bez veze

mislim na "bez internetske veze"

ceo dan nisam imao internet pa sam opet hijack-ovao vezu nekog nepoznatog komšije iz obližnje zgrade, a ovaj put sam umesto default-nih dvojice spopao nekog trećeg, jer su onih uobičajenih dvojica izgleda ugasili rutere

ako nisam imao bar 20 blogova u glavi, ovih zadnjih par dana

čak sam u Word-u napisao i "teze", kao ono na faksu kada je pitanje previše složeno, da ne kažem kompleksno, pa kreneš da praviš taktiku odgovaranja po tačkama. prvo pobrojiš sve što ti padne na pamet kao najvažnije, zatim ga poređaš najlogičnijim redosledom, i onda nastaviš pripremu odgovora, razrađivanjem tačke po tačke

tako sad tupo piljim u taj spisak Teza, i nešto mi se baš i ne dâ, da na svaku potrošim po desetak minuta kucanja

nadam se da će me tokom večeri pogoditi prâva inspiracija u prâvo mesto, pa ću bar nešto od toga napisati... bila bi šteta da svi ti interesantni događaji ne budu pokupljeni dok očajnički stopiraju na autoputu sećanja, umesto da ostanu zakopani na bankini zaborava
nikad mi nije trebalo ovoliko vremena da napišem blog - još će i Murinjo brže prebrojati koliko je kilometara pretrčao u nedelju! kako ono beše... posle petog je došao šesti, nakon okreta se vetar "okrenijo", a druga polovina trke je bila teža nego prva? ili već nešto slično... :-)
naravno, ako budem imao išta pametno da napišem, staviću ga na fejsbuk...
FB je inkarnacija Raja, tamo svako ima između 100 i 1000 PRIJATELJA!!! :-)

Kritična Masa, Tom Treći

Kritična Masa je, između ostalog, onolika količina teksta koja prosečnom blog-walkeru na prvu loptu izgleda "dovoljno prevelika" da bi odustao od daljeg čitanja...

dakle nakon onog trčanja od 30km u petak, uveče je bila ta vožnja pod nazivom Kritična Masa kojom biciklisti skreću pažnju na svoje prisustvo u saobraćaju, a što je inače pojedinačno nemoguća misija obzirom da te, kada si sâm, niko ne primećuje, svi te (dobro ne baš svi) saseku izguraju ili jednostavno ne primete što ponekad izazove još i najgore posledice. da na početku prethodne rečenice nije išlo "dakle", to bi bio normalan i onako, logičan početak bloga, ali ovo "dakle" dodaje taj prizvuk kao da je ovo neki vrlo važan nastavak koji ste dva dana nestrpljivo čekali na rubu stolice uporno stiskajući F5 (dečki) ili refresh (curke). pre te vožnje sam otišao da se za svoju dušu provozam sat vremena i malo se smrzao pa sam zato na onim noćnim slikama sav tako skupljen kao vunena čarapa otkuvana na 95°.

