SUDAR!

ima jedna fora da sam jednom stisnuo da na instagramu pratim stranicu koja objavljuje saobraćajne nezgode i nakon toga mi je kao sugestija izašlo da pratim još par sličnih.

to nije onaj redovni instagram, nego kao i na tviteru, imam rezervni nalog gde pratim budale i manijake, eto da vidim ko sve s nama troši kiseonik i na šta sve čovek treba biti pripremljen u stvarnom životu.

(mada virtuelni sve više postaje stvarni sve većem broju ljudi ali ajd, oni više ni ne znaju da napolju postoji Svet, oni su na neki način Otpisani, no to je skroz druga tema)

i čega se tu sve čovek ne može nagledati, mila majko.

otpadne točak sa kamiona pa podleti pod auto pored pa ga katapultira preko ograde mosta u provaliju, i slične "nikad ne bih pomislio da je moguće" situacije.

danas nekim poslom do Beograda, ja u proređenoj koloni a prema meni u suprotnoj traci kolona, u koloni kamion.

ispred kamiona na par metara neki kombi, i taman kada treba da se mimoiđem sa tim kamionom, između kombija i njega kao raketa popreko izleće mali plavi autić, u prvom trenu leti pravo meni na haubu!

ja u desetinki na kočnice, zaista me nisu izdali refleksi, utom taj auto nastavlja da se rotira oko svoje ose i praktično se uključuje ispred mene u moju traku i zaustavlja, moj auto škripi i vrišti ali ne uspeva da se zaustavi u tih pet metara iako je bila mala brzina, i TUC levim farom se zabijem u njegov zadnji desni deo.

policija rekla slikajte sve i sklonite se da oslobodite saobraćaj, došli za 20 minuta, pomogli nam da popunimo izveštaj o sudaru, meni napisali da nisam kriv, naduvao 0.0 promila, ja napravio makazicama par rupica i vezicama uvezao branik da ne otpadne jer je visio, i nekako ga skrpim nazad u jedan komad sa ogromnim ulubljenjem ali ko ga šiša.

levi žmigavac ne radi a svetlo bije negde nisko ali i to nije problem, kažu policajci da mogu tako bez problema da vozim po Beogradu i nazad kući.

povratak po nevremenu i pljuskovima, da te bog sačuva, nekako pronađoh put nazad.

nema tog treninga koji bi me umorio više od ove avanture.

sutra u osiguravajuću kuću da ih pitam kako dalje, ovo mi je saobraćajka prvenac.

MTBiciklijada

iako je padala teška kiša u petak uveče, rekoh šta fali da okušam sreću

možda se i prosuše putevi kroz šumu

čak sam u subotu popodne provozao posle posla malo mtb-om po okolnom brdu i zaključio da je skoro pa suvo gde god je makadam (ili zemljani put) nagnut, jer voda prosto negde ode

nadao sam se da neće biti previše ravnog jer se na ravnom delu kroz šumu obično baruštine zadrže i preko leta, a kamoli nakon kiše pa još tri dana pred novembar

kratka šetnja sa psima tokom koje sam uz reku još jednom otvorio "event" i skontao da start nije u 9:30 nego u 9:15 pa sam navratnanos prebacivao trek u telefon i iz downloada u garmin app pa odatle na sat i to je začudo prošlo glatko i brzo

strujao je povetarac od pravca beograda pa sam od početka imao osećaj još par stepeni niže temperature jer je garmin pokazivao 11.5°, gulp

no nije mi bilo previše hladno, dole kratke bicke a gore kratak dres i preko njega neka crvena Lolina rolka iz osnovne koju sam planirao da bacim kada nakon 35km stignem u Lazarevac

no već negde iza pola puta je bilo +18 tako da sam je se konačno otarasio na 28. kilometru

ljudi su u 9:20 tek pristizali na parking Lidla i bilo je jasno da će sve podosta kasniti, džabe sam pomerao svoju satnicu

inače do Lajkovca (27km) sam stigao za sat vremena bez obzira na mtb i uspravljenu poziciju i krampone, a trebalo mi je da napravim 24 prosek i da stignem za sat i po

pojeo sam neke štrudle iz lidla koje sam poneo od kuće i skontao da sam popio skoro ceo bidon vode no za biciklijadu od 33km mi valjda ne treba više od 2h tako da mogu malo biti i žedan

u najavi su napisali da je predviđeno vreme između 4 i 5 sati sa sve pauzama, KOJIM PAUZAMA?

kasnije sam na slikama video da su ljudi pozirali i glupirali se bukvalno kao na izletu, no ja sam svo vreme bio negde unutar prvih 7-8 najambicioznijih koji su mi naizmenično odmicali na klizavim nizbrdicama kroz šumu jer zbog friške ključne nisam bio u vratolomnom duhu, no bez problema sam ih sve stizao na usponima iako su mi i tu istrošeni kramponi (ripne) bili hendikep jer sam dosta šlajfovao i po kamenju i po vlažnoj zemlji

za divno čudo nigde nisam morao da iskopčam sprintericu iz pedale i nekako sam uz malo sreće uspeo da se dokopam svakog vrha, imali smo bogme 3 ili 4 baš zeznuta uspona

obzirom da sam stalno bio negde napred, povremeno sam pravio pauze na vrhu uspončića da napravim nekoliko slika, da bih se posle toga opet kroz ove malo sporije probio do onih na čelu

negde oko pola staze smo presekli veliki asfalt kuda smo nekad davno trenirali trkačkim biciklama, i tu sam prelomio da sam već dosta rizikovao i samo produžio dalje prema Ibarskoj magistrali odakle sam se poznatim prečicama vratio kući

sveukupno sam napravio 105km, završio dan zadovoljan, a obzirom da sam svuda vozio bez žurbe nisam čak previše ni zablatnjavio bajk, lako ću ga očistiti

17 godina od PB (pebea)

koliko vidim, 

te 2006. godine je oktobar takođe počeo u nedelju, 

pa su sledeće nedelje išle 1, 8, 15, 22, 29.

