svet je otišao, a mi smo ostali

svet je definitivno otišao u peršun, 

a šta ćemo mi koji smo ostali, nemam pojma

čak je i umjetna inteligencija počela da me zeza

vidim da mi noge nisu sto posto, 

pa rešim da ne treniram ništa ujutru

odem biciklicom malo uz reku pa nastavim peške drugom obalom

tamo je sve zaraslo uraslo preraslo izraslo 

pogledam rečicu koja samo što nije presušila,

pa se setim prognoze da će još deset dana biti ovako

što nije ništa loše, da se razumemo

samo što nije baš uobičajeno da bude dva meseca vrelo bez predaha

tu u naletu stihoklepstva sročim jedan haiku,

sve onako brojeći na prste da se ne zeznem, da bude 5-7-5

"sti že sep tem bar

još u vek je pre to plo

ma lo sam zbu njen"

i ukucam ga u četdžipiti

rekoh sad će mi on dati analizu da li sam to lepo sročio

KAD NE LEZI VRAGEC!!!

on je mene počeo da teši, 

kako su godine različite, kako ume da se produži leto

a ume i da se skrati (ma nemoj mi reći?)

i kako ne treba da sam zbunjen ni tužan, sve je to ok

na to ga upitam prepravljajući gornje pitanje

da li je to dobar haiku (moradoh da mu objasnim šta hoću)

i rekao mi je da nije dobar, da treba 5-7-5 a moj je 5-6-5

i još mi je predložio izmenu!

malo je reći da sam još čitav minut onako šetao uz reku

i uporno brojao na prste tražeći grešku tj krivca

trideset i nešto

najluđe leto ikada!

narednih nekoliko dana najavljuju 31 32 33 33 34°C pa ti vidi

jutra sva oko 18-19° što opet ispadne savršeno za ranoranioce

što ću nadam se i iskoristiti

danas je pak bio dan za odmor

nakon tri dana jurcanja novom biciklom, morao sam i do servisa

škrguće ona cev od sedišta u cevi od rama, kažu karbon uvek škrguće

da ne čekam da mi stigne mast, odem do servisa, kažu imaju sprej

e pa sad, opet škrguće ali manje, ipak moram čekat mast

malo naokolo probe oko grada mi je donelo čitavih 8km da upišem u excel

ako je popodne i prošlo u mini oporavku, jutro nije

nisam pre lidla imao puno vremena za trčanje pa sam otišao na Pomoćni

(stadion) 

umesto da sam odmah znao, a morao sam znati, da ću biti umoran...

ja sam krenuo na dijagonale sa "kaskanjem" između, iza gola napravim polukrug

ne znaš da li su bile kilavije dijagonale ili to kaskanje

nakon 2.5km od planiranih 5 promenim režim,

idemo na dijagonalu pa prošetamo iza gola (mi = ja + obe noge)

skroz druga priča, sveže noge, ide lako, bolje se odmorim

ZAŠTO SE TOGA ODMAH NISAM SETIO?

zato jer tako duže traje, a ja nisam imao toliko vremena pre posla

pa sam hteo da mi bude bolji prosek (na 5km trčanja)

no hajde, nije loše ispalo

još jedan uzbudljiv dan

naučio sam još par stvarčica oko nove bicike i voila'

odoh ja, rekoh, nema veze što sam juče dvaput trenirao

ko bi trčo peške, pored ovakvog pastuha skrivenog u štali

da ne bude sve isto svakog dana, uzeo sam novi dres

ha!

dobio sam onaj slim fit dres kakav nose na profi trkama

aerodinamičan, slepljen, hladi a ne goji, milina živa

izgleda na meni kao kondom da sam navukao

navukao a nisam navikao, u kondomu da probijam zrak

pa mi je bilo malo neobično

kroz grad sam morao uvlačit stomak kad prolazim pored kafića

jer svi oni debeli bradati ćelavci kad se okrenu,

da ne pomisle da sam jedan od njih

stavio i kacigu, da ne poveruješ

rekoh dok sam vozio neke jeftine bicikle nije me bilo briga

sad kad imam ovu zvijer, nešto mi se ne gine

bolje mi je da je vozim što duže

počneš i sopstveni život ceniti prema količini nekretnina jelte

otišao standardnim najneprometnijim-a-najglatkijim putem

31km i nazad

bio fin prosek, iako su me noge solidno bolele na uspončićima

pred kraj sretnem kolegu, on polukružno okrene za mnom

pa se u gradskom parku divio bicikli/u

odvrteo i dva kruga lagano lagano, morao probat makinu

od ta dva kruga spao mi prosek sa 33 na 31

mašala

drugo pa muško

pokušavam da izhronologiram ovaj dan

da li ću stići pre posla da se malo provozam

pamtim šta sve treba da uradim

sinoć smo ispratili goste i sa njima Prvi bicikl, 

a Drugi je ostao kod mene

rano jutro pola šest ustaje Milena iz pesme Fosila

pet minuta kasnije budi me Mileeena (taj je naglasak)

laje na sav glas rekoh čekaj Milena nisam se naspavao

dobro, nije Mileeena nego Pipi, ova veća đukela naša

Feruz Paša iz sna skoči, pa povika iz sveg glasa DAJ METAR

izmerim visinu sedišta na svoja dva bajka, 

pa ga izvučem na novom precizno u milimetar

pumpu i rez. gumu neću ni nositi jer se neću udaljavati

rekoh samo da naduvam gume, čitam na gumama šta piše

kaže maks devet bari, ja naduvao na osam

stavio garmina, zaboravio da podmažem lanac

ostao onako u onoj original masti ali opet rekoh, idem samo sat vremena

nisam stavio ni senzor kadence pa mi je garmin pokazivao nulu

preživeh i to nekako

popodne me zove kolega da se malo provozamo, da i on vidi to čudo

namontiram nosač bidona i flašicu, senzor kadence, NAPRSKAM LANAC

gumu i pumpu opet nisam poneo, rekoh zvaću taksi ako probušim

utaknem punjač u zadnji menjač koji je očigledno bio skoro prazan

NISAM IMAO POJMA

u odlasku lagano bla bla, pa zastali na nasipu akumulacije

malo se slikali, malo pričali o biciklama

nazad on rešio da nagari neki segment, ja se borim sa menjačima

sve je obrnuto od campagnolo, pa kad hoću da dignem ja spustim

pa ga onda lovim jer on u međuvremenu dok se ja snađem, 

odmakne 20 metara

pa sprintaj pa mi ispadoše intervali

jer on ide i 50 km/h a ja malo malo pa opet pogrešno prešaltam

da se upišaš od smeha

sve u svemu, sve dobro radi, 

našao sam i kako se proverava stanje baterije u menjačima

i tak, dva puta po sat vremena

polulagano

bio sam nešto poprilično konfuzan jutros, 

možda je do lošeg spavanja 

mada nisam imao takav utisak kada sam se probudio

krenuo na jednu stranu pa mi se nije dalje išlo pa okrenuo na drugu

na kraju sam praktično na svaku stranu otišao po malo

rekoh bolje da iskoristim jutro da završim nešto što čeka

a čeka patrona

ona između kurbli tojest pedala

vratim se u grad, proverim od kada radi servis

dođem kući, presvučem se, uzmem patronu, odnesem u servis

sačekam pola sata da se majstor probudi (!)