u subotu ujutru sam otišao da se provozam bajkom ali po ravnijem i suvljem asfaltu, jer sam video da prema brdima ima puno više oblaka a i sa svih strana su se potoci slivali u grad zbog naglog topljenja snega. nakon 60-ak km sam dodao još nekih 10-ak ne bih li slučajno sreo grupu od juče koja je otišla na zajedničku vožnju ali sam ih za malko promašio. ionako sam bio uveren da je po ovako mokrim putevima bolje ići sâm na vožnju jer se u grupi svi međusobno isprskaju. najveća poplava me je dočekala iza Slovca i srećom me je neposredno pred to jezero obišao kamion... i kad sam video šta je napravio 100m ispred, progutao sam knedlu - to je delovalo kao kad na Nešnl Džiogrefiks snimaju kitove kako se prevrću po moru i onaj čuveni pljaaassss... srećom sam točkovima preronio kroz taj užas pre nego što je od Lajkovca naišla kolona, jer se prvi od njih sa 70 km/h naglavačke zabio u taj okean kao kad moja tašta usprintava u Merkator, a kad su videli količinu vode koju točkovima izbacuje na sve strane, ostali u koloni su tako panično kočili kao da doslovno ispred sebe vide Nijagarine vodopade. "ti samo budi, dovoljno daleko", proleteše mi stihovi kroz glavu... dalje je bilo puno više vode po putu nego na delu do Slovca, valjda što je izdrndan asfalt, a tek kod buduće raskrsnice sa autoputem, bolje da ne pričam kako je. tu radosno primetim da sam sâm na putu... koji se odjednom suzio na pola, a tek par stotina metara kasnije sam video dugačku kolonu kako čeka ispred tog suženja i shvatim da su postavili semafore, i naravno shvatim da iz mog smera nisam ni primetio semafor (!) nego sam samo onako nonšalantno ušao u tu jednu traku srećan što "gle, odjednom nema saobraćaja iz onog smera?". povratak iz pravca Bogovađe je bio kritičan opet u Slovcu, na mostu preko Kolubare koji je sav u rupčagama ali je sad preko svega toga pedalj muljave vode i nemaš pojma gde su te rupe sakrivene u svom tom blatu. a ja još od letos znam da tu ima onako opisno... 5 običnih rupa + 5 rupčaga + 5 šahtova. dakle do sada je to sve naraslo na 5 rupčaga + 5 šahtova + 5 bunara. srećom ne upadoh ni u jednu mada sam ih očekivao i mileo 5km/h sa stisnutim zubima a guvernalu sam tako silno ščepao da sam mislio da ću da zgnječim onaj malezijski aluminijum kupljen još početkom milenijuma u Planet Bajku za pet banki. kad već pomenuh Maleziju, svi zadnji Shimao Deore menjači mi skakuću levo desno k'o babine sise, sva je sreća da na trkačkim biciklama imam Campagnolo delove koji i nakon 100,000 km rade jednako dobro kao prvog dana.

to popodne me je Lola poslala u jednu pešačku ekspediciju iz koje sam se vratio po mrklom mraku nakon 4h tumaranja kroz sneg i vodu a bogme bilo je i dosta blata. na jutarnjoj vožnji me nije ništa zatezalo a ni na tom pešačenju i bio sam podosta onako zadovoljan što sam lepo apsorbovao onih pretrčanih 30km i opet počeo da sanjarim o maratonu. računam 12km preko toga, to je još sat vremena laganog trčkaranja, pa mogao sam to i u petak samo da sam usput imao vode za piće, a noge nisu bile problem...

u nedelju ujutru smo prošetali sat vremena sa džukcima i malo se grudvali pored nabujale Kolubare, zatim sam lepo uradio gimnastiku, lagano se istezao, dogovorio se sa jednim dečkom za zajedničko trčanje, i još prilikom trčkaranja kroz grad sreo curu s kojom sam se besomučno ganjao na trkama po Adi pre nekoliko godina, i obzirom da se nismo skoro videli to me je baš onako obradovalo i zaključio sam da mi je dan odlično počeo. od kuće smo krenuli Lola-biciklom-a-ja-trčeći i do SUPa sam stigao za 2'29'' umesto normalnih 3' jer smo se trkali kroz raskrsnicu da uhvatimo zeleno svetlo, ona ulicom a ja naravno po trotoaru. i posle tog trčanja po blago valovitom terenu sam došao kući, malo osećao listove još od onih 30km pre par dana, i tek nešto malo zatezanja u kukovima. pa zatim malo jače, pa još malo jače...

