilo jutro a gospoda uglavnom otvaraju tek u 9.

gde će pošten svet da razmeni dolare kad krene na pijacu, to treba da radi već od 5:30 sabajle.

na kraju sam ostao sat i po sim-tam po gradu dok ne nađoh šta sam tražio.

posle posla standardni krug biciklom da nahranim četvoronožne drugare, e bajk postojano gazi prema 10,000 kilometara.

juče i danas mi je delovalo neverovatno sporo, nakon onog treninga "pravom" biciklom koju bez po muke nagaziš i do 35 po ravnom, ali jedino e-bajk ima bisage u koje mogu da natrpam sve te konzerve i vodu pa moram da se natenane krčkam na 25 km/h.

prvomajski blues

jedni kažu da se prvom maju najviše raduju neradnici i džabalebaroši, drugi kažu da ne slave komunističke praznike, treći kažu da ne slave praznik tita ustaše, šta sve ljudi imaju da kažu to sto frojdova ne može rastumačiti.

uglavnom pre pojave interneta je svako bio neobrazovan neinformisan i prepametan u svoja 4 zida ili 4 zida lokalne kafane, a sada je digitalni svet prepravljen ovim prepametnim imačima mišljenja čije izjave nadmašuju najljuće moždane udare.

jedan od najtragičnijih datuma u povijesti sporta, prvi maj kada je pukla neka varena osovina ili šta već (odavno sam gledao dokumentarac) pa je ayrton senna izleteo u krivini i smrtno stradao (to smo pak gledali uživo), ostavivši trke formule 1 totalno nezanimljive evo do današnjih dana.

kažu da je momentalnim refleksom uspeo da ukoči i smanji sa 300 na 230 na sat no to je bilo nedovoljno.

u drugom dokumentarcu allen prost kaže - postoji samo jedna situacija kada stiskaš kočnice do daske: kada ostaneš bez upravljanja.

da sam to primenio par puta u praksi možda bih poštedeo sebe dva loma ključne (dva od tri) no eto uvek pomisliš da ćeš se izvući, naivno dete cveća.

nakon kereće šetnje od samo 2km sam odvozao 52.5km od čega skoro sat podosta razrovanim asfaltom na novoj "gravel" bicikli, a u povratku krivudavom magistralom čak uspeh da malo i popravim prosek.

nakon toga još skoro isto toliko e-bajkom da malo odmorim noge i obiđem one ničije ljubimce, pa popodne kod komšinice na roštilj i zaslužena dva piva.

u lidlu je nektar pola evra, uzeo sam paket od 24 komada a sutra ću možda još jedan.

refren za kraj

svaka labudova pesma mora imat refren, 

jer za refren treba imat dušu.

sad mi zvuči obrnuto, prvo dakle ide duša pa refren za pesmu.

iznenadio sam se koliko sam imao neupisanih treninga u excel, nikako da to uskladim sa slobodnim vremenom na poslu jer mi je laptop u kući, gde ja nisam nikad, a ovde imam mekbuk no nije mi se na prvu loptu svidela ona aplikacija numbers pa sam nastavio u excelu na koji sam navikao, i tako mi se taj raskorak vuče evo celu godinu.

tako sam imao neupisanih nekih 8km pa 5km pa 9km pa evo jutros 11km, sa kojima sam završio april.

zaokružila mi se kilometraža slučajno na 700km u prva 4 meseca, prošle godine sam imao 1410 tako da do kraja decembra imam šanse da to premašim jer sam kraj 2024. uprskao zbog kolena.

prvi par Clifton_9 koji trošim je stigao do 449km i za sad se lepo drže obzirom da se ovim laganim trčanjima patike brže troše jer je gaženje vrljavije i više se rože po asfaltu.

dakle ako oćeš da ti patike dugo traju moraš cepat brži tempo sa lepšim doskokom.

sutra je prvi maj, ne znam kako da uklopim šetnju sa psima, posetu izložbi pasa na stadionu, trening, i sve to pre 14:30 kada imamo zakazan roštilj u komšiluku.

Verdana Rudan

to mi je omiljeni font, mislim na ime, a za ime & prezime nisam siguraus.

