malo zidarstva

obzirom da mi se već više nije vozilo na silu toliko dana zaredom, rešio sam da popravim nešto u dvorištu

naime sleganjem zemlje su se rasturile kockice kojima je popločan pristup garaži pa sam rešio da to zakrpim

nigde nije bilo da se kupe iste ovakve jer bi onda bio lakši zadatak, pošto kada odigneš staru na njoj odozdo ostane velika gomila betona koji se teško skida a i mrzelo me je

bogme otišlo je 4-5 kofica maltera, srećom sam našao onaj dodatak za mešanje pa sam ga ubacio u aku bušilicu

vidi se ta je to sve staro ali ne toliko da bih sad menjao ploče u celom dvorištu, koga briga

tu mi je otišlo dva sata fizikalisanja jer je bilo dosta kopanja i lupanja pa mi osim posla više nije bilo ni do čega, popodne samo kratka vožnja tek koliko da u korpi bicikle dopeljam lubenicu i to je sve

vađenje kestenja iz vatre

prvo sam jednog dana dobrano omlatio tempo, pa sam sledećeg dana poluumoran pokušao nešto slično i shvatio da ne ide, da bih danas otaljao neku poluDužinu poluIzlet u nekakvom kljok maniru ali sa dobrom voljom

nogama se nije žurilo, glava je imala razne ambicije, pa sam pomirio ta dva tako što ću da spojim dva manja izleta u jedan veći

prvi deo je bio do deonice koja je trebala da bude asfaltirana i prijatno sam se iznenadio kada sam zatekao tih nekoliko kilometara presvučenih i glatkih, gde je bio najrazrovaniji put

sada su udarili čak i dve pune linije uz bankinu, tek koliko da cela cestica izgleda još malo uža

nakon toga drugi najraskopaniji put, par kilometara nizbrdo po asfaltu od kojeg su ostale samo rupe, a pored rupa kamenje i pesak, da bih u podnožju spusta skontao da su na nekoliko mesta presvukli donji deo puta u deonicama od po stotinak metara, što upućuje na to da će donje i gornje popravke morati da se završe asfaltiranjem tog arheološkog nalazišta kamenja u sredini

daj bože

tu sam stigao u varošicu osečina koju zovemo osaka, tamo postoji čak i prodavnica pod tim imenom, pa sam odatle skrenuo na krug koji smo u lokalnom klubu vozili kao najduži i najteži trening, opet putem koji je toliko propao da je nemoguće proći ga trkačkom biciklom sa uskim gumama

ja sam naravno bio na mtb-u i sve to lagano prekotrljao to jest ne baš lagano jer je na mestima pokazivalo 14% no obzirom da sam odmah na početku izašao iz grada puteljkom od 17%, posle toga mi više ništa nije bilo teško

alo alo dobar jutar

tako je počinjala ona francuska serija

rene i kako beše dve konobarice i mišel iz pokreta rezistons

francuski glup kao dupe, gori od ruskog

mada nijedan nije kao mađarski, njemu čak i portugalski dođe fora

meni je jedino talijanski legao onako baš

jutros blic jurnjava tu do varošice na 20km odavde i nazad, nije bilo prometa nešto puno, poneki kamion

juče sam imao situaciju (!) na treningu, zaboravio da napomenem

umalo da me pokupi auto

ja imam pravo prvenstva, on čeka da skrene iz suprotnog pravca, i taman ulazim u raskrsnicu i on kreće direktno na mene tj kroz mene tj morao bih ja kroz njega

u glavi mi već slika otvorenog preloma potkolenice, prodrao sam se iz sveg glasa EEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE

i utom on stane, taman mi je ostalo pola metra da se provučem i malo izletim s puta u sledećih 10 metara

bože idiota

stoji i čeka i čeka i kad ja naiđem on krene

zaboravio oči kod kuće

danas srećom bez incidenata, 31.8 prosek, onako, noge na pola koplja a nije mi se nešto baš ginulo, rekoh daj šta daš, da se provozam i dovoljno je