a ja sam tog 29.10. istrčao lični na četresdva,

na najvrelijem maratonu ako ne računamo 

onaj monstruozno prevreli u Međugorju.

još sam nosio crni dres bez rukava i crne gaće

pre par godina mi je nakon trke (neke) prišao čovek (neki)

i spomenuo kako se seća baš te godine i baš te vreline,

i kako sam trčao u crnoj opremi.

pa rekoh, crno se najbrže zagreje, i ispari, pa ne trčim mokar

doduše ipak sam u cilj stigao sav natopljen,

jer sam se toliko polivao usput da sam se sav natopio kao nakon pljuska

čak su mi i čarape u patikama šljapkale.

na parkingu koji je čuvala policija smo zatekli obijen auto

razbijen zadnji prozor

sve ispreturano

odneli iPad, fotoaparat, telefon, 

torbicu sa 700 ojra i nemam pojma koliko dinara

doduše zaradio sam kao prvi u kategoriji 40€

taman da imamo za benzin u povratku

odmah zatim doputovali kući po nevremenu, 

iako smo planirali da negde odspavamo noć posle trke

ujutru nam rekli da mi je na dan maratona umrla baba

u ponedeljak išao da menjam staklo na zadnjim vratima, 

u utorak išli na sahranu,

i dalje ležao nepomičan nekoliko dana jer me je u ponedeljak

dok sam satima čekao kod majstora na red za staklo

očigledno roknula sunčanica

sutra ujutru ću pisati o današnjoj biciklijadi

i lokalnoj atletskoj trci za koju sam čuo evo pre par minuta

poslednje predveče

od sutra predvečeta više biti neće

pomeriće se satovi i ono što se sada zove 18 biće 17

a mrak će tek napredovati sa obe strane, još dobra dva meseca

jedino pozitivno u tome je što će i ujutru 7 da se zove 6, pa neću imati osećaj da sam prerano ustao jer kad god se probudim moram (trenutno) još sat-dva da čekam da svane

ovo večeras je ujedno jedna od omiljenih noći u godini, u onim starim vremenima jer smo uglavnom taj vikend spavali u Podgorici pre maratona i onda ustaneš pa u 8 vratiš sat na 7 pa skontaš da imaš ihaj vremena za kratku šetnju po parku, drugi deo doručka, nešto malo istezanja i izležavanja u krevetu

možda sam zbog toga uvek dobro trčao u Podgorici jer inače volim da se najedem pre starta (navika iz biciklizma) a ovako uvek prođe sat više i krenem na trku manje opterećenog stomaka sa krvlju koja je tamo gde treba da bude a ne u želucu

taman sam bio zadovoljan prognozom za vikend i praktično se odlučio za tu MTB biciklijadu u varošici 35km odavde (mtb tura je takođe tu negde po dužini ali po zemlji i brdima) sa idejom da otkotrljam do tamo ili od tamo ili sve skupa

ekipa iz Valjeva će verovatno vozom, ovim modernim koji ima kupe' za bicikle

ako promenim gume i stavim nove sa velikim kramponima, malo će mi biti sporije do tamo i od tamo, a ako ostavim ove proćelave lako ću po asfaltu otkotrljati traktor ali ću zato tamo šlajfovati što uzbrdo i nije neki problem ali ko zna kakvi su spustovi

ALI

unatoč prognozi, sinoć je točila kiša kroz divlje pljuskove kao blesava i sad me zanima kakva li će biti podloga u nedelju na toj mtb iliti emtebe-jadi

da sam se samo pokolebao, malo je reći

a opet, još jedan bezličan vikend u nizu, zvuči još manje privlačno

pijačni dan i verski praznik

gde će biti najviše ljudi na Svetu Petku nego na pijaci i u crkvi, a kod nas je pijaca prekoputa crkve odnosno obrnuto jer je pijaca tu oduvek a crkva je tek naknadno sagrađena
pa je crkva prekoputa pijace jelte
mora da se poštuje ko je stariji

i gde bih ja krenuo na trčanje nego baš tuda
kao bajagi idem samo do pijace i nazad, Lola će u bicikli tj korpi doterati povrće, pa ću negde produžiti u dodatak
međutim
ovaj prodavac kod kojeg je uvek najveća gužva se uspavao i onda smo sa čovekom koji za njega radi tu blejali i zabavljali se, dok meni nije sinulo A ZAŠTO JA NE BIH ODATLE OTRČAO DODATAK
pa krenem malo uz reku niz reku, vratim se, on doneo sve osim paradajza koji je duboko u kombiju pa to tek treba dopeljati sa parkinga na pijacu

tu trokolicu dostavljačku vozi neki zombi od 70 godina koji tuda ordinira celog života, i koji je trešten pijan od rane zore
pa odem ja na još jedan dodatak oko stadiona
naravno to je uključivalo 4 puta prolazak preko trga na kojem je crkva tj gužva
i na kraju sam sakupio 7km što i nije tako loše za toliko šlogiranu organizaciju

kad sam došao kući uzeo sam neke cevčice da isečem brusilicom, tu mi se polomila brusna ploča no srećom ništa me nije ubilo, i tek kada smo stigli na posao neko je pomenuo praznik i odjednom mi je sinulo da je zbog toga bila veća gužva u gradu nego prosečnog petka, i da mi je ploča pukla jer sam upalio brusilicu na praznik pa me sveta petka kaznila žutim kartonom
kontam da ako bih nastavio popodne da sečem, da bi mi crkla i brusilica, tako da neka hvala

garmin mi je sinoć napokon spustio predviđanje maratona ispod 4 sata tačnije negde oko 3h56 no jutros sam opet trčao bez puls trake pa mi je u par navrata sa zgloba očitao pulseve od 170 i čim sam se vratio opet sam ugledao projekciju maratona 4:00:06 jer je sat skontao da mi je trčkaranje do pijace negde na anaerobnom pragu :-)

