huraaa
moram sjest na bicikl pony (što ga Milijana gony) da odjurim po to blago
no to će bit poslije
a sada, NEĆETE VEROVATI ŠTA SE DOGODILO
imao sam opet neke brdske ideje no kako zakoračim izvan kvarta meni se motivacija istopi i krenem smanjivat ambicije
kao neću 15km nego ću 14 prečicom kroz grad
pa onda ko će skroz do tamo, idem tu do jezera tu može i na 12 da se skrati krug
pa rekoh dalje, a mogu i tu po perivoju 8-10km na drugu stranu sveta, šta fali, trčanje je trčanje pa makar bilo i pet metara, ne mora bit 5 kilometara
stignem do deponije koja je opet gorela noćas, video sam na mrežama, još se malo puši srećom vetar nosi u drugom pravcu
nek komšiji smrdi krava
okrenem nazad pored toplane na najkraće moguće trčanje koje postoji, i kojem pribegnem samo u ovim danima kad shvatim da sam na samrti
ima ona pesma samrt tajm bluz
no i 6 mi je bilo mnogo u komadu pa sam zaustavio posle 4 i prešao peške preko šina i došao do železničke (stanice, ali to se ne piše, to se podrazumeva)
tu sam zvao jednog mačora kojeg sam otkrio pre desetak dana no nisam ga našao, ali se pojavilo pirgavo mače duplo manje
svašta
sa nekom krastom na leđima
odatle krenem trčat nazad no to bi već bilo 5km i malko, do kuće, pa produžim u školsko dvorište na nadoknadu
sačekam da mi sat biiippp bipne na petici, i krenem jako da vidim za koliko mogu kilometar
malo su oštre krivine jer je staza jako izdužena, trebalo je negde oko 4 kruga
srednjom stazom je ~250m, nekad davno smo merili biciklama
i bipnuo mi je kraj šestog kilometra 3'57''
jeste da se prve ribice u vodu bacaju ali nisam čak ni nezadovoljan
noge mo uopšte nisu bile bogzna raspoložene, patike od 345 grama velter kategorija, uske krivine, malo neravnina na dva mesta, očekivao sam 4'12'' ili tako nekako
Nema komentara:
Objavi komentar