turbo turbo

danas novi sizons best, 33.6 prosek

doduše na vožnji od samo 42km ali imalo je standardno kupsera, osim onog najvećeg koji mi je baš tu na 22. kilometru od kuće

da sam produžio do 31+31km, kao pre tri dana, ne znam koliko bih napravio

danas sam vozio onako malo krupnije prenose, eto tu sam negde na mesec i po otkako sam počeo redovnije da "treniram"

ide vikend, videću šta će biti od vremena i prognoze

sutra nešto kraće i lakše jer radimo i subotom, pa ću videti šta će od mene ostati do nedelje

nikad stići

ufufuf

dok upalim kompjuter, prođu dva minuta

nekad je išlo brže, kad sam umesto hdd stavio ssd, ali avaj

pa onda skontam da je Lola odnela onu zvrčku od mifi rutera na posao, pa nemam internet

pa uključim sa telefona, pa dok to uhvatim na kompu, prođu još dva minuta

a ako imaš ukupno 20 minuta do posla, onda je i tih 4 previše

i dok sve to objasnim, odoše još dva

pa ti vidi

i onda mi iskoči oglas za savršen selfi štap koji prati kretanje lica, kažu idealan za vlogovanje

burazeru ja nemam vremena pola strane da otkucam, a kamoli da se snimam pa da to podižem na internet

sva sreća pa biciklizam maratoni i tiktok još uvek nisu u ljubavi

neka tako i ostane

jutros kiša

malo je grmnulo pa sam uzeo da obrišem prašinu po vrhovima ormara, gore se brzo nakupi

onda sam seo za kompjuter jer mi je došlo obaveštenje da će da mi ugase email nalog koji nisam koristio dve godine

pa odjavi se odavde, prijavi se tamo, napiši mejl "ćao" pa odgovori na isti sa opet ovog naloga

a pošto imam tih naloga desetak, onda sam se morao ulogovati desetak puta, pa svaki put "nisam robot" označi polja sa autobusima i tako u krug

naime na jedan email se prijavljujem na bloger, drugi na stravu, treći na tviter, četvrti na instagram, peti na garmin, šesti mi je za naručivanje robe onlajn, i tako ako bi mi neko i upao u neki od naloga i ukrao lozinku, svakako ne bi mogao da mi napravi štetu na drugim aplikacijama jer ko može znati da mi jedan od mejlova npr. glasi 26385 pa iza toga nekoliko slova, jer je maraton dugačak 26 milja i 385 jardi?

utom sam primetio da mi poslednji back-up excela glasi exc13, to je naime naslov emaila koji sam sebi poslao, i na svakih nekoliko dana (a evo prošlo je 12 jer nisam pazio) u prilogu pošaljem "2023 trening" fajl u excelu, i obrišem prethodni

pa sam ukucao sve ove poslednje vožnje, dodao kilometraže i opise (insert comment u polje) i to poslao u novom mejlu exc26

jer je danas dvajes šesti, jelte

sad u kupovinu jer je kiša stala pa ako bog dadne neka kraća activiti pred posao

jedan čudan dan

malo sam zakasnio da bih uopšte imao vremena da biram gde ću na vožnju

prijatno jutro, oblačnjikavo sa nešto vetra iako je najavljen dosta jači

po default-u krenem ovim glatkim i ne tako mnogo prometnim putem ka zapadu

od početka su mi noge bile onako malo jače nego što sam navikao na trkačkoj

osmelim se da bacim na veliku šajbnu kao što sam uostalom celog života i vozio, ali ove godine nakon naglog prelaska sa montice na trkačku nekako sve vrtim sitno i neće mi se da kotrljam spore obrtaje 

pratim kadencu baš da ne padne ispod 80 i rekoh ajd, neka danas bude trening snage