desetka

tako me udarilo
između tisuču obaveza
rekoh ajde da roknem cenera
upalim satić, satić kaže 1h05' po 5'55''
ja ga diskardujem
mora da postoji i takva reč
moderna
i vidi čuda, nije ni se uopće trčalo
kkk
nešto se zab lokiralo
pa sam sačuvao draft pa opet otvorio
nijedno dugme ne radi
kao u stara dobra vremena kad slučajno stisnemo insert ili num lock
uglavnom izgurao sam najsporije što mogu
DESET SEC PO KILOMETRU BRŽE
od garminove preporuke
doduše trčao sam 57 minuta a ne 65 minuta kao u preporuci
šefa kuhinje
ho ho ho

a onda ga je nešto spi*ilo

ljudi ja ne znam šta je meni neki demoni me tako uzmu pod svoje nisam imao vremena za neko kao trčanje, pa rekoh ajd da se malo provozikam i onda stignem biciklom do kraja asfalta uz rječicu i rekoh ajd da spičnem par ubrzanjaca ubrzanjcova i spičnem ostavio mi drug komentar, ZAŠTO SAMO PET KOMADA? pa buraz, zavisi kako ih trčiš da li je ikada na stadionu iko trčao back to back pet puta 400m? (jer realno isto treaje) zamisli otrčiš 400-tku pa prošetaš 20m u krug pa ajd na novu a da svaka bude maksimalna neće da može napisah drugu odgovor, ume pet da bude i mnogo! ko razume, shvatiće, i vice versa.

javni bilježniik

išao tako ja po gradu da završavam poslove

jednom davno sam čitao kako je Veca <3 trčkarala Zagrebom i već šta je radila ne znam, jer je fokus bio na trčanju

kontam da je fokus bio na onome što je završila po gradu, ne bi baš prosek (trčanja) ušao u ginisa

pa kreno i ja

deset minuta viška, pa u polukrug do LIdla

tamo u sačekuši presretnemo prijatelja

koji je sudja, mlad ali jako cenjen

i tako ja nakon nekoliko km trčanja šetam sa đakom generacije Pravnog Fakulteta, 

pričam ja priča on

desertak raskrsnica bogme prođosmo

nakon toga sam dotrčao nazad do svojega kvarta

pa u školskom (dvorištu, ali kad kažeš školskom to bi trebalo da se podrazumeva) nakon početnih 5km spichim nekoliko ubrzanja, računam noge će zapamtiti
(insajderski hint, mislim da su već zaboravile)

neprijatno mi je

znate, svi vole da nešto slave i proslavljaju

uputio nas je internet u to da nam lajkovi procenjuju život

ako imaš hiljadu lajkova, uspeo si u životu

ako nemaš lajkova, nebitan si, idi ubij se

ubise što bi rekli ovi koji su maternji (jezik) na instagramu lovili

tako dođem ja na blog, kao onaj pop na misu

i valja mi nešto pevati

a štaš pjevati jadan, kad nemaš neko uputstvo

što reče onaj vic iz Zadra, 

došo srbin na služenju vojnog roka,

u kafanu, 

i kaže dobar dan, ja bi pivo.

a konobar mu kaže

pa pivaj, ko ti brani?
eto tako tečU moji dani odmora nakon onog dana iz prošlog bloga

divan dan, divan dan

bio bi mi majci rođendan, pa zato kažem to što kažem

no ovako smo prvo sa psima u jutarnju šetnju pa na groblje pa tek onda na bajk&hajk

evo o čemu se radi

nikako da uspem da prođem ONOM stazom

jer je sa druge strane planine

moram doći do tamo, i vratiti se, to je brže biciklom

a tamo ima dosta hajka i provlačenja, dakle moram sa sobom vući bajk

jer staza kreće sa jedne planine a dolazi na drugu

i evo deseti put sam probao to da stignem i deseti put se vratio sa pola

prosto ne može da se stigne

ako i može, suviše sam skeptičan da bih uopšte probao

druga stvar, organizacija je pola uspeha

ako dođem na pola puta do zamišljene polazne tačke i shvatim sa u suunto app uopšte nemam tu putanju a bio sam ubeđen da je imam, problem postaje puno veći

(od samo one dileme može li se stići)

jer pola je obeležena planinarska staza, a druga (ako krećem sa ove istočne strane onda prva) polovina je staza nekadašnjeg mtb maratona na kojoj verovatno više nema nijedne oznake, pa ti gađaj po šumama ko je gde skrenuo

dakle ako me ovo ZAISTA zanima, moram se dobro pripremiti

ucrtati jedan trek pa drugi pa spojiti oba ili makar sačuvati oba jedan pored drugog

još jedna važna stvar!

treba na guvernalu staviti onu torbicu za telefon, poneti naravno dva telefona, jedan za pripomoć a drugi napunjen na 100% koji bi stajao u toj torbici sa providnim poklopcem i u koji bih uvek mogao da pogledam kao u auto-navigaciju

to bi verovatno palo na pamet svakome kome je IQ veći od kilaže a meni eto nije palo na pamet, dakle moram smršati

dan se skratio, ali je sve toplije

ovo bablje leto nastavlja da fascinira svojim ludilom
nekad se mislilo da je baba marta najluđa od svih baba i najbipolarnija, a ovaj oktobar je sve rekorde oborio i upao među najtoplije mesece u godini

asssssssssasssssasaaaaaaaaaaaa

imam neku tačkicu na tastaturi tu pored slova a pa sam je čistio i usput napisao aaaaaaaaa

nakon onog divljeg treninga na bajku bio sam zadovoljan kratkom riakveri vižnjicom obzirom da je na poslu bilo dosta posla pa nije ni bilo pauze jer je subota i eto nešto malo mi je ostalo da se u majici kratkih rukava provozam pred mrak

i u bermudama

nekad je uspeh kad napraviš dobar prosek, ili dobru dužinu, a nekad je eto kad ti bude lepo i toplo i kažeš hvala oktobar nisi loš samo tako nastavi

