a danas je najgora moguća nedelja kakvu si mogao sebi poželeti
kratka šetnja sa psima pored reke, severozapadnjak, oblaci, i naizgled mlakih +16 su mi smučili i dan i vikend i život, živ sam se smrz'o u majici i bermudama
iz toga sam izvukao pouku pa sam za laganu izlet-vožnju po okolini uzeo duksericu tj majicu dugih rukava, nešto između ta dva, i to crnu, i malo deblje bermude
i onda sam pola vožnje morao da pazim da idem dovoljno sporo tojest slabo, da se ne bih preterano oznojio jer sam krenuo tako "u civilu" a ne u biciklističkoj opremi
ne ide mi to nekako
mada ima i takvih
sedne na trkačku biciklu, u punoj opremi, i kotrlja 15 na sat magistralnim putem
bukvalno da ga pitaš zašto ne ode na dečije igralište ili u školsko dvorište pa neka voza vikendom tako 15 na sat
može i 10, ne mora čitavih 15
vreme je naravno bilo na svojoj strani a ne na mojoj jer otkako sam se polomio, prošlo je 40 dana lepog i toplog vremena, kao da me zavitlava
sećam se početkom avgusta da sam kukao kako su jutra hladna pa malo prodrhtim dok se ne ugrejem prvih pola sata negde blago uzbrdo, i tek drugi deo vožnje bude okej
no onda je otoplilo i leto se završilo na najbolji način, sa jutrima oko 20-23 stepena i to je tako išlo i išlo iz dana u dan, a ja sam mogao samo plakati
svašta
eto po čemu ću zapamtiti godinu
i ona večna tema koliko si Epskih Dana napravio, skoro pa nula
jer sam sve nade polagao u tih zadnjih desetak vikenda, te ja ću do Drine te preko ovog brda te preko onog te s brda na brdo i mućak ćorak svetog petra kajgana
Nema komentara:
Objavi komentar