vetar sim tam nit nit oće neće čas čas ovamo onamo i nekako dođoh do prevoja, nije to neka visina, ni 200m iznad kuće ali sve blago uzvodno beše i prevoj mi dođe faktički četvrti kupser po redu

dugačak spust na onu stranu i prosek mi je tu negde oko 31

delovalo je da vetar više smeta nego što pomaže, rekoh ajd sad pomozi

ali mućak, opet bočni, no nekako držim taj prosek iako se penjem s druge strane nazad na onaj prevoj

nekako izguram, tu me prođe kamion pod pratnjom zbog vangabaritnog tereta, neka betonska konstrukcija od 20 metara

malo mi je smetao nizbrdo jer onu grdosiju ne možeš prestići, onda mi je vratio dug tako što me povukao par kilometara lepom zavetrinom, i odmaglio mi na jednom dugačkom pravcu gde nisam mogao da držim 55 na sat, tojest preterano sam napravio odmak i izgubio zavetrinu

na početku sam mislio da ću biti zadovoljan sa prosekom 33, pa sam smanjio ambicije na 32.5 koliko sam već jednom išao ali odmorniji, no na kraju je i pored dosta zatvorenih semafora i stani-kreni izašlo na 32.8

najvažnije je da sam dobro podneo te krupnije prenose, jednom kad "prokineš" dalje ide puno lakše

valjda

ranojutarnji juriš

retko se događa da se ujutru odlučim za kraći trening a valjda je logično da jutarnji trening pred posao ne može biti baš neka debela avanturetina

pa sam odjurio tu jednim novim asfaltom u punoj dužini, i još jednim još novijim asfaltićem kroz jako živopisne krivine gde na svakom metru strepiš da li će da ti izleti neki neregistrovani Yugo i počisti te sa bankine, i odatle sjuriš nizbrdo kući

da vidiš čuda, ume da prija i brža tj ne baš brža jer je sve gore dole a ja na mtb-u, nego malo jača vožnja, pa makar trajala i samo sat vremena

u jednoj krivini sam se uključio na glavni put bukvalno 20 metara ispred nekog ko se spuštao na mtb-u, ja mahnem on ništa

onda se upinjao da mi ode ali nikako

nizbrdo se spustim za njim i čekam poslednji kupserčić pred grad kako će da odveze, pa da mu lupim vaspitnu kontru

on tu nešto šalta šalta napinje se uvija se rekoh ovaj će još i da padne sad

ja ostanem napred na većem zupčaniku sa namerom da baš onako muški odradim taj kupserčić, tek od tih 15-ak km/h u podnožju on nastavi 20, 25, i odeeeeeee

uključio e-pogon

a pazi, gore kad sam ga sreo on se bezbrižno vozikao, kao na izletu, očigledno bez namere da se preznojava

i sama moja pojava ga je toliko protresla kao struja da ga je spičio adrenalin pa je upalio tajno oružje rešivši da me POBEDI

2-3km kasnije primetim da se vozika po gradu levo desno i baš skreće kuda ja moram prema kući

dodam još malo gas mada sam celo jutro bio "na gasu" i stignem ga na 2km od kuće (moje), dođem pored njega i viknem glasno KSS KSSS kao ono sedamdesetih što su kamiondžije dobacivali ženama na trotoaru (pa imao je i dugu kosu) on se napravi da me ne čuje i ne vidi i brže bolje skrene desno na trotoar ka nekakvoj auto praonici

ne tako divan dan u ne tako visokim planinama

tema prva, blog sportski

planirao dužinu pa ipak nisam ustao pre 4 nego sve po redu, pijaca doručak i malo raspremanja po dvorištu.

