preobražaj

sutra je taj veliki verski praznik Preobraženje no svakako ću zaboraviti da izguglam šta se tada treba raditi a šta ne, tako da ću po običaju prekasno shvatiti šta sam sve uprskao.

no zato sam tu po kući uradio sve i svašta, da mi ništa za sutra ne ostane, za svaki slučaj.

u nedostatku bitnih ili bogzna kako zanimljivih detalja sa vožnje, podeliću jednu anegdoticu negde sa periferije.

već je naravno uobičajeno da klinci nešto dobacuju, ali to su uglavnom dečaci željni da se pokažu pred društvom, pa retko kad kažu nešto pametno već uglavnom nešto lupetaju i bilo bi im pametnije da oćute. ali šta ćeš. 

ovo je drugi put da mi se dogodilo da klinke nešto dobace, a kad kažem klinke tu mislim na odrasle devojčice od nekih 12-13 godina. 

prvi put (verovatno sam već pisao o tome) su na stepeništu neke zgrade sedele dve klinke i prvo mi je jedna dobacila nešto tipa jen dva jen dva ili aj polako aj lagano, na šta sam ja odgovorio doći ćeš ti u srednju školu, predavaću ti ja fizičko pa ćemo videti za to jen dva jen dva :-)

na šta je njena drugarica razrogačeno pogledala i sa prekorom u glasu viknula Marijaaaaa!!!!! (šta si to uradila)

nakon par dana iste dve devojčice su sedele na istom mestu, a ja protrčavao istim putem, i ova koja je ranije nešto dobacila, prepoznala me i uz podignutu pesnicu samo uskliknula SAMO JAKO!

bože koliko mi je to bilo slatko :-)

e a danas, prolazim biciklom, i doduše bilo je malo i nizbrdo, opet sede dve klinke malo dalje od puta, i jedna za mnom vikne ŠŠWWWIIIJJJUUUUUUUU kao na trkama formule jedan, onaj famozni doplerov efekat.

smejao sam se sve do kuće, čitava tri kilometra!