i tu dolazimo do današnjeg jutra kada sam jedva sedeo za stolom od bola ispod i iznad desnog kuka, a bogami ni nežno istezanje ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo. kažem Loli - ovo će da bude isto kao i zadnjih nekoliko proleća. prvo će da bude prijavljivanje za Beogradski puno unapred kada neću biti siguran da li će mi do maratona biti bolje ili neće. pa će onda startnina da košta duplo, a u zadnjih nekoliko dana kada budem napokon znao da li će imati šanse da to trčim ili ne, biće već zatvorene prijave. i onda ću dići ruke i reći zašto da rizikujem da unapred plaćam nešto za šta nisam siguran da ću ga trčati, što je sigurno - sigurno, bolje da ugovorimo neku dugačku vožnju za taj vikend i aj' zdravo.

sinoć sam poslao slike sa valjevske Kritične Mase raznim frendovima po inostranstvu a najotrežnjujućija (*) reakcija je bila od tipa iz Londona koji se stalno petlja oko takvih akcija i koji je napisao - LOL, kritična masa koja staje na crveno, buahahahahaha!!! ja pomislih, šta li bi tek bilo da si video kako su u nekim drugim gradovima to shvatili u fazonu "mi vozimo bicikle i usput se svima izvinjavamo što uopšte postojimo, plus ljubimo gume svakom ko nas nije pregazio". Kritična Masa koja nikome ne smeta i koja nikome bar na trenutak ne promeni svest i ponašanje u saobraćaju, to je otprilike kao da kažeš "svirajte mi neki hevi metal, ali onako tiho, na uvce"... i opet nema smajlija.
(* ovu reč mi Milka Canić definitivno ne bi priznala, ako ništa drugo a ono zato jer ima previše slova)

kad sam već tu, samo da napomenem da su mi kao komentari stigle na mejl dve poruke od dvoje moderatora one grupe, i još jedna od onog, dotičnog, nadobudnog, i svi su bili u nekom prisilno-uglađenom fazonu, mada me nisu odblokirali da vidim taj post i komentare :-) valjda zato što su videli da mi je onaj dan blog imao 370 poseta a to je 20x više od koliko su oni uspeli da pridobiju građana za svoje vozikanje. naime ta cura reče kako oni već godinu dana uporno rade na tome da pridobiju ljude da koriste biciklu kao prevozno sredstvo. e pa vala svaka čast, za toliki period aktivnog delovanja ste pridobili po jednog mesečno, od dva miliona beograđana. nemam reči. a ovaj tip mi je ljubazno opisao svoj prošireni CV što mi ne pada na pamet da analiziram obzirom da dolazi od nekog ko je rekao da mu se "ne sviđa ton mog bloga" pa pošto pretpostavljam da se više nećemo ni sresti u sajber prostoru nema potrebe da ga bliže upoznajem. i da, neko reče da mu je neko rekao... kako je moje pisanje "maliciozno"!

zna se da nemam običaj da stavljam smajliće iza svake rečenice jer svi koji već neko vreme prate moje blogove već umeju da prepoznaju onu jednu ozbiljnu rečenicu u celom tekstu. ali... onda tu niodakle ateriraju kojekakvi metropolipi i nakon rozanja na dupetu i otresanja prašine pogledaju u šta su to upali, pa me brže-bolje uporede sa "malicioznim" kompjuterskim virusima i crvićima. to je opet onaj isti problem - svaki lopov se naljuti kad mu kažeš da je lopov, svaki ćutolog se naljuti kad ga pitaš jel' mutav ili ume da progovori, a vrlo retko se neko zapita šta je to toliko loše ako si iskren. tako je i ovo ispalo, mi smo ovde nešto napravili, nešto smo uradili, a neki drugi su godinu dana prodavali maglu i kad su se izgubili u toj magli sad bi da im ja budem kriv što sam napisao da je to očigledno?

političari : nepušači = 1 : 0

"Vešt Političar" je...
onaj koji ume da Poraz predstavi kao Kompromis
("u mukotrpnim pregovorima smo izvukli maksimum za našu Državu!")
a Kompromis kao Pobedu
("od 150 poglavlja, uspešno smo završili čitavih 15!")