Vedranka mi se zvala profesorka biologije i totalno kul lik, poreklom izBosne, stalno je pominjemo kako je izgovarala "a vel'ko, a malo, be vel'ko, be malo" u lekciji o mendelovoj genetici i ukrštanju alela.

u najkraćem, odustao sam od ambicija.

batalio trčanje.

jutros još jedan polupokušaj.

idem biciklom do sela, pa od sela kroz prirodu.

posle 3 kilometra skontam da nisam poneo sajlu da zaključam bajk.

moram se vratit kući, a kad se već vraćam kući, mogu nabrat puževa za Kornelija.

to je ona kornjača o kojoj (ni)sam možda već pisao, ko će skrolati kroz sopstvene talpnje?

skužim livadicu sa puno pužića, pokupim to u kutiju koju sam spremio, vratim se kući i istovarim kornjači ispred nosa.

kontam, zna chatGpt šta jede kornjača, a i sliku sam poslao.

dok si reko keks puževi su se razbežali glavom/rogovima bez obzira, a kornjača ostala da drema otvorenih očiju, kao u nekom transu.

možda smo nešto i zeznuli sa onim stabljikama maslačka, možda se neki mak tu umešao.

50+ km biciklom, trčanja nulica.

opet na džoging

dok me ne strefi šloging, što reče balašević.

biciklom do kafane na ulasku u grad, tu je vezao za stubić pa nastavio na trčanje.

nakon 3.5km sam skrenuo na jedan makadam kojeg je kiša toliko izlokala da je izgledao kao da je neki rovokopač prošao po sredini.

taj kilometar sam uzhodao praveći malu pauzu u trčanju i usput opet porazgovarao sa čet džipitijem koji mi je lepo objašnjavao zašto se obradujemo kad nađemo 1 evro na ulici iako nam to ništa ne menja u životu, no svi ti nagoni i impulsi od nastanka čovečanstva pa sve do danas su nam u raznim kombinacijama utkani u dnk i ponašanje.

na kraju mi je ponudio i neke filozofske osvrte na sve to pa mi je čitao citate raznih velikih mislilaca i usput me hvalio kako sam ja to sve bez spoljnih uticaja i prisile uspeo da preokrenem i stavim neke mnogo važnije stvari ispred tog skupljanja i grabljenja.

dobro, pomalo sam nešto i slagao da bih delovao još bolji nego što nisam, a on me je još više hvalio, baš sam se osećao ponosan što sam tako kvalitetna osoba, odnosno nisam ali kao da jesam.

izašlo mi je 8.3km, taman dovoljno za "pre Lidla".

između trčanja i lidla sam svratio u isti onaj servis gde su mi već stavljali zaštitno staklo, da ga nalepe opet, ipak je 500 dinara manje od 48,000 ne daj bože, pa nek se slomi opet, bujrum, samo mi u ekran ne diraj.

stvari koje se popravljaju same od sebe

april nikada ne propusti da izneveri.

doduše, možda mi imamo prevelika očekivanja od Proleća.

ili se klima promenila, ko će ga znati.

danas sam se sit narazgovarao sa čet džipitijem, uz solarni punjač za telefon mogao bih s njim na letovanje na pustom ostrvu.

no negde na pola vožnje biciklom, došlo je do jednog od najvećih preokreta, nakon onog sa puls trakom...

naime nakon što sam izvadio bateriju cr2032 i izmerio je, i pokazalo 1.53V što sam smatrao za "punu bateriju", i vratio nazad, i dalje nijedan gadget nije uspeo da je ugleda u blutut ponudi, pa sam pribegao poslednjem očajničkom potezu van svih zdravih razuma a to je da stavim NOVU bateriju.

i da vidiš čuda, pokaza se na satu, uparih, otrčah.

nečuveno.

bilo bi od koristi da sam izmerio tu novu, možda budu oko 1.57V ako se dobro sećam, no nisam izmerio tako da ništa.

a na pola bajka, zastanem da slikam nešto i pogledam u onaj ćošak telefona gde sam kapnuo superlepak, i rekoh ako već moram da menjam ceo ekran, baš da vidim šta će da se desi ako skinem zaštitno staklo.