napokon, napo kon, nap'o konj

dobar dan
imam lepe vesti
A EVO I KOJE
video sam da je najavljeno mlako jutro i rekoh TO JE TO, jutros će da kapne neka vožnja
naravno da sam u ludilu ambicioznosti već počeo da računam koliko mi treba za krug na Divčibare pa sam ga malo štonobisereklo trimovao nekim prečicama jer bih ionako išao MTB-om
i dođoh do nekih tri i po sata, hmm

e sad, nema naročito smisla da kasnim na posao previše, a dan je tek negde oko 7, a da krećem po mraku opet hmmm, pa je to opet zvučalo poprilično nategnuto
rekoh, krenuću pa ću videti, gde ima više oblaka a gde manje, jer znojav se sa DIvčibara spuštao ne bih, mislim moraš biti gola voda čak i na +18 dok se gore popneš, a kad te nizbrdo mokrog spiči vetar na +16 pa još ako je oblačno, to baš i nije neka silna uživancija
i upravo tako je i bilo
(A EVO I KAKO)

odmah nakon par raskrsnica kroz grad sam video da je u ravnici puno neba a da su planine na jugu zatrpane oblacima i maglom
fuj, izađoh videh pobegoh
bio je povoljan vetar pa sam na MTB-u imao oko 29 prosek po blagim kupserima prvih sat vremena, no odatle sam trebao da zatvorim krug tojest izduženi krug dakle JAJE, pa je logično da će vetar da mi naplati sve što mi je pozajmio u tom prvom satu
plus sam imao puno više brdašaca u povratku

no nisam se dao, ne daj se Ines, gazio sam koliko je moglo i do kraja uspeo da doteram sa prosekoom 27 što je više nego dobro nakon dvomesečne pauze od treniranja
naime treću ključnu sam polomio 20.08. pa je prošlo evo okruglo dva meseca
nije baš da sam kao nov, ali nisam ni za otpad
da je bila trkačka ovo bi bio 30 prosek ili veći što nikad nije za bacanje

drugo poluvreme

kada sam mislio da ne može manje ni sporije, ipak sam uspeo da prevaziđem sebe tojest antiSebe

elem nakon jučerašnjih kilavih 6km jutros sam takođe prešao 6 ali sam između 2.7 i 3.7 imao dugotrajno polusatno tumaranje po bivšem vojnom poligonu

naime zainteresovao sam se u kakvom su stanju staze kojima sam na divljaka trčao za vreme korone i zaključavanja, i zaključio da su naravno NIKAKVE

sve je u trnju, čičkovima, dva puta sam zastajao da se očistim jer sam izgledao kao filter od nekog usisivača po kojem nema čega nema

nakon toga strčavanje do kuće kao da me poplava izbacila jer je nobelovac zaboravio da je noćas padala kiša pa sam provlačeći se kroz žbunje i urasle staze koje su na mestima skoro pa neprohodne, pokupio litre vode

i tak...

popodne malo više od pola sata jurnjave mtb-om na najmanji mogući kružić tek da mi guzica vidi asfalta u pauzi posla

stigao sam i da dovršim šišanje žive ograde pa kuća opet izgleda domaćinska a ne kao da tu živi neko pleme, no obzirom da je sa druge strane parking na kojem maltene čitava mini deponija nikome ne smeta, čisto sumnjam da je u okolini ostalo dovoljno normalnih ljudi koji primete da li je neko sekao šimšir ili nije

prvo poluvreme s tim da nisam znao da će postojati drugo

krenem na trčanje i odmah posle 100m skontam da nisam poneo kačket

nema veze, najhladnije je jutro, neću se valjda toliko znojiti da bi mi smetalo

tako je i delovalo, prvi kilometar, drugi je već bio uh huh, i negde u trećem sam već zastao da bih se temeljno obrisao jer mi je znoj kapao po naočarima

to što je bilo samo +5 i što sam trčao kroz senku jer je bilo dosta rano i sunce nije pošteno provirilo, sve to nije moglo da poništi količinu vlage u vazduhu

i tak, prešao sam u hajk režim, popeo se na brdo, pa strčao nazad u grad

a i tu sam poslednji km prepešačio taman da se malo rashladim

ispalo mi je okruglo 6km što je opet bolje nego ništa, no imao sam daleko veće ambicije

nešto poput svih onih izreka koje sam prepravljao

zrno po zrno - pogača sitnina

kamen po kamen - palača kamenjar

dinar po dinar - sitnina

ali dobro, barem sam uživao u pogledu s brda dok se dole uz reke razlivala magla

nema se tu šta pisati

znao sam da mi se dan nakon onog kao tempa neće nešto naročito trčati, tojest čak i da mi se trčalo to bi bilo traljavo i samo bih gledao s koje strane da skratim, od glave ili od repa

pa sam otišao city bajkom na kružić od dvadesetak kilometara, uzgurao uz jedan puteljak od 17% nagiba pa se odozgo lagano spustio u grad

sve nekako čekam to otopljenje da bar jedno jutro mogu napokon da odem na neku pristojnu vožnju, jer od ovih +5 ili +7 baš i nemam mnogo koristi

a popodne u sat vremena ne moš sabiti baš neke kilometre

obećo sam al'...

e pa nije, obećo sam al iznenađenje, jednom u životu se i dogodilo da mi je garmin spasao dan.