na kraju me totalno poremetio jer je to par minuta da se odvrne i zavrne, ali je ostavio biciklu u servisu pa će me zvati za par sati kada završi sve što ima od posla

da je došao u servis u 9 umesto u 9:30 bilo bi bolje ali šta ćeš, ne razmišljamo svi isto

uzbuđenje raste jer danas treba da stigne nova bicikla pa će u jednom trenutku u kući biti obe, i nova i stara, nadam se da neće baš tada upasti neki pljačkaši

uzbuđenje nastavlja da raste, uhhh

leptirići

brz a nije brz, jak a nije jak

nekako mi se učinilo "da mi ide"

i išao ja

jao ala mi ide

mažem dominiram

mada povremeno dođe i do nekog nežnog namrštaja

dakle baš mi i ne ide sa vr še no

ali ajd

držim se, nadam se

mnogo nada sam polagao u to da ću izbiti na treće mesto na najhrapavijem segmentu u okolici

no mućak

ispalo je da sam se probio na četvrto mesto na nekom drugom polusegmentu gore dalje uzbrdo, a na ovom na koji sam polagao nade, izišao sam pola minuta slabije u odnosu na prošlu godinu

posle sam i to analizirao pa se ispostavilo da sam tada prvi put išao karbonskim mtb-om, a danas sam po ko zna koji put ovim aluminijumskim, koji sam pride juče zaprašio pa mi je ceo dan rndao lanac

neoprezno, nesmotreno, neozbiljno

ali brate, šta je pola minuta na sat i po????

bu to bolje, mnogo bolje.

posebno kada mi sutra stigne turbo mašina iz snova

ceo dan pred sobom

kao i svake nedelje krenem da razmišljam na šta bih mogao najbolje da potrošim dan, kad već ne umem da izgovorim "da ga upotrebim" što bi bilo puno normalnije

samo bajk, ili bajkom na hajk, ili bajk&hajk neka avantura, ili najobičniji trening Dužine u nepoznatom pravcu sa skretanjem prema vetru ili nekoj drugoj inspiraciji

mislim da su mi noge relativno ne-umorne (neću da kažem neumorne, moglo je i neumorene hehe) no evo posle šetnje sa psima pored reke (4km) rekoh da skoknem do lidla i napravim plan

no čudne su ove nedelje, pre sam samo razmišljao gde što duže, a ove godine mi se entuzijazam razvodnio i nekako me ne pohađaju oni demoni koji bi samo nešto epsko i nezaboravno, čak me zadovolji i hajk prugom kroz tunele i povratak po kamenjarima

trt

cvrc

nekako mi je Tour bio zanimljiv a Vuelta još uvek nije stigla da me osvoji, preskočio sam i par etapa a poslednju prespavao, reče Lola da je bila dobra

sad imam jednu više za nadoknadu

onaj bicikl je još uvek kod mene i iako sam pozvao par tu drugara i kolega biciklista iz Valjeva da ga vide nekako niko da se javi, a meni je glupo da pet puta pozivam ljude ajd dođi kad ćeš doći pa tako ispade da ne ispade ništa, iako sam siguran da bi svakom od njih bilo zanimljivo i nezaboravno iskustvo, ipak to je trenutno jedina takva zver u gradu

segmenti i ispravke

obzirom da sam petljao sa onim nekim točkovima koje smo nekad davno doneli iz italije, morao sam da proverim da li mi je taj eksperiment uspeo i u praksi

pa sam taj zadnji uglavio u svoju biciklu koja doduše ima campagnolo 9sp lanac, koji je pak za nijansu širi od shimano 9sp lanca iz prostog razloga što je i kaseta (devetofaz) kod kampanjola širi nego kod šimana

pa kad staviš uže one međuprstenove da bi u mesto za osam ugurao devet zupčanika, postoji opravdana bojazan da će se stalno nešto čuti odozada jer lanac može nežno da dotiče susedni zupčanik

no nije se čulo ništa strašno, osim malo drljanja koje dolazi iz ručica menjača tojest iz njihove istrošenosti i/ili nepodmazanosti, moram to još ispitati, ne čuje se onaj jasan KLIK prilikom šaltanja nego fiše neki frfljkkkk

otišao sam tu do industrijske ceste na kojoj sam između dva kružna toka napravio segmente u oba pravca i tu isprobao kako radi taj zadnji točak kada se malo jače pritiskaju pedale

otprilike sam odvezao par km/h od trenutnih rekorda što i nije neka vest, bilo je puno bočnog vetra i nula saobraćaja jer je vikend, tako da nisam imao "pomoć prijatelja"

naime svaki auto koji prođe pored tebe pokloni ti par sekundi rezultata time što napravi malu zavetrinu dok te kamion ubrza i do 5 km/h, doduše privremeno ali dovoljno da se malo odmoriš i u sledećih sto metara uđeš sa boljim zaletom

no primetio sam da mi je u povratku pokazalo 30 prosek iako skoro nigde nisam išao ispod 35, to je blago uzvodno a vetar je bio u pojačanju od onog tihog jutarnjeg do jačeg prepodnevnog

obzirom da su to moji segmenti probao sam da vidim u čemu je problem i skontao da iz nekog razloga između dve sasvim iste dve tačke na mapi, u odlasku pokazuje 2.5km a u povratku 2.2km

nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da pomerim mesto starta ili cilja, jednostavno sam obrisao ceo segment, i za minut napravio novi sa korektnim startom i ciljem, i ispala je odgovarajuća i dužina

strava je za par minuta sve ažurirala i sada je redosled isti ali su i proseci realni a ne umanjeni za preko 10%

devica, jel?

jery smo preskočili iz lava u devicu?

mrzi me guglat, mada se već oseća u zraku pa je glupo i guglat.

odjednom mi se više ne svađa ni sa kim, samo gledam da li sam obrijan i da li su mi čarape u tonu sa gaćama.

juče sam se u svoj onoj jurnjavi po gradu i periferiji valjda odmorio, jer sam išao e bajkom, pa sam uveče čak odgledao i etapu vuelte gde je roglič fant uzeo majicu

lepo se naspavao

duboko

barem tako kaže pametan sat

štaviše kaže da je lagana aktivnost popodne pomogla da se fino odmorim, a ja celo popodne stajao skvrčen nad gumama točkovima zupčanicima čudima aaaaaaaa

otišla leđa načisto od saginjanja

NO!