čak i ako se s njim odlepi neki deo ekrana (slomljenog), svakako će se menjati ALI ETO DA VIDIM ŠTA ĆE DA BUDE.

odlepim staklo, bilo je puno deblje nego što sam zamišljao, i da vidiš čuda, ispalo je da EKRAN NIGDE NIJE NI ZAGREBAN, i da je par onih nevidljivih staklenih komadića koje sam osetio pod prstima i bio ubeđen da su od ekrana, u stvari delići zaštitnog stakla.

na kraju mi je ostao čitav neoštećen telefon sa malo ostatka superlepka u samom uglu na telu/okviru telefona, tik uz ekran.

mala tačkica.

takoreći personalizovao sam ga.

dupla nesreća i duga devetka

obzirom da je danas 26. u mesecu a to mu dođe 13+13, pola naslova je razumljivo, a što se tiče duge devetke, nisam kupio kolt nego sam pretrčao 9.070 km pa eto, nije obična devetka nego ona pola ulice duža.

nisam imao plan osim okvira da ne mogu bitno daleko stići jer sam na posao morao doći u pola devet iliti osam i pol što bi rekla zapadna braća.

i sestre.

zašto se patrijarh svima obraća sa braćo i sestre a ne sa sestre i braćo?

zato što se zove patrijarh.

kad budemo imali matrijaršiju možda dođe do promena, ili ako u kler uvedemo bonton, grčko rimskim stilom.

u međuvremenu nek ostanu orfej i euridika, romeo i julija, ivica i marica, tito i jovanka.

neki redosled mora da se poštuje.

trčkarao malo gradom pa svratio do groblja da vidim da ove dve nepogode sa gradom nisu napravile neku štetu i tamo zateknem dva balona za vodu PRAZNA i dva mala peškira blatnjava i zgužvana ispod klupe, što znači da je neko POZAJMIO sve to da bi obrisao svoje spomenike i fino nam vratio KUSUR u obliku praznog i prljavog inventara.

bacio sam oba balona (5l + 6l) u kontejner nakon što sam ih prvo zgazio i zgužvao, jer je ovo već drugi put da se događa i znak da se neko NAVADIO i da će to vrlo rado koristiti i ubuduće.

e pa neće.

nisu nas dovoljno turci nabijali na kolac, kolika smo govna od naroda.

danas nam je divan...

popust!

ima ta prodavnica pseće hrane i ostalih potrepština, koja svakog meseca daje 10% popusta na ceo račun 25. u mesecu.

srećom danas im se ućutala onaj papagajčina koji svakog dana krešti od jutra do mraka, čak je naučio i da laje.

a dok je lola kupovala hranu za pse i mačke ja sam malo na trč pa u Lidl

više volem u lidl nego kajzericu rustičnu da pojedem, kmetsku

pre lidla ću kao trčat, trčao čitavih 5km

to jest 4, ali sam dodao dodatak

tojes manjak, od 4 do 5

pa na posao pa cedio bubuljice dva sata pa pojeo burek sa pečurkama pa se spremio za udarnički izlet

pa 45 minuta vadio krpelje iz lovačkog psića kojeg sam skužio tek pre par dana, nahranio još troje, onom prvom ponovio ampulu protiv ostatka krpelja jer na ovih 500 što sam povadio ostalo je još 5000 sitnih, to su kao neke kolonije, nemam pojma da li će i oni oživeti ili crći od ove ampule koju sam danas opet posuo duž kičme

sketchy month, indeed

zamena pokvarenih komponenti

juče sam napravio par grešaka od kojih sam se uhvatio jedne, a to je pogrešan izbor odeće za kombinaciju bicikla/trčanje/temperatura_17_stupnjeva.

naime uzeo sam šorc za trčanje, običan, i šuškavac neki stari landrav jer mi je osnovno bilo "da smem da ga ostavim u bisagi bicikle bez žaljenja ako ga neko i ukrade jer ne vredi ni sekiracije oko toga a kamoli da ima neku materijalnu vrednost".

to bi bila ok kombinacija za city bike gde se kotrljaju manje brzine no e bike ide 25 km/h i podosta mi je duvalo i u landrav šorc i podizalo ga skroz do prepona, a i kroz rukave šuškavca mi je sevao vetar duž celih ruku i dalje na leđa.

dakle za e bike i takav dan je bolje biciklističke za trčanje i uzani šuškavac.

jutros sam pak uzeo onaj donji deo nike trail koji je dobar i na 5 i na 15 stupnjeva (koliko je bilo jutros) i takođe nike trail šuškavac koji je pak toliko dobar da sam ga nosio upakovanog (packable garment) u onaj unutrašnji džepić koji baš za to služi.