A EVO I KAKO:

izađem na ulicu i sačekam da prođu auti da bih na drugoj strani upalio START i krenuo, kad ono, ugledam ovo na satu.

uslikam da bih se kasnije smejao na blogu, ali sekund kasnije pomislim A ZAŠTO DA NE?

pa zaista.

i onda skontam, ovo bi mi dalo onaj drajv, pogon, da ne razmišljam da li ću skratiti, da li mi se ne trči, da li da skrenem negde onako nasumično, i tomu slično jelte.

jedino sam morao da smislim krug koji je otprilike toliko dugačak.

i naravno da mi ovih 4 puta osam minuta ne naiđu kroz neku strmu ulicu, pa da moram da umrem.

i sve sam lepo skockao, napravio krug tojest neki ogroman pravougaonik tu u najbližem naselju, otarasio taj prvi deo, uzbrdicu ostavio za lagana tri minuta između jer nikako to lagano da otrčim lagano, i dalje je sve bilo lako.

svaki put sam morao da usporavam i usitnjavam korake jer nikako da između trčim dovoljno sporo, no nije mi smetalo da ovaj zadatak otrčim dovoljno brzo.

mogao sam i brže ali rekoh možda će on nešto da izračuna ako otrčim BAŠ to što je imao u planu.

bumo vidli.

bilo je samo +13 i jak vetar no tanka majica i gaće su mi bili taman zbog jakog sunca.

zahlađenje

kažu da je bolje trčat kad nije vrućina i štaviše gotovo svi dobri rezultati su postignuti po onome što ja zovem "hladno vreme".

no ja se tu nekako stisnem, ne ide mi pa ne ide

i to je tako bilo stotinjak godina

i sad odjednom, gle, ne smeta mi zima

kod mene sve mora biti obrnuto

obično mladi žare i pale i puhću i idu noću u grad raskopčani na plus deset, a ja sam evo pod stare dane počeo vozit biciklu u kratkoj opremi i bilo mi je skroz taman čak i na petnaestak stepeni

i ono najsmešnije, takođe, rukavice

ranije nisam mogao ispod +12 sesti na biciklu bez rukavica, sada na desetak ili devetak stepeni lepo vozim nit mi se mrznu prsti nit ništa

da nije neka bolest, ko će ga znati

POJAČANA CIRKULACIJA

no ipak mi je danas na hajku bilo zima u tankom duksu dugih rukava preko podmajice iz Lidla

pa sam skrenuo u šumu gde manje duva, a nakon toga me je kiša rešila svih dilema jer sam iz ranca izvadio kabanicu i pokrio se 

kao šator koji hoda, baš fora

ovaj što me pitao da ide s nama u Apatin, sinoć zove, nije ni on išao, otac mu imao moždani udar

inače vikend je bio rekordan po broju saobraćajki i pogibija, a mrak je tek pao, šta li će nas sutra dočekati u vestima?

... a ja verovatno opet počnem trčati, neverovatno je da sam se od onog jednog brzog kilometra toliko umorio da mi je za oporavak trebalo pet dana hajkovanja :-)

oće piški neće piški

prelomio sam da ipak neću u Apatin obzirom da je od svih motivacija preostala samo ona da prvi put premijerno, drugog dana novog autoputa Šabac-Ruma, prođem i vidim kuda ide i kako izgleda

no možda bude do nove godine još koja trka na tu stranu, niđe ne gori pa da se žuri

jer posle nove godine neće biti besplatno nego će da košta 100 dinara (manje od evra) pa će gušt biti manji

uspeo sam da pronađem još jednu prečicu kroz one najnovije njive koje sam otkrio, i bio sam srećan kao malo dete jer sada umem da napravim krug, da se popnem poludesno a da se spustim polusleva

zbog akcije sam naručio ni manje ni više nego tri kamere pa ću narednih dana imati zanimaciju da to postavljam što i nije samo zajebancija jer se treba provući struja, što je samo petina zanimacije, nego treba naći odakle dovesti struju da se što manje buši po kući i kroz prozore

bumo vidli

nedelja će mi tradicionalno propasti jer sam tako navikao, uvek bude nešto da se završi kod kuće, srećom sam u petak obavio krpljenje gumom u spreju gore po limenom krovu

razmišljam da skinem satelitsku antenu (onu sa krova, ova na terasi neka ostane) pa da je ili 1) upotrebim umesto suncobrana/kišobrana i zavarim je na ćošak terase, štaviše mogao bih da je brusilicom presečem na pola i napravim dva poluSuncobrana, ili 2) da od nje napravim fontanu u vrtu da se tu kupaju vrapci i da ose piju vode, jer moram da ih hidriram da bi me sočno ujedale, eh da napili bi se i komarci

što duže razmišljam o tome, sve više mi je suncobran bolja ideja

NE, NEĆU TAJ NASLOV

iako je petak trinaesti :-)

promakao mi je četvrtak kao potencijalni poslednji dan za neki "trening" i sada sam počeo da se kolebam po pitanju polumaratona

ići ili ne ići

Lola je par dana imala temperaturu  pa mi je sve neizvesno, niti bih da je mučim da putuje 7 sati u nedelju jer Apatin je jedna od najkomplikovanijih trka u regionu, brže se stigne do Osijeka ladno

a opet ne ide mi se samom ako njoj nije dobro, prošli put kad je imala 39.9° pala je u nesvest pet puta u jednom danu tako da je svakako nemoguće da neko otputuje od kuće umesto da dežura pored pacijenta

obzirom da sam totalno nesiguran šta i kako mogu da "držim" od ritma, nemam pojma ni šta bih radio u tom Apatinu

zec 1h40 mi je prebrz, onaj 1h50 verovatno prespor iako sam frtalj u NS trčao tim ritmom no tada su mi noge stvarno bile očajne a volja još gora

zadnji put sam takođe u Apatinu trčao celu trku između dva zeca, onog 1h30 i onog 1h40, svo vreme lagano i ležerno, pred kraj preticao one koji su crkli za prvim zecom i bilo je sveukupno zabavno

navigacija u kvaru

krenuo sam jutros sa satom na 5% baterije pa nisam snimao sve osim samo jednog spusta

naime provozao sam se biciklom do vrha jednog puta, i onda krenuo da strčim kroz rosnu travu par kilometara onim puteljcima koji prolaze kroz njive i livade, jer da bi svako mogao da dođe do svoje livade koja je okružena, mora proći kroz mnogo tuđih

i pre desetak dana sam krenuo odozdo i polako gurao biciklu te uspeo da izađem na vrh i to LEPO da izađem bez ikakvog provlačenja i preskakanja

e sada sam rešio da utvrdim gradivo pa sam krenuo odozgo, no na dva mesta sam omašio, tačnije na dva i po