(ovo je bilo no, skraćeno od nego, samo da ga disklejmerišem)

odlučim da sam super odmoran

samo sam doručkovao, zaboravio da uzmem kofein, karnitin, rapten, ukratko sve

samo leba i malo kačkavalja i putera od kickirickija i šta još beše nemam pojma

manjonez verovatno

i sasvim mi je bilo fino na vožnji

krenuo sam sa 10% manje ambicija nego inače, napravio preko 1000m uspona i na kraju bio svež kao nikad, valjda sam zaboravio na onu izreku jednog vozača koji je loše odvezao hronometar na giro d italia, koji reče da je brže išao kada se manje trudio da ide brzo

mudar neki dečko

kakvo uzbuđenjeeeeee

javlja mi drug, treba da skokne do Višegrada, i kad se bude vratio kući, trebalo bi (to je drugo TREBA u poruci) TREBALO je odma da mi bude sumnjivo!

odem svojim putem, usput se čujemo, neki mali problem oko neke bicikle, pokušavamo to da rešimo kroz poruke u hodu

naime TREBAO je da mi stigne novi bicikl kod njega u servis pa je on TREBAO to meni da dopremi i istovremeno da nazad vrati ovaj koji stoji kod mene već sedam dana, neupotrebljiv

tačnije mogao bih i da ga upotrebim ali onda bih aktivirao kupovinu i garanciju i sve što ide uz to i onda bi mi povrat oštećene robe postao noćna mora, ovako je sve još uvek kao da ga nisam ni preuzeo

usput sam izneo poslednju biciklu koja nam je višak, tačnije nije nam višak nego Lola insistira da je višak a ja bih joj lako našao namenu, no nema veze

AKO ZAFALI JEDAN BAJK, KUPIĆEMOOOO :-D

do kraja dana je ispalo da niko neće doći, ništa neće doneti, džabe sam jurio biciklom do vinarije na vrhu brda da im kupim još jednu kutiju sa tri flaše vrhunskog vina zaštićenog porekla, valjda se tako kaže

neću ništa popiti, haha, čekaće u frižideru da zalijemo novu mašinu, nova info je da će stići u utorak

danas je bio dan za lidl ali jbg moraće da pričekaus

kao u starim danima

jedna divna grozna vožnja

krenulo je idilično jer nije bilo previše vetra, onako blag i nenametljiv

onda je počeo da se pojačava

rekoh čekaj da okrenem, nekako da se probijem do najdalje tačke

pa će onda nakon što napravim mali trokut valjda biti u leđa

no onda je počeo da se okreće, tojest zakreće

tu gde je trebao da me pogura zdesna, tu mi je smetao zdesna, a na kraju gde je trebao čisto da me pogura, tu mi je grunuo spreda-sleva bukvalno da se zaustavim u mestu

prvo sam se nadao da mi prosek sa početnih 33 neće bitno spasti ispod 32 no to je bilo preoptimistično pa sam se nakon osvešćenja pomirio sa tih 31.5 km/h nadajući se da će u povratku opet malo porasti

(no kao što rekoh, kako da poraste kada se vetar nameračio baš na mene i moj prosek?)

tako sam sa suzama u očima gledao kako spada na 31.4 pa na 31.3 pa kad sam sa lošeg puta došao na jedan spust od kilometra vratio mi se na 31.4 A TO SU SVE VRLO VAŽNE NIJANSE DA LI STE SVESNI

i tako je ostalo do kraja, kilometar idem 27-30 jer duva sve jače i još ga pojačava saobraćaj koji mi ide u susret, pa kilometar idem 31-34 jer me prođe par kamiona punih kamenja pa me povuku i naprave mi povoljno strujanje vazduha, i tako se stani-kreni nekako dokotrljah do kuće

i na zadnjem semaforu cvrc prc opet spade na 31.3, katastrofa, smak sveta, misli o samoubistvu i skoku bez padobrana sa litice ali nemam u gradu liticu tako da ništa

63km ukupno, neloše, taman stigao da pojedem pola lubenice pre posla

ko je lud trčat usred leta?

da ne poveruješ

i to se događa

probudiš se i nešto se kao naoblačilo, cvrc

spremim se za trčanje, štaviše krene i kišica

ko ga šiša, ne smeta mi ništa kad je leto, toplo je čak i po kiši

ili pod kišom, kako god reći

sednem na bicikl pony (što ga Milijana gony) i napunim bisagu granulama za pse

odem 5km od kuće do jednog supermarketa gde mi je sigurno da ostavim biciklu

na groblju parsto metara odatle pronađem družinu i sve ih nahranim

jedan belgijski ovčar (malinoa) jedna bela mačkica i jedna kuja sa tek okoćenim štencima koji pijuču iz cevi ispod puta

produžim na trčanje koje sam isplanirao u suunto aplikaciji jer mi tamo najbrže ide trasiranje i odmeravanje moguće rute

ispalo mi je malo više od 7km, taman dovoljno za Tempo, više ne bi valjalo

gazio sam ozbiljno junački uzbrdo i generalno bio  zadovoljan, s tim što su i usponi i spustovi bili dosta strmi, sve po asfaltu negde do najdalje tačke

odatle deo po makadamu par kilometara i završetak opet po asfaltu, za total prosek ispod petice

kiša je malo usporila pa opet ubrzala pa opet malo zastala da bi me na kraju pri povratku biciklom pratio mini pljusak, no srećom nije zahladilo tako da mi ništa nije bilo neprijatno

još jednom mi se dogodilo da budem zadovoljan nakon rekreacije, ne znam šta to znači, nadam se da nije ništa loše

okrenuta ploča

iskreno, nije mi jasno zašto se kaže da je neko "okrenuo ploču" kada se želi naglasiti da se nešto drastično promenilo, naopačke, kontra pređašnjeg, kada su sve ploče (gramofonske) praktično iste sa obe strane, tipa pet pesama na A strani pet pesama na B strani i sve po pravilu istog žanra.

nigde nemaš pank muziku na jednoj a koncert za filharmoniju na drugoj strani.

no nema veze otkud ta nelogičnost, tek vreme je okrenulo ploču.

doslovno do juče su u najavi bile tople noći sa po 25-26° sve do pred kraj meseca a nakon sinoćne nenajavljene oluje je noćas bilo samo (?) +21 i odjednom se sve dovoljno rashladilo da se može u stanu normalno živeti. i prognoza se prilagodila stanju na terenu pa sad najavljuju noći oko 20 stupnjeva.

napolju je naravno bila vlažnost na maksimumu no nisam se opterećivao time, stavio sam da isprobam neke stare profilisane točkove*, naziva Atlanta 1996 po tadašnjoj olimpijadi, i otisnuo se u izmaglicu.