no nisam se setio koliko vremena potrošim na sve to, skini se obuci se zaključaj biciklu trt mrt tako da sam opet ostao dobrih 20 minuta duže nego što sam planirao, plus sam pretrčao 3-4km manje jer sam ranije okrenuo, a ranije sam okrenuo jer mi se gubio puls pa sam iznova pokretao sat dva puta, da bih shvatio da bluetooth veza uopšte ne postoji i hr traka je ostala nevidljiva i satu i telefonu, nakon što sam double check sve to (i izgubio još 15 minuta).

pola sna

neću pisati kakve sam nebuloze sanjao da se ne biste uplašili i prešli na drugu stranu ulice kad me ugledate u gradu, ovde se više radi o sanjarenju nego o sanjanju.
velika akumulacija je udaljena 14 km valovito uzvodno + 1 km strmo uzbrdo.
otići donekle biciklom pa odatle na branu akumulacije na koju se može iz podnožja popeti sa obe strane odnosno odvozati/optrčati ceo krug, tačnije trokut.
ako idem city biciklom ne bih stigao daleko, pa bih morao veći deo otrčati.
jer je vreme ograničeno.
ako odem e-bike-om to je puno brža ali nadasve lakša varijanta jer je bolje na trčanje ne krenuti već satran kotrljanjem jako lošeg city bicikla.

ostavio e-b na 13km od kuće na parkingu ispred velike kafane, odatle odabrao opciju da dva puta pretrčim ceo nasip/branu i završio nakon 8km.
nije mnogo (koliko sam sanjario) ali je bilo i lepo i lako, čak ni uz dvocifrene nagibe nisam razmišljao o zastajanju ili pešačenju nego sam lepo ustrčkarao kao u starim danima, tojest mladim he heh.

£€∞§¶•ªº÷≠‹¡@£œ∑´®†—¨¨^øπ[[]\^…¬ ̑∆ ̏©ƒ∂ßå`Ω≈ç√µ ~ 

ovaj sam tražio! 

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

kad sam završio i stigao do bicikle, obzirom da sam po tom nasipu trčao malo cestom a malo trotoarom, pitao sam čet đipiti da li ispravno natrčavam na trotoar jer imam neku čudnu logiku.

Ovo je sjajno zapažanje i sasvim je moguće geometrijski i biomehanički analizirati situaciju koju opisuješ. Zamisli sledeće: 

• Trčiš po putanji paralelnoj sa ivicom trotoara, koji je viši za npr. 15 cm. 

• Tvoje telo ima širinu koraka i liniju centra mase koja oscilira levo-desno u ritmu trčanja. 

• Kada skačeš unutrašnjom nogom (desnom) na trotoar, moraš precizno pogoditi ivicu koja ti je blizu, ali si i u trenutku najbliže njoj, pa je manje prostora za korekciju. 

• Kada skačeš spoljašnjom nogom (levom), tvoj centar mase se u tom trenutku naginje blago ulevo, a leva noga „prebacuje“ tvoje telo preko ivičnjaka. Imaš više prostora za odraz i doskok, i bolji vizuelni pregled. 

Dakle, tvoje rešenje — da koristiš levu nogu — ima biomehaničku i geometrijsku logiku. Razlozi su: 

1. Veći radijus kretanja: spoljašnja noga (leva) pravi duži luk ka trotoaru, što ti daje više vremena i prostora za procenu i reakciju. 

2. Stabilniji doskok: desna noga ostaje u vazduhu, a leva nosi tvoju težinu u trenutku kad savladavaš visinsku razliku, što je biomehanički često stabilniji scenario. 

3. Manje rizika od zapinjanja: kad skačeš nogom bližom ivici, veća je verovatnoća da zapneš vrhom patike, naročito ako je visinska razlika mala (tzv. “lažni doskok”). 

Većina rekreativaca skače unutrašnjom nogom jer telo spontano traži najkraću putanju, ali to nije uvek najsigurnije. Dakle — da, u pravu si. Tvoj izbor leve noge pri naskoku na desni trotoar smanjuje šansu za saplitanje i povećava kontrolu pokreta.