nisam uspeo fotografski da zapamtim odakle sam se popeo i onda sam krenuo desno pa upao u isto slepo crevo od livade u koje sam upao i kada sam prolazio prvi put

prosto treba naučiti, zapamtiti

kasnije sam se takođe zabio u ćošak od jedne livade jer nisam mogao da se setim odakle sam u nju ušao pa se ispostavilo da sam morao malo i da se vratim

imam plan da jednom ustrčim i uzbrdo i nizbrdo i da napravim dva segmenta na stravi

eh da, setih se da juče nisam nabrojao i selo Petnica u kojem sve mora da se zapne iz petnih žila, kao i selo Bujačić u kojem sve devojčice imaju bujnu kosu a dečaci bujnu maštu

uglavnom, mnogo volim ovakve prolaske i imam ih na svaku stranu sveta po kojeg, nekako mi tu ima nešto čarobno

nema puta a ima prolaska

i svaki put mi je zanimljivo

mislim da većina gradskih trkača i planinara ne zna za ove stvari tojest ideje, moram nekog voditi na turu

poslednji trzaj

mogao je naslov biti i tri poluvremena ali nema veze, ovaj je lepši

ispao je poluNeradan dan, jednom rečju poluNeraDan

i kao ajmo se provozat i provozam se sim-tam i ne dâ mi se trčat po vrućini 

ne znam zašto, nekad sam najviše voleo trčat baš po vrućini

čak sam i sa Višticom analizirao svoje sulude ideje da toplotni trening može imati sličan učinak kao i visinske pripreme

no eto, došla takva godina da mi se ne trči po vrućini

i onda sam pred kraj skontao da imam još vremena pa sam napravio još jedan krug po bregima tu naokolo i čak u tom selu* svratio do jednog ranča da vidim konja od drugarice no nisam uspeo nikog da nađem iako je kapija bila otvorena pa sam se samo pozdravio sa psima, a konj će ostati za sledeću priliku

* u tom kraju su sve neka sumanuta imena selâ pa imamo na primer Robaje što je prava misterija šta bi moglo značiti, imamo Dračić kao što u Istri imamo Dračevac, imamo selo Klinci u kojem mi totalno sumanuto zvuči kada kažu "klinačko groblje" jer zvuči kao neka masovna grobnica pomrle dece, odatle dalje imamo selo Žabari koje je smešno jer se u žargonu za italijane kaže žabari, valjda zato što je odatle došla moda da se jedu žablji bataci...

sve u svemu moram sabrati koliko sam kilometara prešao jer nisam ni očekivao da će ispasti skoro pa pravi trening

stigli brusni papiri!!!

zove tetka Mica iz prodavnice alata da javi da su stigla dva paketa onih trokutastih brusnih papira "na čičak"

huraaa

moram sjest na bicikl pony (što ga Milijana gony) da odjurim po to blago

no to će bit poslije

a sada, NEĆETE VEROVATI ŠTA SE DOGODILO

imao sam opet neke brdske ideje no kako zakoračim izvan kvarta meni se motivacija istopi i krenem smanjivat ambicije

kao neću 15km nego ću 14 prečicom kroz grad

pa onda ko će skroz do tamo, idem tu do jezera tu može i na 12 da se skrati krug

pa rekoh dalje, a mogu i tu po perivoju 8-10km na drugu stranu sveta, šta fali, trčanje je trčanje pa makar bilo i pet metara, ne mora bit 5 kilometara

stignem do deponije koja je opet gorela noćas, video sam na mrežama, još se malo puši srećom vetar nosi u drugom pravcu

nek komšiji smrdi krava

okrenem nazad pored toplane na najkraće moguće trčanje koje postoji, i kojem pribegnem samo u ovim danima kad shvatim da sam na samrti

ima ona pesma samrt tajm bluz

no i 6 mi je bilo mnogo u komadu pa sam zaustavio posle 4 i prešao peške preko šina i došao do železničke (stanice, ali to se ne piše, to se podrazumeva)

tu sam zvao jednog mačora kojeg sam otkrio pre desetak dana no nisam ga našao, ali se pojavilo pirgavo mače duplo manje

svašta

sa nekom krastom na leđima

odatle krenem trčat nazad no to bi već bilo 5km i malko, do kuće, pa produžim u školsko dvorište na nadoknadu

sačekam da mi sat biiippp bipne na petici, i krenem jako da vidim za koliko mogu kilometar

malo su oštre krivine jer je staza jako izdužena, trebalo je negde oko 4 kruga

srednjom stazom je ~250m, nekad davno smo merili biciklama

i bipnuo mi je kraj šestog kilometra 3'57''

jeste da se prve ribice u vodu bacaju ali nisam čak ni nezadovoljan

noge mo uopšte nisu bile bogzna raspoložene, patike od 345 grama velter kategorija, uske krivine, malo neravnina na dva mesta, očekivao sam 4'12'' ili tako nekako

poku šaj

roknuo me osjećaj

kao sad ću ja na trening

medžutim pušaona

mali prozor 

(pauza između posla i posla)

