A EVO I KAKO:
izađem na ulicu i sačekam da prođu auti da bih na drugoj strani upalio START i krenuo, kad ono, ugledam ovo na satu.
uslikam da bih se kasnije smejao na blogu, ali sekund kasnije pomislim A ZAŠTO DA NE?
pa zaista.
i onda skontam, ovo bi mi dalo onaj drajv, pogon, da ne razmišljam da li ću skratiti, da li mi se ne trči, da li da skrenem negde onako nasumično, i tomu slično jelte.
jedino sam morao da smislim krug koji je otprilike toliko dugačak.
i naravno da mi ovih 4 puta osam minuta ne naiđu kroz neku strmu ulicu, pa da moram da umrem.
i sve sam lepo skockao, napravio krug tojest neki ogroman pravougaonik tu u najbližem naselju, otarasio taj prvi deo, uzbrdicu ostavio za lagana tri minuta između jer nikako to lagano da otrčim lagano, i dalje je sve bilo lako.
svaki put sam morao da usporavam i usitnjavam korake jer nikako da između trčim dovoljno sporo, no nije mi smetalo da ovaj zadatak otrčim dovoljno brzo.
mogao sam i brže ali rekoh možda će on nešto da izračuna ako otrčim BAŠ to što je imao u planu.
bumo vidli.
bilo je samo +13 i jak vetar no tanka majica i gaće su mi bili taman zbog jakog sunca.
Nema komentara:
Objavi komentar