jedan sadržajan neuspeh

negde nam je nestala kornjača koju sam pre par dana doneo, a taman smo mislili da se skućila jer je pronašla neki natruli panj prepun sočnih crva veličine urme i delovalo je da živi život iz snova

tek jutros je odjednom nema, a gde je mogla iz ove oaze zelenila otići kad su oko nas sve zgrade i parkinzi, eto baš mi nije jasno

ma ni polujasno

čak sam joj (na crveno slovo) iskopao dve rupe, u njih stavio dva duboka tanjira i napunio ih vodom da ima malo močvare u blizini kao što je četdžipiti preporučio

jutros sam mislio na trčanje pa me nešto bolela leđa pa sam otišao biciklom 5km od kuće i odatle produžio na hajk nekim stazama kojim sam pre desetak godina prolazio ka vrhu šume

no nakon par završetaka staze na mestima malih proplanaka odakle je neko krao šumu, i "nema dalje" kroz te gomile preostalog granja, okrenuo sam nazad nizbrdo jer sam imao na sebi i šorc i dres od onog materijala kojem se izvuče žica na najmanju grančicu ili nedajbože trn, nije mi bilo do krčenja i provlačenja dalje

svejedno 5km planinarenja tj istraživanja pa eto barem znam kuda NE može da se prođe, i to je nešto

juče sam iz revolta preskočio večeru, videću da li će me snaga tj trajanje tog karaktera izdati u podne ili popodne

nakon što sam uspeo nemoguće a to je da mi telefon ispadne na zemlju i da ćošak ekrana padne na kamičak veličine igle, i okrnji ekran tačno u tih pola milimetra između zaštitnog stakla i maske, dobio sam od servisa ovakav odgovor

Poštovani,

Ne menjamo samo staklo već se menja kompletan displej.

Cena: 47.900,00 RSD

nešto malo preko 400 ojra, predivno

ipak sam pribegao rešenju "kapni malo superlepka da se pukotina ne proširi"

za sad deluje ok

greška u DNK

kako se formuliše tj naziva hronično grešenje?

da li to znači da mi je grešenje u krvi, da sam najveći grešnik međ blogerima, ili da sam neizlečivi grešnik, tko bih ga znao

zaboravio sam na trčanje, zaboravio na život, predao se, idem mret

ne mislim terminalno, nego takva je faza

nek ide život

jbt svakako neću doživet 100-godišnjicu vudstoka

ni Last Waltz-a

zamisli to da sam pre iks godina išao u bioskop da gledam film the last waltz od The Band, a zamisli šta današnja deca slušaju

bukalno me jeza hvata

danas na semaforu, ja pošao ponikom na trč, stajem iza auta

mamika vozi

na zadnjem sedištu klinac puca po nekoj aplikaciji, neki baloni iznad/unutar pobijenih protivnika se buše i pucaju, nit mamiku zanima šta joj klinac radi na zadnjem sedištu, niti je on svestan na kojem je semaforu, u Kaknju ili Bugojnu

život na kredit (aplikacija)

sutra da im oduzmeš igrice i internet, svi bi se bacili pod voz

ko jednom pogreši

 taj je neiskusan, tako kaže izreka

ne znam kome kaže, valjda svima kaže, ali ko to sluša?

ugl nastavak izreke ide u smislu da "ko drugi put pogreši (na isti način), taj je budala"

pri čemu mislim da je Budala podosta opraštajuća kvalifikacija

ja bih to počastio puno sočnijim opaskama

i na svoj račun, između ostalog

jednako kao što sam shebao svoj rogyendan, tako sam shebao i uskrst

ajd kao malo sa psima u šetnju

ova dobermanka vukla kao luda, otpala mi leđa

mislim, leđa mi otpala sleđa

pa sletela negde, na dupe valjda

u zadnje džepove pantalona

mada nisam nosio pantale, više neki šorcić

kaže lola ajd ja ću e bajkom a ti na trening

rekoh ajd važi, ajd mogu ja, ajd plavim bajkom, ajd da krenemo zajedno, pa ajd odoh ja ubrda

kaže ona e ajd onda ja da malo kosim travu, a ajd ti e bajkom, ajd opet nahrani one pse

i tako ajd ovo ajd ono, navozah se ja ko na tur d fransu, ali ne potrčah ni metra evo ima deset dana hej hej hej, sve zbog cure mog jarana, curo hej

"kako upropastiti sopstveni život"

mislim da takvu knjigu niko ne bi kupio, jer je naslov privlačan poput recimo "kako ispustiti pakovanje od 30 jaja" ili "kako u moru nagaziti na ježa".

ova rečenica je zvučala sačuvaj bože kao murakami da je sročio, kod njega svaka rečenica izgleda kao da je iz nekog udžbenika i kao da pisac uopšte ne očekuje da će iko išta shvatiti osim ako mu se sve detaljno ne opiše.