"Dobar Predsednik" je...
onaj koji umesto Poraza postigne Kompromis,
a umesto Kompromisa ostvari Pobedu za svoj narod...


nažalost, verujem da već poduže vreme 
imamo na vlasti samo "Vešte Političare", 
a "Dobrog Predsednika" možemo samo da sanjamo...

vijuge i taljige

integralnu verziju ću prekopirati na FB,
za one koji nisu pročitali

30!

ovo su već svi pročitali, nema potrebe da ga igde opet objavljujem

fejs-blog-buk

nakon evo već dosta vremena zavitlavanja po fejsbuku, par meseci možda, opet je počelo da me svrbi tamo gde se oduvek češem. ponekad mi je drago što je neko nešto pročitao, i manje drago jer je neko drugi tu zabo nos. pa mi je drago što je neko napisao da mu se nešto sviđa, a opet neko drugi uporno čuči u ilegali i mrsko mu je stisnuti par dugmića i poslati bilo kakav feedback. kako god okreneš, ljudi su isti, i na blogu i na fejsbuku, nije to nikakva zemlja čuda, a ja sam još manje Alisa, bar mi se tako čini :-)
u nastavku ću sa fejsbuka prekopirati današnji tzv. status - vel'ko fala modernoj tehnologiji što ne moram sve da prepisujem reč po reč :-)
~~~
kao što sam to pedantno radio i na blogu dugih 7 godina, i odavde sam pobrisao stare postove, statuse, linkove, i objave. 
naravno, slike su ostale u svojim albumima, tekstove sam prekopirao i sačuvao, a pravo da vam kažem, nisam nikada verovao da ima smisla da neko čita nešto čemu je polako prošao rok upotrebe. 
samo ovako mogu sebe da motivišem da napišem nešto novo, umesto da se neprestano osvrćem unazad i prebiram po prošlosti. 
tek eto, da objasnim, da ne bi neko (ko me od skorije poznaje) pomislio da sam pobrljavio ili da se neuobičajeno ponašam :-)
ne mogu još uvek reći da sam definitivno prešao sa bloga na fejsbuk, no ovo ima svojih prednosti, a najveća je ta da ne postoje anonimni komentari. to je upravo razlog iz kojeg sam prestao da se toliko posvećujem blogu, jer sam na osnovu tih komentara shvatio da kojekakvi paraziti i neznanci čitaju o meni, i još pritom bezbrazno komentarišu pod anonymous etiketom. to je bila "kap koja je prelila čašu". 
sad mi je s jedne strane drago što sam se rešio takvih manijaka, a s druge strane mi je žao što mi se skoro-pa-ugasio blog, jer paradoksalno, u blogu je baš to draž, što ne znaš ko ga sve može pročitati :-)
ovde je pak nasuprot toj prednosti "nepostojanja anonimnosti" prisutna njena suprotnost... a to je da, kad već ljudi nisu anonimni, onda ne žele previše da se eksponiraju, pa sam tako (čast izuzecima) uglavnom video "like" od nekih novih faca, dok su oni stari frendovi sa bloga bili poprilično uzdržani, po sistemu "ma znaš ti da mi ovo čitamo, ne moramo ti sad još i palcem gore overavati svaki status" :-)
tako se neki krugovi poklope, neki se zatvore a neki progutaju neke treće kružiće, i opet se vrtim u krug razmišljajući kome nešto napisati, zašto, dokle, i kako?
fejsbuk ima opciju određivanja grupa, i prilagođavanja postova/statusa...
ipak, ponekad bih nešto napisao, a kad preskrolam kroz ovu šumu "prijatelja" uhvati me muka od toga ko bi sve to mogao da pročita, jer sam običavao da povremeno napišem i nešto dosta intimno. 
a sve se bojim da bih sebi napravio "preveliki posao" ako bih sad krenuo da razvrstavam sve ove "kontakte" (sorry, ja ovo ne zovem "prijatelji", NIKO na svetu nema 500 prijatelja, to je valjda svakom normalnom čoveku više nego jasno) po grupama, i još da prilikom svakog posta-bloga-statusa razmišljam kojoj grupi da omogućim vidljivost/pristup...
tako da, evo, umesto bloga, ponudih jedno malo razmišljanje, i jednu veliku dilemu koja verovatno sve muči podjednako. no ja se ne dam, ne želim da sebe svedem na stavljanje jednog rock-videa dnevno ili na vic-ovde-šalu-onde. 
svi koji su godinama čitali blog znaće o čemu pričam, i čvrsto će verovati da ću pronaći pravo rešenje :-)

PS
I NAKON PAR DANA SAM PRONAŠAO POGREŠNO, NAPISAO NEŠTO NA BLOG, NEKI DEBIL TO PREKOPIRAO NA FEJSBUK, MENE ZABLOKIRAO DA NE VIDIM TEKST NI KOMENTARE A ON POČEO DA ME NAPADA. 
KAO U ONOM STAROM HITU
"BALKAN U BEOGRADU 
MILUJE JOJ KOSU..."

Valjevska Verzija Grtalice

priča sezonskog radnika u firmi "Valjevski Putevi"