pa na poluDužinu

preko brda do Kosjerića, to je nekih 45km, pa po varošici mali krug da vidim gde se šta gradi, nisam odavno tu bio, pa okrenem jednim putem ka planinama kojim sam se dvaput spustio ali se nijednom tuda nisam popeo

u neko potplaninsko selo

čvorište

ČVORIŠTE

ukrštanje svih važnih puteva i tako to

taman kad sam na mapama skontao da imam 9km do Taora, poznatog po vrelima nekog potoka, kao kaskade mini-Plitvice i tako taj fazon, i da odatle imam još samo 4km dakle ukupno 13km do velikog puta kojim mogu sa druge strane planine da se spustim kući, odjednom su se navukli neki oblaci pa sam se odlučio za varijantu bez kamenja i sa puno više asfalta i civilizacije

što je sigurno, sigurno je

sim-tam vratim se na glavni put kojim sam i došao ali uopšte nije bilo gužve, valjda je velika smena turista tek sledećeg vikenda

vidim onako usput da će da mi izađe preko 100km i preko 20 prosek i preko 1500m uspona, neloše bez obzira što uvek može bolje

nije mi se išlo ni previše daleko ni previše visoko, najviše sam 2x izašao na 745 nadmorske, nekako mi je ovo nestabilno vreme unelo određenu dozu nesigurnosti pa računam da je bolje manje se proslaviti na treningu, umesto više se proslaviti u crnoj kronici, biciklistu odnela pijavica

zadnji dan Raka

23.jul 03:51 Sunce ulazi u Lava

eto tako piše kod ove žene koja vodi zvezdani dnevnik, morao sam da intervenišem mejlom jer nisam na naslovnici uspeo da nađem no usmerila me i izvela na pravi put :-)

obzirom da čisto sumnjam da ću u nedelju 23. ustati i igde krenuti pre 4 ujutru, danas će se odigrati a možda i neće poslednji trening u Raku.

viđu vraga.

jutros sam morao da opajem kuću i da operem prozore nakon onih nevremena, srećom nismo imali nikakve dodatne štete jer ako sve može i da se zaradi i plati, vremena barem nikada nemaš previše da bi ga gubio na takve gluposti.

jedina frka mi je uvek bila da vetar ne obori neko drvo na parking od zgrade i nekom od komšija zgnječi auto no svo drveće održavam na pristojnoj visini pa tako osim na parking ništa ne može pasti ni na kuću i garažu, nadam se. 

zamišljam sad tu foru jer kada ti drvo padne na javnoj površini onda tužiš javni servis (najbolje je imati kasko ali ko još ima kasko?) a ako ti padne iz nečijeg dvorišta onda tužiš vlasnika za svu štetu na autu.

ali to što ih krošnja (tanke su grane veoma) štiti od sunca, pa i kada pada grad dosta ublaži udarce leda, za to me recimo nikada niko nije častio ni ponudio neku čokoladu ili kafu, eventualno ratluk.

čak i očistimo deo parkinga do nas, no to sve oni uzimaju zdravo za gotovo, šta zna marva da li je stala u čistu ili u usranu travu.

no ne daj bože da im se nešto ošteti, odmah advokata.

pa nije ti smo advokat majka, pitaj majku, majko majko treba li ikada ikome da se zahvalim i za nešto sitnije ili samo ako mi spasi život.

pod uslovom da nije gss, oni su za to plaćeni, šta se imaš zahvaljivati.

ajd bumo vidli šta donese popodne.

produženi espresso

može li išta biti ekspresno da je je produženo, nemam pojma.

recimo dodaš par vagona na brzi voz, šta ja znam.

mislio sam da ću stići na Veliki Krug jutros ali nisam stigao.

prvo sam mislio da sam umoran i idem presporo ali ne, umesto za 45 minuta stigao sam na prvi prevoj za 47' tako da to nije moglo da utiče na ukupno vreme na treningu, mislim "nešto bitno".