*kupili smo 4 felne/obruča i žice i sâm sam ih upleo i nacentrirao jedne večeri u nekom italijanskom hotelu. njih sam vozio i kada sam završio 6. na državnom na hronometru.

no danas sam išao dosta sporije a i da sam hteo nešto mnogo brže ionako ne bih mogao, pa sam se zadovoljio eto samo time što sam se provozao i tako sebi zaradio četvrtinu lubenice po povratku.

nakon dve vožnje od po 62km jutros sam malo skratio jer sam nešto kasnije krenuo pa sam završio sa nekih 48km i već uobičajenim prosekom za ovaj goredolečasti profil terena.

preobražaj

sutra je taj veliki verski praznik Preobraženje no svakako ću zaboraviti da izguglam šta se tada treba raditi a šta ne, tako da ću po običaju prekasno shvatiti šta sam sve uprskao.

no zato sam tu po kući uradio sve i svašta, da mi ništa za sutra ne ostane, za svaki slučaj.

u nedostatku bitnih ili bogzna kako zanimljivih detalja sa vožnje, podeliću jednu anegdoticu negde sa periferije.

već je naravno uobičajeno da klinci nešto dobacuju, ali to su uglavnom dečaci željni da se pokažu pred društvom, pa retko kad kažu nešto pametno već uglavnom nešto lupetaju i bilo bi im pametnije da oćute. ali šta ćeš. 

ovo je drugi put da mi se dogodilo da klinke nešto dobace, a kad kažem klinke tu mislim na odrasle devojčice od nekih 12-13 godina. 

prvi put (verovatno sam već pisao o tome) su na stepeništu neke zgrade sedele dve klinke i prvo mi je jedna dobacila nešto tipa jen dva jen dva ili aj polako aj lagano, na šta sam ja odgovorio doći ćeš ti u srednju školu, predavaću ti ja fizičko pa ćemo videti za to jen dva jen dva :-)

na šta je njena drugarica razrogačeno pogledala i sa prekorom u glasu viknula Marijaaaaa!!!!! (šta si to uradila)

nakon par dana iste dve devojčice su sedele na istom mestu, a ja protrčavao istim putem, i ova koja je ranije nešto dobacila, prepoznala me i uz podignutu pesnicu samo uskliknula SAMO JAKO!

bože koliko mi je to bilo slatko :-)

e a danas, prolazim biciklom, i doduše bilo je malo i nizbrdo, opet sede dve klinke malo dalje od puta, i jedna za mnom vikne ŠŠWWWIIIJJJUUUUUUUU kao na trkama formule jedan, onaj famozni doplerov efekat.

smejao sam se sve do kuće, čitava tri kilometra!

lagano, volim te lagano

htedoh reći, kad već ne mogu brzo, zavoleću i lagano

dan je trebao da bude bombastičan na emotivnom nivou no više manje prevazišao je sva očekivanja

naime iz neke želje da sebe počastim nečim dobrim, naručio sam jednu biciklu iliti jedan bicikl, i to mi je juče drug doneo jer on ima svoju prodavnicu i servis i sarađuje sa dobavljačem, no ispostavilo se da postoji neka čudna greška sa tim proizvodom i sad to stoji tu kod mene tako neupotrebljivo

prvo smo mislili da ćemo samo tražiti zamenu jednog dela, konkretno baterija i punjača za menjače, no kasnije se pojavila i neka čudna potkožna pukotina na karbonskoj cevi ispod laka ili već kojeg završnog sloja, i po svoj prilici ću morati da vratim taj bajk a da uzme sledeći ili da ga vratim pre nego što sam ga uopšte i platio jer je u subotu uplaćen samo avans od strane ovog servisa/prodavnice

tako da, tačno, emocija je bilo, i da, opet tačno, bilo ih je na kraju i više nego što je trebalo i bilo poželjno

nakon onog tempa u petak tojest juče, najiskrenije nisam ni planirao neko manijačenje, pa sam ujutru otišao da se malo lagaaaano provozam a obzirom da su javili da bicikl stiže oko 17h a ne oko 16h prema prvobitnom dogovoru, drugu vožnjicu sam malo produžio i taman u bisagama doneo dve lubenice iz one prodavnice sa kojom sam se juče sprijateljio :-)

sutra definitivno neću sesti na novi bajs ali imam ih još nekoliko* pa će se već neki ponuditi

*od tih nekoliko imamo u kući dva manje jer je ovaj drug koji je doneo ovaj novi, odneo naša starija dva aluminijumska bicikla jer misli da će uspeti lepo da ih proda, a nama samo smetaju jer vrata od zamrzivača svaki put tresnu u jednu od pedala

pre i posle, anticipacija participacija i opstipacija

juče sam mislio da sam pobedio cajt jer sam napisao blog odmah ujutru i rekoh eto bar sam nešto otarasio za danas.

i kao najavio da bih možda i na trčanje, i posle pola sata zaista odem i to čitavih 11km po vrućini, no avaj posle toga mi je bilo glupo da pišem još jedan blog a iskreno nije mi se ni pisalo, samo ventilator do daske i sve 4 u vis.