~~~~~

video ja oglas - traže se dodatni radnici za čišćenje snega dnevnice solidne, mada ima posla, ali kažem, dnevnice solidne prijavim se ja, ko velim, malo da čeprkam po tom snegu, jebiga... koji dinarčić nije loše zaraditi, mogu malo i da zabušavam daju oni meni lepu novu lopatu, i dodele mi Pantićevu ulicu,
opet računam, nije loše, sve kuća do kuće... jer gde je neka Firma, tu niko ne čisti, boli ih đoka, a ovi domaćini, oni očiste svako ispred svoje kuće, i meni ne ostane puno posla

odem ja prvi dan na poso, pa, nije ni bilo loše, baš kao što sam mislio jedino ispred jedne kuće dosta više snega, 
jebem mu trunje neko izbacio rpu snega na ulicu, a šta ćeš, princip "šalji dalje"

sutra krenem na poso opet, šef mi kaže da je stigla neka dojava kaže zvali ljudi iz Pantićeve, na jednom mestu nije bilo očišćeno pffff jebote pa sve sam očistio, sa obe strane ulice, ono u full-u
 
dođem ja, e kad se nisam šlogiro, kad videh tu lavinu opet valjda onaj isti tip od juče, nabacao brate kao da je grtalicom izbacivao propnem se na prste, pogledam preko njegove kapije, sve očišćeno fakat mu je dugačak taj izlaz, a ko zna koliko ima i ispred kuće prostora i ono to sve fino isterao meni na trotoar, zatrpao čitavo parking mesto
 
ja tu probijem prolazak, opsujem ga par puta njega, ili više njih, računam, ne može jedan čovek sve ono izbaciti kad uveče, opet me zove šef na raport, kaže - jes ti bio na poslu? jebote kako jesam bio na poslu, pola dana čistio samo ispred jedne kuće e to što kažeš da si čistio, nisi čistio, lažeš, nego je tamo još veća gomila kako bre veća gomila? mene udario adrenalin u obraze, prave me ludim lepo - kaže - tamo gde se juče narod žalio da nema prolaska, sad je triput gore e kad nisam popizdio, kao da me je neko buzdovanom udario po dupetu
 
sutra ujutru krećemo mi na posao, meni kaže kolega - najebo si što sam najebo? pa prošao sam Pantićevom kad sam dolazio, i onaj tvoj tip, iznosi sneg! odakle iznosi, jebo ga ker, odakle više iznosi? jel on negde proizvodi taj sneg, jel ima kamion u garaži, čime ga iznosi? ja tamo, da ne poveruješ.  ako nema dva šlepera snega, brdo ko planina još se skupila deca iz komšiluka da se sankaju, a u kurac božiji
 