e sad, jeste mi Lola rekla da ne moram da žurim jer će ona opet početi u 9 a ja mogu da dođem i do 10 ali je meni u startu to delovalo nekako nekako ne-etički pa sam istovremeno računao 1) koliko mi treba vremena za ceo krug i 2) koliko mogu da pređem u nekoj skraćenoj varijanti da bih kući stigao do 8h40 tek koliko da pojedemo po dve kriške lubenice pre nego što ona odjuri u radnju a ja pod tuš pa takođe na posao.

na kraju sam promenio plan sa idejom da se spustim sa druge strane prema užicu do jedne česme u serpentini gde prestaje strmiji spust i počinje onaj običan nizvodni put kojim nema smisla dalje se udaljavati, no čak ni do te česme nisam stigao jer sam kilometar iznad sa jednog lepog mesta ugledao maglu dole u kotlini pa sam zastao to da slikam, i kad sam već zastao bilo mi je glupo da nastavljam nizbrdo nego sam zaključio kako mi je eto život sâm odredio tačku okreta.

povratak je bio s vetrom u leđa pa sam stigao i pre trećePlaniranog vremena, a ona prva ideja je svakako morala pasti u vodu.

dan bez

nekako sam mislio da ću nešto stići ali sam se preračunao.

naime nakon jučerašnjeg nevremena dvorište je bilo u haosu, rekoh doručak pa čišćenje.

no opet je zagrmelo pa sam pre doručka sleteo dole i krenuo da skupljam gomile lišća granja i kojekakvih detalja zanimljivim forenzičarima ali meni baš i ne toliko, koga briga kojem je komšiji šta odletelo sa terase.

bukvalno je to trajalo do 9:30 i onda juriš na posao.

sa pauzom za doručak, tj mini-pauzom, moram da napomenem.

izneo sam dva džaka puna koječega, ali je barem dvorište bilo cakum pakum kao za izložbicu neku.

rekoh popodne ću opet malo otrčat da ne ostanem na 4km za jul ali pravo da vam kažem zatezale su me i lože i listovi i nešto mi nije delovala pametna ideja da opet pokušavam, makar i lagano.

ionako na +33 nije bilo gluplje ideje, lagana vožnjica u kratkoj pauzi posla tek koliko da kupim lubenicu i zalijem cveće na groblju, i to je bilo to.

treniraće se nekom boljom prilikom.

frtalj

kao i svakog 19. u mesecu kada obeležavam mini rođendane, tako što ih zaboravim, tako sam i danas skontao (ovaj put ne vreme) da sam napunio frtalj godine, one sledeće, tojest tekuće.

to je bila najvažnija vest.

teži za frtalj.

kao naslov nekog kaubojskog stripa.

opet frka opet jurnjava, s tim da mi se jutros nije posrećilo da se prerano probudim a naravno da neću navijati sat samo zbog treningića.

tako sam krenuo TEK u 6:25 i imao nekih dva i po sata da dođem na posao koji smo opet pomerili na 9, jer prosto ne možemo sve da postignemo od 10-18.

pa sam opet malo zakasnio na poranjeni posao, ili kako to već nazvati.

nisam hteo velikim putem ka novom sadu nego sam nekim okolo alternativnim puteljcima došao do omiljene tačke pa se drugim paralelnim puteljkom i tako sam mic po mic nakupio 997m uspona, hehe, fora. 

mogao sam bačit bajk par puta uvis da dopunim do 1000, ali nije mi se dalo, sunce moje malo.

kakav tragičar!!!!

juče zove žena i pita da li ima mesta, ja je ubacim u 9:30 i rekoh nema veze, počeću ranije.