1) prošli pored groblja da zalijemo cveće pa produžio da nahranim neke dve mačkice na periferiji, bačene naravno, koje sam dan ranije spazio, taman sam ponovio onu salomon torbicu oko struka i mogu reći savršeno je držala i telefon napred i dve kesice mačije hrane na leđima

to je valjda jer imam neko kao škembe, ako ga budem smakao možda mi torbica više neće biti tako "čvrsto taman"

2) mislio sam da će mi krug biti desetak kilometara no ispalo je 12, pa sam ga skratio tako što sam na kilometar od kuće poslao loli poruku da izvadi lubenicu iz frižidera, i lagano tu kroz kvart došetao da se taman malo rashladim jer sam bogme bio poprilično zakuhao krvna zrnca

zbog toga sam bio malo možda i umornjikav jutros na vožnji, jer sam juče nakon merenja skontao da sam u odnosu na težinu pre trčanja, imao 2.5kg manje, a to je bilo par minuta nakon što sam pojeo četvrt lubenice, pa kontam da sam za sat vremena izgubio čitava tri litra ako ne i više, jer sam i na groblju popio 10 gutljaja vode sa česme

jutros sam opet otišao trkačkom i opet na istu stranu gde je najbolji odnos manjka saobraćaja naspram manjka hladovine tako da sam uhvatio minimum sunca i minimum opasnih susreta sa neopreznim vozačkinjama, uz sličan prosek kao pre nekoliko dana ali uz nešto više grimasa i gunđanja :-)

oj vrelino kad ćeš proći, dogodine opet doći

ne muče me toliko ove maksimalne temperature koliko ove noćne koje neće spadati ispod 25, 24 stepena, jer ništa ne uspe da se ohladi tokom noći

jeste se dan skratio a noći malo produžile ali vrelina ipak pobeđuje

drugo, ovo su temperature iz merne stanice koja je tu par kilometara u livadi, drukčije je u gradu kad si okružen zgradama i parkinzima, noćas je oko ponoći još uvek pokazivalo +30 i tek negde oko 4 ujturu sam video +27 i potrčao da otvorim sve prozore i vrata jer je u kući bilo +28

treće, i ono malo što se nisam prevrtao zbog vrućine, začinili su komarci tojest ovo nešto novo što nemam pojma šta je

toga ranije nije bilo, isto kao komarac ali upola manje

jednako pecne kada te ujede, napuni se krvlju isto kao pravi komarac ali eto nekako je smanjeno

pola dužine ista debljina

olakotna okolnost je što taj svrab ne traje kao onaj od "pravog" komarca nego nekako ubrzo i izvetri, ajd bar da je nešto lakše "od onog pre"

danas bi trebala da stigne druga tura delova za bajk pa da u petak ili subotu ovaj drug koji ima klub i servis 70km odavde doleti skuterom na izlet da to namestimo, jer nemam ove nove moderne ključeve za hollowtech pogon, a njemu je to zanimljivo da radimo zajedno i ne dâ mi da odem ovde u servis domaćeg kluba da to časkom zamenimo

koliko znam imam na 4 bicikle (osim ove) da menjam paknove kočnica jer smo sve istrošili, valjda će biti dovoljno što sam naručio osam pari, četiri standardnog kvaliteta i 4 "malo bolja"

šta raditi po ovom paklu, nemam pojma, možda čak i otrčim pola sata iz čistog mazohizma, da malo ožednim pre napada na onu lubenicu od juče

danes nisam bežal, danes sam kopal

to ti je sudbina

juče nam je umro najstariji pas, 14 i 2/3 godina

iznenada, jeste već par godina bolovao ali ništa nije nagoveštavalo da će baš juče

to je bilo predveče a napolju +36 i ko će sad kopati na plus trijesšes

ostavili smo ga za sutra, tojest za danas

pa je jutro počelo kopanjem

izmerio sam ga onako ofrlje, pedalj puta tri pedlja tela i glave, plus noge

koje se mogu malo i saviti naravno

i tako sam krenuo ašovom pa shvatio da sam glup jer je zemlja previše suva i tvrda

pa sam uzeo budak jelte

nakon sat znojenja i svega koječega, a čekao me je dosta zahtevan dan na poslu, nisam ni mogao a ni hteo išta drugo osim da odem bičikletom da se malo provozam i proluftiram leđa noge i glavu

posle posla, tojest u pauzi na pola posla, opet ista priča, šta drugo nego otići pa se lagano provozati i istuširati, e tu imam i anegdotu da ne bude da sam džabe DOŠAO OVDE

ulazim u sporednu ulicu koja je zablokirana

stoji kombi, otvorio vrata pozadi od jednog do drugog trotoara, momak vadi lubenice a radnica prodavnice to prihvata i trči da složi, pri čemu treba da savlada deset metara i nekoliko stepenika

stojim i gledam, kontam da ću tu stajati i stajati, rekoh AJMO DA NAPRAVIMO LANAC

oni prvo viču neka hvala međutim nakon pet sekundi shvataju da nam ide pet puta brže

doslovno u par minuta smo istovarili pola kombija lubenica i oslobodili ulicu

cura unosi u prodavnicu jednu lubenicu koja je napukla, i govori nekom unutra na kasi kako im je to za džabe jer se raspukla

haha dobra fora, ućarile su nešto

sedam na biciklu, momak trči prema meni sa lubenicom od 5-6kg koja ima neki mali zarez sa strane, kaže ovo je za tebe, i ova će da se raspukne, ne može u maloprodaju

ja neću, oni hoće, šta ću, uzeh mada mi zarada nije bila u planu

donesoh kući lubenicu

nagradu za nešto

štagod

danas je novi dan

nakon ovako revolucionarnog naslova, nemam pojma treba li uopće više pisati blog

danas je novi dan, sunceti koliko tu ima horoskopa vodoskoka entropije i endorfije

otišao malo ujutru malo predveče e bajkom, jer sam imao težak dan na poslu

a ionako mi je garminček rekao da mi treba, ne znam ni šta je točno rekao

NEKOLIKO DANA ODMORA

jer kao ono trčanje juče, bilo je preteško

pa je odatle izvuko zaključak da sam pretreniran

i da mi pada forma tojes idneks tojes veodvamaks

zašto ne postoji hešteg #veodvamaks

nepravda, pa stvarno, što bi reko Kalimero

to je onaj što nas je odgajao, kroz crtiće

sada decu odgajaju kojekakvi i zato svet klizi prema ponoru

trčo sam do kompjutera dvaput

trčo da upišem kilometre, pa posle trčao da te kilometre dodam patikama

onim što sam ih stavio u story na fejsu, tko prati znati će

tko ne prati ovde ću staviti sažetak

uzo sam one bruks za sve i ništa

bukvalno niko ne zna što ih je napravio

nit za cestu, preteške, nit za off, preglatke

pa ih tako rabim, čisto da ih potrošim pa makar na Ništa

ovde ne ide ono gramatičko ni na šta, moliću ljepo, nejde

trišim na Ništa

jer Ništa je ono što sam trčao, nit cesta nit trejl

"o moj mili bože, 

da li je to stvarnost, 

ili samo sudbina?"