rasteram ja decu, i krenem da čistim,  pa kad nisam kilu dobio sad, neću nikad još zastao onaj sa grtalicom da mi jebe kevu kroz prozor,  kaže dal sam ja normalan, zatrpao ulicu! ma nosi se ti u kurac i tvoja grtalica, šta je tebi problem majmune, ti kamionom a ja rukama,  golim rukama i lopatom ovo sklanjam, a ne znam otkud se stvorilo
 
otero on mene u pizdu materinu, otero ja njega, i svako dalje svojim poslom uhvatili me grčevi u šakama, ramena mi otpala, kolena mi klecaju, jedva očistio dođem uveče u firmu, zadnji, pitam šefa jel se ko žalio,  kaže samo zvale neke žene što si im rastero decu sa sankanja ma more nek se nose u pičku materinu i deca i majke, ko se bre žalio ma u redu je kaže šef, samo drugi put im ljubaznije objasni ma kurac ću da im objasnim, pazi da ne bude "drugi put", sad je očišćeno
 
sledeće noći opet padalo, jebote napadalo za medalju, da ne veruješ ja idem na poso i gutam knedle ako je onaj ludak opet naizbacivao onoliko, dobiću upale svih mišića dobiću temperaturu u pičku materinu, strefiće me srčka dolazim ja u Pantićevu, ne smem ni da pogledam na onaj drugi trotoar sve nešto ispod oka, jebote, ko zna šta me čeka
 
kad me zovu neki ljudi sa te strane, alo ti iz Puteva, šta je bre ovo, barikada? ljudi ja gledam i ne verujem. šta je ovo koji kurac, skrivena kamera? jel ovo mene neko jebe, šta sam ja ovde, neki papak za podjebavanje? znači, kao da je neko istovario kiper snega, onaj veliki sa Površinskih Kopova pa jebalo te nebo da te jebalo, pa odakle ga više iznosiš? pa jel imaš ispod kuće neki tunel do Divčibara, nabijem te na kurac? ili plaćaš nekome da sa neke njive dovlači sneg i ovde ga istresa? pa jebem ti lebac, što baš meni zagorčavaš život, od svih ljudi na planeti?
 
ja seo na lopatu i gledam u ono brdo, ne znam odakle da počnem. preko puta momci čiste ispred Diskonta Pića, kažu - ha, ima posla? ma jel vi to mene jebete, oćete da popijete ovu lopatu, pa vam piće više neće trebati? ma jok, breee, štooooo, kažu oni, komšija je bio vredan, jutros u 8 već gotov koji bre komšija, jebem li mu mrtvo dete, jebem li mu panaiju,  nemojte mi reći da je sve ovo jedan čovek izbacio? odakle, bre, odakle?
 
kažu - pa to ti komšija naš, maratonac, biciklista,  taj svaki dan ionako trenira po šes sati, a sad šta će, ne može da istera biciklu, pa se valjda zanima s lopatom, ima on i sa one strane kuće dvorište, pa valjda doteruje otpozadi... pa jebo ga ker da ga jebo, što "s one strane" ne baca "na onu stranu",  šta sve dovlači ovde, rak ga pojeo, seme mu se zatrlo, jebem mu sve po spisku?
 
auh dabogda ti se lopata slomila na pola, kurac ti se slomio na pola ma ja verujem da on u ovome uživa, njemu je ovo umesto seksa ja mislim da bi se taj majmun radije odreko kurca nego lopate!  ja čistio njegov sneg ceo dan, i noć,  i kad sam se vratio u firmu shvatim da je 7 ujutru svi drugi dolaze na poso, a ja se tek vraćam da razdužim lopatu nisam ruč'o, nisam večer'o, popio 3-4 rakijice da se zagrejem,  strunio se načisto
 