ustanem jutros u 5, krenem na jedan krug biciklom po još jednom od najpropalijih bivših asfalta u okolini, kuda smo trenirali još u prvom lokalnom klubu, govorili smo da je taj uspon "paprika"

i rekoh baš da vidim koliko % će garmin da pokaže, jer sam već imao nekih avantura sa 14% ali ništa preko toga

no kako sam krenuo skontam da sam umoran, izgleda da sam precrk'o i od one dužine u nedelju i od onog suludog mini trčkaranja juče, i da ne bih morao da jurcam jer mi se nije jurcalo, rekoh skratiću za pola sata - sat, i pretvoriću tempić u izletić

i sve je tako bilo, i čak sam bio poluzadovoljan što sam uspeo išta da izvučem od umornog dana, dolazim kući, tuš, užina, deset minuta pre početka posla žena zove da otkaže i da neće doći

nema psovke i kletve koju nisam izgovorio

dakle taman sam morao otići kuda sam planirao, smanjenim intenzitetom, sve proći što sam hteo da prođem i da izmerim nagibe, a ne ovako skraćeno zadovoljstvo

hebiga što bi rekla kulturna zapadna braća

baš mi je krivo

primiš nekog izvan radnog vremena, pritom nije dolazila godinu dana nego joj tako dunulo da zakaže danas za sutra, i ovako te ispali u znak zahvalnosti

zamalo umro

ujutru nije bilo vremena za vožnju jer sam detaljno očistio novi mtb od prašine koju sam juče pokupio po makadamima i bespućima gore iznad 1000m nadmorske, i dok se pored toga još koješta uradilo oko kuće, ostalo je samo da se skokne do posla

ili možda ne?

a zašto ja ne bih malo potrčao?

long story short (čiča miča skratila se priča) uspeo sam da ne umrem i to smatram velikim uspehom

prvi kilometar je delovao kao odlična ideja

lake noge, letim, hej ja sam u formi, nema veze što nisam trčao ali dosta sam vozio a to je umesto pola sata (trčanja) barem dva i po sata (b8c8klom) (ovu grešku u tipkanju neću ispravljati haha) i eto objašnjenja otkud u meni neki gebrenešto

drugi kilometar je već bio stani-pani gde je ona ljuljaška i tobogan da samo dotle stignem da se malo istežem i da predahnem pa da se nekako dovučem nazad kući

treći kilometar je bio bolji prvih dvesta metara jer računam da idem nazad i da je sad sve lakše i ako sam planirao 3-4-5km eto neće biti 3, doduše neće biti ni 5 kao prošli put ali nije ni 4 za bacanje.

pulsevi ispod 150 što ne bi trebalo da pokazuje da sam u nekom divljem naporu, ali +32 čine svoje, a možda i umor od juče, zastajem u senku jedne lipe samo deset sekundi da istegnem listove jer mi nešto miriše na grč

četvrti kilometar trčim oko tržnog centra dostavnim putem koji je prazan i neprometan kao zatvoreni autodrom i dotrčavam do školskog dvorišta koje mi je na par stotina metara od kuće, tu opet zastajem u hladovini da se temeljnije istegnem i opet spustim taj neki osećaj da ću bukvalno kolabirati od nekog premora, doslovno kao da sam pred krajem maratona na +30 na koji sam došao nespreman, jer trčao sam ja i u međugorju na +30 pa mi ništa nije falilo

i ništa, stigoh živ, to je valjda jedino važno, u novim mizuno koje već imaju pola godine pa nisu ni nove ali imaju evo tek 22km u sebi pa su valjda još uvek nove

prosek oko 4'30'' a iskreno nisam ni umeo sporije, moram prvi sledeći put upravo to probati, sporo trčanje

dužina i nulti servis

nulti servis se kaže kada kupiš biciklu i onda je odneseš u najbliži servis i to ti potpada pod garanciju, i onda ti oni provere sve i nameste da lepo koči šalta i tako dalje, pregledaju da li je sve dotegnuto kako treba

krenem ja prvo da fantaziram o vožnjama od 160km pa se spustim na racionalnijih 120km i na kraju izađe nepuna stotka

