fejs-blog-buk

nakon evo već dosta vremena zavitlavanja po fejsbuku, par meseci možda, opet je počelo da me svrbi tamo gde se oduvek češem. ponekad mi je drago što je neko nešto pročitao, i manje drago jer je neko drugi tu zabo nos. pa mi je drago što je neko napisao da mu se nešto sviđa, a opet neko drugi uporno čuči u ilegali i mrsko mu je stisnuti par dugmića i poslati bilo kakav feedback. kako god okreneš, ljudi su isti, i na blogu i na fejsbuku, nije to nikakva zemlja čuda, a ja sam još manje Alisa, bar mi se tako čini :-)
u nastavku ću sa fejsbuka prekopirati današnji tzv. status - vel'ko fala modernoj tehnologiji što ne moram sve da prepisujem reč po reč :-)
~~~
kao što sam to pedantno radio i na blogu dugih 7 godina, i odavde sam pobrisao stare postove, statuse, linkove, i objave. 
naravno, slike su ostale u svojim albumima, tekstove sam prekopirao i sačuvao, a pravo da vam kažem, nisam nikada verovao da ima smisla da neko čita nešto čemu je polako prošao rok upotrebe. 
samo ovako mogu sebe da motivišem da napišem nešto novo, umesto da se neprestano osvrćem unazad i prebiram po prošlosti. 
tek eto, da objasnim, da ne bi neko (ko me od skorije poznaje) pomislio da sam pobrljavio ili da se neuobičajeno ponašam :-)
ne mogu još uvek reći da sam definitivno prešao sa bloga na fejsbuk, no ovo ima svojih prednosti, a najveća je ta da ne postoje anonimni komentari. to je upravo razlog iz kojeg sam prestao da se toliko posvećujem blogu, jer sam na osnovu tih komentara shvatio da kojekakvi paraziti i neznanci čitaju o meni, i još pritom bezbrazno komentarišu pod anonymous etiketom. to je bila "kap koja je prelila čašu". 
sad mi je s jedne strane drago što sam se rešio takvih manijaka, a s druge strane mi je žao što mi se skoro-pa-ugasio blog, jer paradoksalno, u blogu je baš to draž, što ne znaš ko ga sve može pročitati :-)
ovde je pak nasuprot toj prednosti "nepostojanja anonimnosti" prisutna njena suprotnost... a to je da, kad već ljudi nisu anonimni, onda ne žele previše da se eksponiraju, pa sam tako (čast izuzecima) uglavnom video "like" od nekih novih faca, dok su oni stari frendovi sa bloga bili poprilično uzdržani, po sistemu "ma znaš ti da mi ovo čitamo, ne moramo ti sad još i palcem gore overavati svaki status" :-)
tako se neki krugovi poklope, neki se zatvore a neki progutaju neke treće kružiće, i opet se vrtim u krug razmišljajući kome nešto napisati, zašto, dokle, i kako?
fejsbuk ima opciju određivanja grupa, i prilagođavanja postova/statusa...
ipak, ponekad bih nešto napisao, a kad preskrolam kroz ovu šumu "prijatelja" uhvati me muka od toga ko bi sve to mogao da pročita, jer sam običavao da povremeno napišem i nešto dosta intimno. 
a sve se bojim da bih sebi napravio "preveliki posao" ako bih sad krenuo da razvrstavam sve ove "kontakte" (sorry, ja ovo ne zovem "prijatelji", NIKO na svetu nema 500 prijatelja, to je valjda svakom normalnom čoveku više nego jasno) po grupama, i još da prilikom svakog posta-bloga-statusa razmišljam kojoj grupi da omogućim vidljivost/pristup...
tako da, evo, umesto bloga, ponudih jedno malo razmišljanje, i jednu veliku dilemu koja verovatno sve muči podjednako. no ja se ne dam, ne želim da sebe svedem na stavljanje jednog rock-videa dnevno ili na vic-ovde-šalu-onde. 
svi koji su godinama čitali blog znaće o čemu pričam, i čvrsto će verovati da ću pronaći pravo rešenje :-)

PS
I NAKON PAR DANA SAM PRONAŠAO POGREŠNO, NAPISAO NEŠTO NA BLOG, NEKI DEBIL TO PREKOPIRAO NA FEJSBUK, MENE ZABLOKIRAO DA NE VIDIM TEKST NI KOMENTARE A ON POČEO DA ME NAPADA. 
KAO U ONOM STAROM HITU
"BALKAN U BEOGRADU 
MILUJE JOJ KOSU..."