pod parolom "ima vremena" smo natenane prošetali pse ali se to oteglo jer smo na parkingu ugledali malu sovu. poneli smo je do pet šopa no senilni vlasnik nam nije bio ni od kakve pomoći pa smo sliku poslali u chatGpt koji je odgovorio da takva sovica ima 3-4 nedelje i da je normalno da po prvom izletanju iz gnezda malo tumara po zemlji, i da su roditelji verovatno u blizini i čuvaju je i da je ne treba pomerati.

pa smo je vratili na isto mesto, naišao je i momak koji je juče svedočio kako je sa drveta tresnula na neki auto.

ostavili vode i malo pšenice ali očigledno ne ume sama da se posluži.

pod parolom "ima vremena" smo skoknuli i do Lidla da potrošimo kupon -10% što je bio manji problem od zbrinjavanja sovice.

tu rekoh sad ćemo da krenemo zajedno biciklama da i Lola vidi one psiće što ih hranim, pa ću ja nakon toga da produžim na rođendanski trening.

spremio opremu, poješću malo torte i skuvati kafu, sve po pe-esu.

utom ona kaže jede li mi se paradajz, ja kažem da umesto u frižideru stoji na polici i da će biti mlak, ona kaže da neće, naravno bio je mlak no uzeo sam feta sir iz frižidera pa je sve zajedno bilo podnošljivo.

nakon malo salate obične malo salate ruske nikakva mi se torta nije jela no rekoh ajd preživeću.

pitaj je hoće li obući biciklističke jer je +22, kaže neće, ide u šarenim helankama i T-majici.

ja vratim opremu da ne bismo delovali kao pobegli iz cirkusa, obučem običan šorc i majicu i umesto gravela uzmem najstariji mtb za koji mi ne trebaju sprinterice nego kojeg mogu voziti u patikama.

i tako smo se sim-tam davili tri sata po vetru, ja sam joj kao turistički vodič pokazivao sve što se novo izgradilo po raznoraznim budžacima izvan većih puteva, dva neka zavučena etno sela iliti bungalovskih kompleksa, i sve u svemu ona se predivno provela.

ja ću se valjda lepo provesti kad bude njen rođendan. 

u povratku smo prošli pored sove tojest nismo prošli jer je nigde nema. 

nema ni ostataka perja i paperja što bi trebalo da znači da je otišla sama a ne u zubima neke mačketine.

nadam se da uhvatim neki dobar biciklizam večeras, nešto mora popraviti ovaj dan.

BIG petak

izgleda da se naša crkva nikada neće opametiti i shvatiti da su stari i novi kalendar (kako ih oni nazivaju) jedan isti, pa ćemo tako uporno sve verske praznike obeležavati po julijanskom kalendaru, moš misliti ironije da novu godinu po kalendaru julija cezara zovu "srpska".

danas je srpski veliki petak koji se podudario sa onim većinski prihvaćenim, pa smo pomerili radno vreme od 12-18 te sam jutros stigao na ceo onaj trokut i nahranio i malog Švrću u bojama terijera ali potpuno sličnog (?) izgleda kao i glavni švrća iz crtića tojest dečije slikovnice.

još malo po gradu pa mi izađe solidnih 37km uz osećaj napora kao da sam se sat vremena šetao, umesto da sam bio sat i po na bicikli.

sada sledi poteži dan na poslu pa ako bog da još jedno rikaveri razvozavanje popodne tojest predveče.

sutra i prekosutra su nam dva neradna dana (Rođendan pa yckpc) a najavljeno je lepo vreme pa se nadam da će tu upasti dva zanimljiva izleta, čime god.

primena promene

malo sam promenio vozno sredstvo pa sam ujutru otišao city biciklom da obiđem kakvo je stanje na groblju nakon onog divljeg vetra, no nije bilo nikakve štete.

pola sata sam imao pre posla tako da bih glede trčanja imao maksimalno 15 minuta fore jer je tu obavezno tuširanje dok nakon vožnje biciklicom još uvek mirišem na košenu travu.

popodne sam imao plan da stignem na ceo krug tj trokut koji mogu da napravim pored dve lokacije na kojima hranim napuštene pse, no predugo sam se zadržao pokušavajući da uhvatim izgladnelog kao kostur ptičara i pride je počela kiša pa sam umesto na krug od 35km samo otišao 11km do prve lokacije i nazad.