kaže Lola

ima takvih dana, tojes ovakvih

počne od ranog jutra lola da viče ajde idi zajaši maži gazi, da budeš posle zadovoljan

jer ja sam uvek nezadovoljan i onda to stvara loš ugođaj kod najbližih

i krenem ja od ranog jutra da kujem planove

neću trkačkom, to mi stvara obavezu da pravim veliki prosek

a par zadnjih dana me nešto leđa onako zatezuckaju

bajkom da idem, to traje sto godina

ceo dan negde putuješ a nigde ne doputuješ

i smislim ad koh kombinaciju

baba je koh svaka KOK

to je ono od griza mleka i štajaznam

nisam to jeo otkako je baba umrla ali možda je i bolje

osim kilo šećera nema tu ničeg vrednog zaborava

otišao ponikom 12km od grada, vezao je za banderu

ponikos banderas

odatle trčao uz strmiiiiiiiii asfaltić

da te bog sačuva

pa malo zaravni pa opet sadizam mazohizam mentalni i mišićni terorizam, duševni nihilizam

e odozgo sam imao dve opcije, asfaltom ravnomernim spustom, ili po kamenju

i naravno kakav sam pametan, odaberem put kojim se ređe ide

što se ređe ide?

jer niko nije lud da ide tuda.

ajd, nekako se spustih, nisam ništa uganuo ni salomio.

na kraju 11km, brutalnjikavih

iako mi nisu trebali, ali ajd

može se lomi se

navijači

zanimljivo mi je šta je ovaj hajp oko olimpijade napravio u ljudima

znam mnoge koji nikakve veze sa sportom nemaju osim onoga da im se dopada neki odbojkaš ili rukometašica

pa onda kao navijaju, prvo za klub a onda za državu

no pojavio se jedan novi soj, to mu dođe kao mutacija virusa

naime vidim neke uglavnom devojke i žene koje su shvatile da se mora odgledati bukvalno sve što se događa na olimpijadi i onda mi zatrpaju tviter pokličima kako je golmanka (?) danske reprezentacije boginja ili da je šteta što je ispao irac u tekvondou a bio je bolji od brazilca ili već ko od koga u kojem sportu

i još se žale da im fali pet televizora da bi mogli sva zbivanja da proprate 

meni nekako to navijanje nikad nije išlo

i dok sam vozio biciklu, budem bolji od nekoga pa mi je to super, ali isto tako njih ko zna koliko bude bolje od mene i ništa mi tu nije falilo

čak i kad sam vozio za jedan klub, ponekad sam navijao da pobedi neko iz drugog kluba jer smo se svi poznavali i neko mi je bio više a neko manje simpatičan

slično ovo oko đokovića, ljudi seku vene uzduž i popreko oko svake brejk lopte a meni je taj individualni sport uvek bio u fazonu brate ko bude bolji neka pobedi

šta ja imam tu da navijam, kao da će moje navijanje nekome pomoći dok sedim kod kuće

navijanje je samo recept za frustraciju jer što si ushićeniji pobedom to si posraniji porazom

dakle ne isplati se

poput kockanja, možda je opojno dobiti ali mora da je jadno izgubiti i straćiti

tako da, uglavnom ne navijam

samo posmatram, što bi rekli kao "onaj odozgo"

krosfit

čitam kako se udavio neki takmičar na takmičenju krosfita i sad se pitam kako to uopšte izgleda

ne mislim davljenje

to potoneš i gotovo

nego taj krosfit

to je valjda sve ono nešto na maksimumu

računam da bi na krosfit takmičenju trebao da plivaš iks puta po pedeset metara sprint, a ne da preplivavaš dunav pa da se udaviš

tako da će ostati nejasno

kad smo već kod vode, jutros sam menjao vodokotlić na poslu

umesto da je u tiplove ušrafio neke kukice, stari majstor koji je pre 50 godina to postavljao je nabio macolom dva klina pa sam se dvoumio da li da ih čupam papagajkama ili odsečem brusilicom

naravno novi raspored nosača je skroz drugog razmaka pa je radila i udarna bušilica

još se srušio neki avion u brazilu pa kažu da su najbolje prošli oni koji nisu poginuli (zvuči logično) jer je zbog promene terminala njih desetak zakasnilo na ukrcavanje

i još se pojavila vest da je nakon dve i po godine ruskog osvajanja ukrajine preko noći ukrajina osvojila pola rusije, rekao bi čovek da nas neko zeza u ovim vestima

eto to je bilo sve o sportu za sada, nakon vodokotlića sam uspešnu montažu proslavio vožnjom ponike od jednocifreno kilometara, od mene dosta

kao kakao

jutros sam ustao rano sa idejom da odem na mars pa sam se pomirio sa činjenicom da od meseca dalje neću stići no na kraju ni do meseca nisam stigao, pih

okrenuo sam na par stotina metara od prevoja i lagano se skotrljao nazad u grad

celog dana sam planirao da otrčim jedan kilometar da bih zaokružio na hiljadarku ali na kraju nisam stigao, a možda sam i zaboravio

popodne još jedna vožnjica u pauzi posla, sat juriša e-bajkom da se ne bih preznojio, a kad kažem juriš mislim da sam žurio a kad kažem e bajkom mislim da sam strateški popuštao na uzbrdicama da bi mi bilo lagodno, pa mi se zbog toga bajk tri puta ugasio jer mu je bilo previše zahtevno jelte

razmaženo kljuse

već neko vreme se nosim mišlju (otkako sam očistio i naduvao trkačku) da skrenem na brzu saobraćajnicu i odvozam tih desetak kilometara do uključenja na autoput, jer zeleni putokaz može da znači "autoput je tamo" a ne "ulaziš na autoput, a ionako nije BAŠ autoput jer nema zaustavnu traku, samo dve.

a nema ni onog znaka zabranjeno za pešake bicikle traktore.

a opet dve trake tamo i dve vamo, odvojene ostrvom i branicima, sve nekako sluti na to da tuda baš i nije predviđeno za bicikle, ali jbg.

ako me baš sretne policija pokušaću da se pravim naivan.

i sve bi to trebalo naravno u subotu ili nedelju jako rano čim svane, kada tipujem da neću sresti nešto bitno saobraćaja.

desetak km do kružnog toka kod uključenja na autoput i desetak nazad i beži kući.