dolazim i ko velim sad ću da uzmem slobodan dan, jer sam radio 24h bez prestanka i da vidiš zove me šef, fala kurcu na udarcu, neko mu valjda javio šta sam radio il će biti neka povišica il slobodni dani, jebiga, ko je zaslužio, zaslužio je tek će ti on - a jesi ti juče išao u Pantićevu? jesam nego šta, borio se s nekim manijakom, sa nekom sektom, nabijem ih, svaki dan izbace niodakle po jedno par šlepera snega, progutali ga dabogda pa - kaže on - ne znam ja u koju si ti Pantićevu išo, ali u ovu Valjevsku nisi odande zove narod, kažu na jednom mestu je 'rpa sve veća i veća, a niko ne čisti štaaaaaaaaaaaa koji kurac niko ne čisti??? aaaaaaaa!!!! ja već ludim
 
jebem ti i poso, i firmu, i ulicu, i grad, i sneg, SVE ti jebem! ja odustajem! odlazim! dajem otkaz! nek ide sve u kurac, ništa me ne zanima pa gde ću čoveče nazad na poso, nakon 24h lopatanja, pe jesi li ti normalan? i dao on meni otkaz dok nisam ni trepno, odjebo ja njega, odjebo on mene marš u kurac, sezonski poslovi su za papke, za jebene budale bez pameti
 
vraćam se ja kući peške, i rekoh, ma ko ga jebe, idem da prođem Pantićevom e baš da vidim kolika je danas gomila, ko čisti, i ko se žali! idem ja tamo, kad ono, nećete verovati, dakle cela ulica presečena na pola onaj manijak, to jest ne verujem da je jedan, jer je to nemoguće,  ta neka sekta, ta organizacija, vojska, jebo ih ja u dupe sve po redu, dakle to neko vanzemaljsko čudo, je zatrpalo ceeeeelu ulicu
 
ma nema prolaska, kako da je brana podignuta preko cele ulice,  snega preko oba trotoara i od krova jedne kuće do one preko puta tri grtalice stoje u mestu, jedna zaglavljena, drugoj otpali neki vitalni delovi, trećoj se samo krov vidi, valjda su ove dve došle da NJU otkopaju ovi radnici svi digli ruke od ćorava posla, sede u onom istom Diskontu Pića svima zakrvavljene oči, piši "tri promila", nešto pričaju u prazno, ne razumeš ih aaa frajeri, šta je, pojela maca točkove i lance, što ne probijete ovu jebenu lavinu? ista priča, oteraše oni mene u kurac, oterah ja njih, jebale vas grtalice to što vi niste mogli jutros, ja sam čistio pet dana zaredom, sve rukama i lopatom
 
nije meni do likovanja što oni nisu probili barikadu, nego mi muka što ne mogu da prođem dalje svojoj kući!  moram da se jebenom Pantićevom vraćam unazad!  ne mogu više ni da hodam, sav se usukao, savio se do zemlje ko da me je celu noć jebo priplodni bik, eto kako hodam auh ker te jebo da te jebo... da te jebo. ovo je neka strana sila ovo je neka armija, sakrivena ovde, ko zna koga čuvaju i zašto ovo treba zvati ef-bi-aj, jer ovo je neka al kaida ili crvene brigade, nabijem ih oko mene svi pijani i depresivni, nemam kome da objasnim logiku ma ko će obilaziti kilometar unazad, vratim se ja u onaj isti diskont daj i meni neku rakijicu, manju, nemam love, dobio sam malopre otkaz sedimo tako a pogledi nam tupe, a preko one kapije, mic po mic... samo preleće sneg, neko izbacuje na ulicu, fuć fuć fuć...
 
ma boli me kurac više za sve više me ni ne zanima ni ko izbacuje, ni kako postiže, ni odakle ga dovlači bacaj brale, jebi se, radi šta hoćeš, sad sam dao otkaz, možeš da mi popušiš ne dotičeš me više, ti ili vi, vaša vojska ili skrivena kamera, fak ju pokažem srednji prst ka toj kući, pogledam ka svojim kolegama, a oni isto svi u jednoj ruci drže flašu, a drugu digli u vazduh i izbacili srednji prst u vis a onaj i dalje izbacuje sneg, jebem mu krst da mu jebem, i izbacuje baš da vidimo dokle će...