počne od ranog jutra lola da viče ajde idi zajaši maži gazi, da budeš posle zadovoljan
jer ja sam uvek nezadovoljan i onda to stvara loš ugođaj kod najbližih
i krenem ja od ranog jutra da kujem planove
neću trkačkom, to mi stvara obavezu da pravim veliki prosek
a par zadnjih dana me nešto leđa onako zatezuckaju
bajkom da idem, to traje sto godina
ceo dan negde putuješ a nigde ne doputuješ
i smislim ad koh kombinaciju
baba je koh svaka KOK
to je ono od griza mleka i štajaznam
nisam to jeo otkako je baba umrla ali možda je i bolje
osim kilo šećera nema tu ničeg vrednog zaborava
otišao ponikom 12km od grada, vezao je za banderu
ponikos banderas
odatle trčao uz strmiiiiiiiii asfaltić
da te bog sačuva
pa malo zaravni pa opet sadizam mazohizam mentalni i mišićni terorizam, duševni nihilizam
e odozgo sam imao dve opcije, asfaltom ravnomernim spustom, ili po kamenju
i naravno kakav sam pametan, odaberem put kojim se ređe ide
što se ređe ide?
jer niko nije lud da ide tuda.
ajd, nekako se spustih, nisam ništa uganuo ni salomio.
na kraju 11km, brutalnjikavih
iako mi nisu trebali, ali ajd
može se lomi se
Nema komentara:
Objavi komentar