peču noge majko

malo sam jurišao biciklom pa sam se malo samomučio trčanjem uz 19% i jutros baš i nisam bio nešto bogzna koliko elantičan (to je ono kad si pun elana)

no bez obzira na to, rekoh ajd malo da odem "onim drugim bajkom" čisto da se podsetim kako na njemu izgledaše vožnje i da i na njemu isprobam novi nosač za garmina

no tu sam se setio da nije samo do duvanja guma nego bih trebao i da podešavam sedište koje je spušteno na loline dimenzije i kako sam krenuo prema onom malom zvezdastom imbusu već sam odustao od toga, možda treba i podmazivanje, pa sam zaboravio visinu pa da metar pa do velikog mtb-a (29") da na njemu izmerim visinu sedišta od osovine pogona, trt mrt a ionako sam već u glavi imao neki pritisak kašnjenja jer mi je idealno bilo da mi ta vožnja do planinske česme prođe od 6 do 9 a već je bilo 6:45

tako da sam skratio, šta ćeš

inače sam primetio da su mi juče one inov-8 patike pretrčale 100km okruglih, a da sam sa tim trčanjem od 9.3km pretrčao ukupnih 999km ove godine što je nekome mesečna kilometraža ali šta ću, nije mi se nešto ni trčalo

idem da sa flaše od limunade iz lidla odsečem onaj famozni mehanizam za otvaranje polučepa, ja to lepo sve otfikarim da ostane samo čep a onaj prsten ispod leti u kantu

trauma ili fauna

ima ona izreka "usro se ko grlica" pa sam otud stavio faunu u naslov, zbog onih trauma juče

nisam jutros mogao da odredim da li sam se nešto posebno umorio ili ne

no svakako mi je izbor bio olakšan jer je svanulo samo +16° pa sam se odlučio za neko trčanjce

ima tu puteljaka kojima nisam skoro prošao pa rekoh malo da se podsetim, jer biciklom bih svakako morao nekim poznatim pravcem

usput sam se setio da je u lidlu Super Sreda pa treba kupiti robe preko 42€ da bi se dobilo 10% popusta a ja sam već imao spisak stvari koje bi zahtevale toliki trošak, soda bikarbona* žuti šećer pseće konzerve sunđeri za tuširanje tunjevina komadi 1+1 i eventualno neko mleko i neki radler ako tokom sabiranja skontam da nisam ispunio kvotu

*odavno nam je majstor rekao da je onaj kalgon sranje i prodaja magle i da umesto njega umešamo u kutiju za prašak prilikom svakog dosipanja 500g sode bikarbone i tek sam pre par dana skontao da su iz podruma nestale sve zalihe

i tako, otišao biciklom 3km do lovačkog doma pa odatle uzbrdo (šta je obrnuto od naglavačke?) i sat mi je pokazao prvo 17% a na samom vrhu uspona kod nekog groblja i čitavih 19%, morao sam to da slikam uspomene radi ali mi je ispalo malo mutno

dalje sam gledao da prođem kuda nisam skoro prošao i mislim da sam ubo prečicu kojom sam doslovno prošao samo jednom, i eto danas obnovio sećanje da bih sve to udenuo u sat vremena koliko sam imao fore, unatoč svim strminama i kamenjarima uspeo sam do kraja da spustim prosek ispod šestice a poslednji spust sam umesto mogućnosti da se vratim asfaltom opet zakovrnuo na makadam i tako se dogodilo da u prvih 9km (od totalnih 9.3km) nisam sreo nijedan auto, ni pešaka, čak ni traktor, ništa ništa

milina

na mom jastuku herojke tiho umiru

ma ima neki narodnjak, nemam pojma tačno kako ide

uglavnom

DOGODILO SE

nije ono #nijesedesilo 

seo je i Blogoje na trkačku biciklu

nakon godinu ili već ko zna koliko, mrzi me da proveravam

ali ugl prvi put u 2024.

mila majko traume

sav se tresem, guvernala mi se trese, pedale nikako da pogodim da ukopčam

na svakom semaforu panika da li ću pasti kao mlađi junior

dalje od grada putem

svaki auto mi je smetao, delovalo mi je da me preblizu obilaze

milijardu puta se sigurnije osećam na pet kila težem mtb-u

dosta sam uspravniji, viši, valjda delujem vozačicama kao veća prepreka, opasnost

sanjao sam 29 prosek, bio bih zadovoljan i sa 28, samo da se u komadu vratim kući

na kraju je ispalo čitavih 31.2 prosek, uuohooo

preko svih maštanja

možda sam ipak jak

mislio sam da sam pilav, moža sam ipak gulaš

mislio sam da sam radler, možda sam ipak crno pivo ono smrdljivo što piju po evropama

pred sâm kraj sretoh Mlađu a možda s njim i Luđu suvozačkinju

to je onaj tandem mlađa & luđa, lokalne legende

omatorile im nogice za biciklu pa krenuli autom da se snimaju na stravu

heh heh

pa ko je tu mlađi, pitam vas ja

čudan osjećaj

tražio sam sinoć reprizu cestovne trke za žene pa nisam našao, moram sutra pogledati opet da li su negde pustili

mnogo mi je smešno na koji način izveštavaju sa olimpijade, kao da se uopšte ne radi o sportskim komentatorima

na primer ovaj naš je dan ranije vozio mušku trku pa je u podnaslovu pisalo da je završio 60 i neki, i da je bio na nešto tipa dvadeset minuta od zlata, odnosno da ga je delilo (samo) 20' od zlatne medalje

nije ga brate delilo 20 minuta nego ga je delilo preko 60 momaka ispred

ovako ispadne kao na onom tara ultra trejlu gde sam stigao sat ispred drugoplasiranog i dva sata ispred trećeg, pa tad da su mu napisali da ga je delilo dva sata od pobede, donekle i jeste istina mada malo čudno sročena

a začudio me i đoković, iskren da budem nisam uopšte ni razmatrao mogućnost da pobedi, štaviše ni da uđe tojest prođe dalje od nekoliko zadnjih mečeva, no eto, na neku foru se desilo

baš sam se vraćao bajkom kući kad čujem petarde, ugledam neku devojčicu kako stoji na trotoaru i gleda u telefon, rekoh jel ovo zbog đokovića pucaju, ona reče ja ne znam izvinite :-D

eto dakle nisam bio jedini kojeg nije zanimao tenis, a eto i objašnjenja zašto na ulicama nije bilo gužve

jutros skoknuo do lidla i ugledao tri glodalice za drvo ali sve tri raspakovane i sad se pitam da li su unutra svi delovi jer ljudi vole to da raščeprkaju i povade šta im treba od sitnica, i ko bi sad kupovao nekompletan alat, a baš sam hteo sâm da napravim tri rama za slike, no treba mi glodalica da izdubim one ureze u gredicama u koje bi ušlo staklo

opet neka Marija

imaš djevu mariju drvenu mariju a evo danas i blagu mariju

nije crveno slovo ali svi kažu da nije dan za neke naročite poslove

mislim, ipak možeš da radiš šta god hoćeš ali baš da ne čuju komšije, ne moraš baš palit brusilicu jelte