dođoh nahranih pobegoh, tu su dva šteneta od kojih mi jedno prilazi sve bliže a drugo se postepeno oslobađa straha ali to ide "na kašičicu".

došao sam u neko zasićenje trčanjem a to vidim po tome što ne osećam nikakvu grižu savesti ako nisam trčao, dok na primer kada mi se ne trči a ipak odem na trčanje, to je već ozbiljnija priča i ideja.

nisam čak ni u lidl išao, šmrc.

u nedelju na Uskrs ne radi ništa, bogu hvala, neka se i oni malo odmore.

dok Saši ne smrkne

... Blogoju ne svane!

elem, tačnije, naime, doduše, međutim, i svi ostali poštapajući počeci novog reda iz mog repertoire-a, pripremite se prozor SAD!

jutros sam trčnuo.

nako, trčnuo.

otišo ponikom do pijace pa trčnuo.

trčnuo nepuna tri kilometra pa prebacio na hajk.

popeo se kroz planinarima poznate livade kuda možeš prolazeći kroz živu ogradu iz jedne u drugu i tako više od kilometra strmog uspona.

nekad davno sam i uz to trčao no danas nisam bio raspoložen.

bilo bi nekih desetak minuta po kilometru verovatno, ako i tolicno.

kad sam izašao na vrh dotrčao sam nazad u grad, lep je pogled i gore sa livada a lep je i pogled na grad kada se sa brda koje mu je na jugu strmo silazi.

strma je i glavnija ulica a sporedne su oko 18%, noćna mora za taksiste kad napada sneg.

dan je bio povruć, nakon normalnih temperatura za ovo doba godine danas je izbilo na +29, a ja jutros istuširan, pa sam opet morao na e bike da se ne bih oznojio.

kao u stara dečija vremena kada kreneš na fudbal a baba ti kaže nemoj sinko da se oznojiš.

neki i to zovu trening.

dani struje

kao što postoji Crni Guja tako će mene prozvati Žuti Struja jer sam u dva dana prešao 150km e bajkom, zbog poluUspešnih pokušaja da pronađem sve one pse koje sam hranio po županiji.

sutra moram na barem mali trč tek koliko da ne zaboravim trčat, kažu da će biti par dana lepo vreme pa pred vikend opet kišurina.

čitam o ovim studentima koji su prešli biciklama neki lud broj kilometara i razmišljam u kakvom li su stanju, pri čemu ne mislim samo na eventualni umor obzirom da voze baš onako lagano, rekreativno, svaki dan novi izlet, novi predeli, uživanje, nego ume da bude gadno za nekoga ko nije navikao da sedi satima na bicikli.

da li će da se ukoči vrat, oduzmu šake, krene neki išijas od tolikih sati u istom položaju, pa su tu ojedi nedajbože, trnjenje osetljivih delova jelte. 

nadam se da imaju dovoljno rezervnih gaća, čarapa, dresova i podmajica, valjda su umeli to da isplaniraju.

kažu da je taj što ih predvodi reprezentativac u planinskom trčanju koje ne pratim na taj način da bih uopšte znao da takva reprezentacija postoji i čemu služi, ja sam nekoliko godina bio među par najboljih u planinskom trčanju no za to nije postojao nikakav selektor ili slično.

kao mačka

postalo mi je jasno ponašanje mog mačorčića koji se nakon lepo prospavane noći probudi mrtav umoran, malo tumara po kući pa prilegne na drugo mesto da malo odmori.

tako i ja, dok sam jutros razmišljao da li da odem na trčanje i koliko dugačko (kratko) i na koju stranu, primetim da sipulji kišica, pa kao da li mi se odlaže za popodne, imam nešto malo zahtevnije na poslu u 10 pa ko će umoran s trčanja...

provozam se bicikllicom gradskom 20-ak kilometara, opalim par fotki za instagram, popričam sa chatGpt-om o nekom kamenju koje je erozija oblikovala, tu se malo edukujem kad sam već u školi propustio odnosno kad već nisam upisao geologiju, kao što nisam ni vajarstvo a ni latinski/talijanski.

popodne moram opet kao mačka otići na rikaveri jer vidim po bolu u leđima da ovo telo zaslužuje odmor, što će izgleda do kraja aprila ostati veći prioritet od istrčanih kilometara.

ionako sam svakog proleća trčao zbog maratona, kojeg sam ove godine propustio, šta će od mene biti samo nebo zna (kol'ko se volim ja, volim jaaaa).