dok se obučeš, doduvaš gume, podmažeš sve

skontaš da ti od dva sata više prođe na krila, nego na centarhalf

i rekoh ajd da malo trčnem

ali mučak

noge šljos

kao uzbrdo probao ali trauma, trauma

tvoju sudbinu trauma plete

reče emina arapović

hard rok pjevačica

pa kao trčao pa zastao pa pjehe pa strčao

nisam napravio ni 5km
bolje da sam otišao biciklom

ali nisam imao vremena

a nisam imao ni ovako

VREME UVEK PREBRZO PROĐE

zapamtimo ovo na kraju svakog dana

jer ćemo ga se setiti na kraju života

hteli ne hteli

trka

dva puta sam lomio ključnu

i ova puta se pogodilo

kad sam slomio početkom februara, 

prva sledeća trka je bio NS polumaraton

pa sam valjda tada trčao Frtalj, 10.5 km

drugi put sam se polomio sredinom septembra

i gle čuda opet mi je nakon pešes nedelja naišao NS
ovaj put maraton

pa di ću na maraton sunceti

i ja kao uzmem broj za 5km

i budem treći i dobijem pehar

a evo treći put, treća ključna

ja sam valjda jedini sa tri ključne

opet uzmem broj za frtalj

jer nisam lud baš da zapucam na maraton

i eto, fino mi je bilo

jer sam trčao lagano

da vam kažem nešto

ako hoćete da vam na trci ne bude teško

TRČITE LAGANO

a di ćeš

kad je dan pauze

dićeš

bre

umjesto da pišeš o danu odmora, 

kako si se rikavjerisao sim tam, 

sim pa tam, piši o nekoj trećoj tijemi

tkoja na tjemenu ti drijemi

imam neki kamen u vrtu*

i dođe mi neka objava, sim tam sim pa tam

i sjetim se da smo one godine kad su bile POPLAVE

bili na nekakom festivalu

zvalo se izložba kantautora

u velikoj gorici

i bilo desetak bina i desetak kantautora

i sedeli mi na travi i sa jedom lokalnom se upoznali

dali joj Valjevsko

di ćeš veće sreće

i počela kiša

i preselimo se u neki klubič kafič

i prođe festival i kao sad će neki after

i dodžu MERITAS i otpuhaju ceo festival

dakle curke bolje od prijovićke

ove o kojoj se piše ovih dana

ugl taj kamen*, bilo ih je tuce

svakom kantautoru po jedan

i kad je krenijo pljusak, dećki i curke se razbježali

i mi pokupimo kamen, jedan, da ne kisne

eno ga u vrtu 

uspomena

sim-tam, uragan

e rekoh jutros mi valja potrčati.

ako ću u novi sad na frtalj i sedam dana kasnije u apatin na half.

vidim da imaju zečeve za 1h40 i 1h50 pa ne znam da li mi je jedan spor a drugi brz ili su mi oba taman, ovisno da li ću da trčim bržu prvu ili drugu polovinu.

i tu sam uzeo da računam. 

kaskam po travi pored reke i kao što rekoh, računam.

ako sam prekjuče istrčao cenera za 47 minuta tojest po 4.7 minuta kilometar, da li bih mogao polumaraton po 4.9 ili po 5.0 ili po 5.2 ili...

i tako nemajući pojma šta da uradim, otrčao sam do pijace kao i prošlog petka, onda je lola vozila paradajz nazad a ja trčao pored nje do kuće, pa produžio dalje na dodatak.

ovo prvo je opet izašlo na 3km pa mi je falilo još barem 4.

jer kad pretrčim 6, to mi je malo, od 7 na dalje me već nije sramota, a 8 ili 9 su već ihahaj dovoljni.

skontam da sam stigao do pomoćnog stadiona nakon 6.6km pa otrčim 4 dijagonale i rekoh eto ga, to je to.

no učinilo mi se da su mi noge sveže i raspoložene, pa otrčim i osmi kilometar kroz 10 dijagonala.

pa napravim pauzu za razmišljanje, pa otrčim još kilometar s tim da između dijagonala nisam šetao popreko iza golova nego sam trčkarao u polukrug.

i posle tog kilometra otrčim još deset dijagonala sa pauzama, i ispadne mi 10km, ura!

i vratim se po železničkoj pruzi pola kilometra peške pa dalje opet peške još pola kilometra do kuće.

lep dan.

gugl je čudo, A EVO I ZAŠTO

zašto je stranica bloga sa naslovom "lep dan za umiranje" imala trostruko više poseta od svih drugih, pa jasno je zašto, jer je glupi gugl poslao pametne telefone na krivu adresu i tako preko noći postaneš popularan.

dakle ko želi klikove treba samo da stavlja bombastične naslove, što i nije neka novost kada se radi o beznačajnim vestima koje ionako nikoga ne bi trebale da zanimaju, ali je neočekivano kada se radi o sportsko-komičnom blogu (koji ionako nikoga ne bi trebao da zanima).

he he

naravno da sam znao da ću danas odmarati tojest iskustvo me je naučilo da od svakog pokušaja da trpam trening na trening (kao kad u žargonu za loš put kažu "rupa na rupu") jer baš kao u navedenom primeru onda svaki tjedan zaista i ispadne kao rupa na rupu, glede doživljaja.

rikaveri vožnja je prošla u istraživačko izletničkom duhu jer sam napravio mini treking ligu pored Kolubare po nekim uraslim puteljcima kroz njive i livade, pa sam ušao u slepi put koji je ustvari poluslep.

naime slep je za one koji bi da ostanu suvi, ali ako si voljan da kroz plićak pregaziš reku iako nisi traktor, onda je poluslep.

preneo sam biciklu jer je voda bila prljava i zagađena nekim ljigavim muljem, a noge nisu bitne, mogu se oprati kao i patike koje greškom uzeh najčistije iz kuće!

povratak je bio onim putem kojim sam i trebao da prođam in d frst plejs, a da bih do njega došao morao sam da pregazim reku i u kontra pravcu 300m kasnije.

taman da operem noge i patike koje sam malopre ublatnjavio u istoj vodi, da ne moram kod kuće.