a pred podne trebali da dođu neki gosti, da idem da trčim ne mogu jer me zateže iza kolena ona tetiva koja spaja zadnju ložu, jesam je osećao na tempiću juče ali nisam mislio da se od samo 6km može pogoršati

i di ću šta ću odem do groblja da sasečem neke male puzavice koje se šire dole ispod spomenika i da počistim i taman ubih tih sat i po a da se ipak nisam premorio za popodnevni trening

onda s gostima koji nisu predugo ostali spičim kafu i kolač, taman savršeno za neku jurnjavu

i onda me spiči valjda insulin ili ko zna ko već i odjednom mi se više nije ni treniralo ni jurcalo, samo mi je bilo do nekog rikaverija da odmorim noge

i sednem na baterijsku biciklu i provozam tu neki kružić po brdašcima, s tim da sam sve morao na maleckoj asistenciji tek koliko da poništim 25kg tešku biciklu, jer sam juče zaboravio da je dopunim

pa im je baterija u startu pokazala 4 od 5 i ubrzo 3 i cvrc ostalo je da kotrljam kao da sam pošao najobičnijim bajkom, a šta ćeš

sutra bih trebao do lidla, bumo vidli da li iskombinujem nešto sa nekom activiti ili se pričuvam za posao jer mislim da imam upisano koješta što zahteva odmorna leđa

avgust već prebacio normu

prema očekivanjima, bilo je potrebno samo jedno trčanje

nije duplo golo nego dupla trojka

jer sam prošlog avgusta imao 3km trčanja

i sad sam napokon pogledao kako sam stigao do te trojke

imam jedan kilometar koji nije objašnjen u excelu, kad smo išli na pešačenje tj hajk pored reke

da li sam negde potrčao, strčao, ne zna se

i posle par dana imam 2km piše dijagonalice, dakle to sam na pomoćnom stadionu napravio 18-19-20 dijagonala ko zna zašto 

možda o tom prvom kilometru nešto piše u blogu???

...

evo ga, nakon krajnje tačke hajka ja sam napravio dodatak po brdu, strčao taj jedan kilometar (kad se sabere nekoliko delova nizbrdo) i po pljusku stigao do mesta gde smo ostavili bicikle

to je dakle bilo sve samo ne trčanje i samo ne trening ali eto, jedan je jedan, nije ko nijedan

a jutros sam odalamio 6km u pauzi između dve kiše i posla

tojest između prve kiše, i druge kiše + posla

buđavo subotnje jutro fujčina

no uhvatio sam suvkast period pa sam uzeo hoke clifton 9 i to me je valjda povuklo da malo potegnem

ili me poteglo da povučem

delovalo mi je da sam krenuo baš lagano no odmah sam imao uspon na vrh gradskog parka koji je ustvari na padini brežuljka, i odozgo sam nastavio u tempiću, da bih u povratku još malo dodao gas i spustio prosek ispod petice

i tako sam sa tih 6km (došao sam do/od parka biciklom i uštedeo nogama tih 2+2km trčanja) duplirao neverovatnih 3km iz avgusta prošle godine

lovorike, izvolite legnite na moj u razdeljak te ljubim

malo me zatezalo iza desnog kolena, posledica onog surovog trail ludila od pre par dana

novi asfaltići

u nedostatku bolje ideje jutros sam ipak seo na "običan" mtb i otisnuo se uzbrdo da bih obišao nekoliko novih asfalta i tamo napravio segmente za Stravu jer je ranije bilo malo netipično da bi neko išao do pola asfaltom a od pola po makadamu, svakako si hendikepiran ili ako dole po asfaltu voziš težak bajk ili ako gore po makadamu nabadaš trkačkom biciklom

za popodne su u skladu sa slavom svetog ilije GROMOVNIKA najavili pljuskove a meni je izašlo podsećanje od pre dve godine gde se kučići gušterišu na suncu uz pesmu ju grupe "dan, grozno vruć"

inače juče su mi stigle čarape one sokačarsko čobanske do pola listova kakve nose ovi moderni biciklisti i u trenu sam bio šokiran jer su mi se učinile toliko tanke da su mi sprinterice delovale ceo broj veće!

malo je reći da sam bio razočaran pa i više od toga, gotovo što bi klinci rekli - skenjan.

ajd nema veze, šta je tu je.

nešto kasnije počinje da me žulja sprinterica gore na risu gde me nikad ranije nije žuljala, kontam šta se događa i u trenutku mi sine da nakon što sam ih juče oprao (dan pred crveno slovo jelte) nisam vratio uloške!

pa koji sam ja cirkus od čoveka, još sam celih tih 15 kilometara računao koliko sam para potrošio uzalud jer mi takve čarape uopšte neće prijati, kad eto, sveti ilija me je počastio sa malo mozga

kao ona sijalica iznad glave kad se upali u crtanom filmu, tako je meni grom dunuo u klikere ove moždane

tako da su mi tri para taman, a četvrti su mi greškom poslali dva puta po dve čarape i te su mi malo velike jer broj 45-47 naravno zadovoljava potrebe onog koji ima 47 a meni su taman neke 44-45, pa je ovaj dečko što mi je poručivao poslao neke 42-44 a neke 45-47 i nećete verovati, IMA RAZLIKE

od dva dresa jedan mi je onako "komotan" što ne smeta na ovoj vrućini, a drugi mi stoji kao da izvinete kondom, moram smršati koji kilogram ionako jer je on više za cestovnu a na nju slabo sedam otkako sam se zbucil i sve je otišlo u škembe

statistike julske

u maju sam pobedio 2023. sa 120:74
u junu sam pobedio sa 68:47
u julu sa 47:4km
smešno je ovo kako se ponavlja ova brojka 47, pri čemu je to prost broj, fora
u avgustu mi treba samo da budem živ pa ću da pobedim ona 3km od prošle godine hehe
još uvek nisam pronašao u dnevniku šta sam to radio pa završio sa 3km, živo me zanima

danas sam bio da kažem vredan, jer je sutra čuveni Sveti Ilija Gromovnik pa ko velim da što više uradim dan pred "crveno slovo"

ionako sa pokidanim nogama od onog surovog trčanja nisam ni zamišljao da bih išta uspeo da uradim po pitanju ikakvog treniranja pa čak i iole aktivnijeg odmora

kad rekoh pokidane noge, sećam se scene u Fuškulinu kada je tetin istarski mačor tapnuo pauka odozgo i dovukao ga sebi, onda ga malo žvakao i na kraju ispljunuo samo noge :-)

e tako nekako moje noge izgledaju danas, a bojim se da će sutra biti i još gore

popodne ću malo e bajkom da mi ipak dupe vidi malo brežuljaka a da ne mučim ove premučene mišičiće