okrenuo sam na par stotina metara od prevoja i lagano se skotrljao nazad u grad
celog dana sam planirao da otrčim jedan kilometar da bih zaokružio na hiljadarku ali na kraju nisam stigao, a možda sam i zaboravio
popodne još jedna vožnjica u pauzi posla, sat juriša e-bajkom da se ne bih preznojio, a kad kažem juriš mislim da sam žurio a kad kažem e bajkom mislim da sam strateški popuštao na uzbrdicama da bi mi bilo lagodno, pa mi se zbog toga bajk tri puta ugasio jer mu je bilo previše zahtevno jelte
razmaženo kljuse
već neko vreme se nosim mišlju (otkako sam očistio i naduvao trkačku) da skrenem na brzu saobraćajnicu i odvozam tih desetak kilometara do uključenja na autoput, jer zeleni putokaz može da znači "autoput je tamo" a ne "ulaziš na autoput, a ionako nije BAŠ autoput jer nema zaustavnu traku, samo dve.
a nema ni onog znaka zabranjeno za pešake bicikle traktore.
a opet dve trake tamo i dve vamo, odvojene ostrvom i branicima, sve nekako sluti na to da tuda baš i nije predviđeno za bicikle, ali jbg.
ako me baš sretne policija pokušaću da se pravim naivan.
i sve bi to trebalo naravno u subotu ili nedelju jako rano čim svane, kada tipujem da neću sresti nešto bitno saobraćaja.
desetak km do kružnog toka kod uključenja na autoput i desetak nazad i beži kući.
Nema komentara:
Objavi komentar