dan za umiranje

junak umre samo jednom a kukavica svakog drugog dana, pa eto, pošteno

kad hoćeš da se junačiš pa na kraju umreš i ispadneš kukavica, gde ćeš lepšeg motiva i štiva na blogu

naime iznervirao mene garmin koji mi predviđa najbrže vreme na 10km od 48 i po minuta, kao što me je i pre desetak dana iznervirao petakom od 23 minuta pa sam morao da istrčim 5km za 22 i malko, tu u školi kroz promene tj ubrzanja

ovaj put sam otišao biciklom pony (što je Milijana gony) do izlaska iz grada i odatle krenuo na promene 100/100 jer je na asfaltu tako lepo obeleženo pa ne moram ništa da merim ni brojim

malo sam se zaleteo pa sam posle 3km blago uzvodno imao prosek 4'37'', onda sam popustio pa sam nakon 5km na okretu imao 4'42'' ali doduše tu je malo i uzbrdije

onda sam okrenuo i nakon prva dva km nizvodno mi je prosek ostao na 4'42'' i noge su mi bile sve teže, do te mere da sam na jednom mestu stao u hladovini, pola minuta se malo istegao i razgibnuo, pa nastavio dalje

odjednom mi je svanulo i zadnja 3km sam opet naravno kroz 100/100 dobio onu zaboravljenu skočnost te na kraju završio sa 4'41'' prosekom za 46'54''

evo sada mi stoji prognoza za 5k od 21'22'' a za cenera 46'44'', dakle ako bih trčao tempo umesto 100/100 on misli da bih tako dobio samo sekundu po kilometru?
ako odem u NS na frtalj maratona, možda i saznamo istinu

dan za trčanje

mnogi bi rekli da je lep dan za umiranje no to ću ostaviti za sutra 

samo sam ujutru pred posao otrčao na brzaka krug od 8km tu po perivoju i opet izvukao Lolu iz kuće jer mi se ne sviđa to što toliko radimo

posle toga sam se peo na krov da skidam neku ponjavu koju je donela oluja i koja je tako landarala u ćošku pa je mogla i da se skliza u oluk i ostane zaglavljena

malo alpinizma po usijanom limu, malo adrenalinčića jer nikada nisam gore napravio nikakav gelender o kojem sam godinama tupio

mislim tačno je da nam je posao sezonski i da špic lagano prolazi ali svakome na kraju života bude žao što je previše radio a premalo uživao u svemu što nam taj rad omogućava

elem prvi put sam na svom drugom maratonu bio 20.

u beogradu sam se raspao na vrućini i istrčao 3h25 na prvencu, a mesec dana kasnije (u terminu plitvičkog koji ću trčati svake naredne godine) bio sam poslednji u nagradama i na podijumu, i neplanirano uzeo i svoju prvu novčanu

Lola je pak bila peta kod žena apsolutno, gde se pak nagrađivalo prvih 5 tako da smo na ukrućenim nogama nakon brdskog maratona (od planine Cer do Loznice) dva puta sprintali od auta do bine

dva deseta mesta sam osvojio na dosta jakim trkama, 

prvo u Rovinju gde sam istrčao lični od 1:15:17 i ušao u cilj par metara iza Helene Javornik, a drugo deseto mesto sam osvojio na Plitvicama i na toj trci prvi put uzeo novčanu nagradu i izašao na podijum

no avaj, prvih 10 ne ulaze u plasman po kategorijama a meni bi bilo draže da sam poslednje godine kada su se pobedniku u kat. dodeljivali medvedići, uzeo jednog, umesto nekih silnih kuna koje sam svakako već imao obzirom da smo svakog drugog vikenda dolazili u HR na trke

drugi desetog

drugi je desetog prijavio policiji jer je skraćivao stazu i ulazio u šumu i tamo ostavljao vlažne maramice nakon što ga je uhvatio proliv

u ovom scenariju ja mogu biti samo deseti, nikako drugi

bio sam dvaput deseti barem ovo što pamtim, i jednom dvadeseti, a sve to pamtim samo po podijumima

nego da napomenem da je danas bio dan za bračnu vožnju, namestio sam poziciju Loli na novom karbonskom 26" mtb-u a ja sam vratio guvernalu na svom mtb-u 29" koja je sve od pada stajala nakrivo evo mesec i po, pa smo zajedno prošli novim asfaltom gore po brdašcima kuda ona još uvek nije stigla da se provoza

obzirom da maltene nije sedala ni na jednu drugu biciklu osim ponike, bogme je bilo povuci potegni na zadnjem 16% nagibu no prenosi su zaista sitni pa možeš i pri 5 na sat lepo da održavaš ravnotežu i lagano kliziš uzbrdo

sutra ću da nastavim o ovim 10. 10. 20. mestima na trkama

dve Nedelje

iz nekog razloga je sutra neradan dan pa ću tako OPET misliti da je nedelja

a danas je najgora moguća nedelja kakvu si mogao sebi poželeti

kratka šetnja sa psima pored reke, severozapadnjak, oblaci, i naizgled mlakih +16 su mi smučili i dan i vikend i život, živ sam se smrz'o u majici i bermudama

iz toga sam izvukao pouku pa sam za laganu izlet-vožnju po okolini uzeo duksericu tj majicu dugih rukava, nešto između ta dva, i to crnu, i malo deblje bermude

i onda sam pola vožnje morao da pazim da idem dovoljno sporo tojest slabo, da se ne bih preterano oznojio jer sam krenuo tako "u civilu" a ne u biciklističkoj opremi

ne ide mi to nekako

mada ima i takvih

sedne na trkačku biciklu, u punoj opremi, i kotrlja 15 na sat magistralnim putem

bukvalno da ga pitaš zašto ne ode na dečije igralište ili u školsko dvorište pa neka voza vikendom tako 15 na sat

može i 10, ne mora čitavih 15

vreme je naravno bilo na svojoj strani a ne na mojoj jer otkako sam se polomio, prošlo je 40 dana lepog i toplog vremena, kao da me zavitlava

sećam se početkom avgusta da sam kukao kako su jutra hladna pa malo prodrhtim dok se ne ugrejem prvih pola sata negde blago uzbrdo, i tek drugi deo vožnje bude okej

no onda je otoplilo i leto se završilo na najbolji način, sa jutrima oko 20-23 stepena i to je tako išlo i išlo iz dana u dan, a ja sam mogao samo plakati

svašta

eto po čemu ću zapamtiti godinu

i ona večna tema koliko si Epskih Dana napravio, skoro pa nula

jer sam sve nade polagao u tih zadnjih desetak vikenda, te ja ću do Drine te preko ovog brda te preko onog te s brda na brdo i mućak ćorak svetog petra kajgana