ajd važi

daj šta daš

za početak

nisam trčao više od mesec dana, eto i to mi palo na pamet

zašto čovek ne bi trčao na plus šezdeset evo uopšte ne znam

uglavnom prvi deo vožnje je bio istim razrovanim putem uzbrdo kao i pre nekoliko dana, s tim da sam sad vozio ovu biciklu sa 26" točkovima pa su se rupe malo više primećivale

a hteo sam i da popravim rezultat na segmentu

dečko je trkačkom uspeo da se popne nekih 18 prosek, pa je onda jedan na bajku imao skoro 15 pa ja pre neki dan umoran išao malo više od 13, to je segment od 20 kilometara inače :-)

i uspeo sam da se približim ovom drugom na samo par minuta, s tim da sam opet bio nekako poluumoran i sve nešto verujem da je ovaj rezultat nešto što bih trebao da imam u rukavu, kao keca jelte

pa ću neki sledeći put pokušati, ali kada budem imao više vremena, jer tim raskopanim putem je muka spuštati se a svi krugovi kojima sa vrha možeš da se vratiš su "ne zna se koji je brutalniji" tako da moram i to da smislim

vredi pomenuti da sam već na pola segmenta primetio da mi se sedište spušta jer je ona šipka nosač sedišta karbonska i samo klizi koliko god da stegneš onaj šrafić, tojest ne koliko god ga stegneš jer ja ne volim da zapinjem pa sam to onako džentlmenski pritegao da ga ne boli a izgleda da ipak mora pomalo siledžijski jer ako piše 10Nm to je dakle deset kila okačiti na polugu metar dugačku a ja možda toliko stegnem imbusom od 15cm, dakle nedovoljno

pa sam segment završio poprilično čučećki na bicikli, eto i to će jednog dana biti bolje

hoćeš nećeš

dok sam juče bio na treningu kurir je već zvao i kako sam ušao na kapiju vidim lolu kako kreće ka ulici da ga sačeka, naime podmuklo sam ostavio njen broj telefona.

dok je ona otaljavala prvi sat na poslu ja sam sve raspakovao, i skontao da će mi guvernala tj volan od novog bajka dobro doći za onaj stari jer sam tamo previše skratio, tojest za normalnu vožnju je ok ali kada baš treba da se čvrsto drži volan i da se koči samo kažiprstom ja to ne mogu da sabijem nego moram da kočim sa barem dva prsta a onda mi ova najmanja dva nisu sigurna da držim guvernalu.

pa sam to odmah zamenio, čim sam vadio bajk iz kutije.

eto.

no negde sam sve napustio jer sam trebao da skidam pedale sa neke druge bicikle, na nju da stavljam ove koje su došle ovde, obične bez patenta, i tako mi je ostalo podosta posla i za sutra jer nisam ni sedišta izmenjao a imam neku ideju koje bi gde trebalo da ide.

nisam ni paknove promenio na onom starom bajku, čuj starom, to je samo nekoliko godina i on je ujedno najbolji od mtb-a valjda jer ima malo bolje delove, a ovaj novi je karbonski pa je po tome bolji, ali cela bicikla nisam siguran da li je "bolja" jer ima točkove 26" pa nije baš za teške terene sa puno makadama i kamenja.

tako da neka bude da su oba bajka najbolja, ali svaki za neku svoju namenu.

uveče smo morali na pečenje u kafanu sa jednom drugaricom da proslavimo tri-u-jedan rođendane jer od njenog i mog u aprilu prođu dva i po meseca do lolinog i onda mi uvek tako danas ćemo sutra ćemo i dočekamo sredinu jula!

čak sam mislio da do te kafane odem 12km ovom novom biciklom taman da proverim kako šalta kako izgleda pozicija treba li gde šta da se promeni no nisam stigao da je pripremim.

tako da je pola ostalo za jutros.

ustao u 5, Lola hrče, taman svanulo, i tako sam dva sata sve završavao pa posle doručka još dva sata!

napokon je sređen i podrum, po kutijama (od starih patika) razvrstani delovi, gume unutrašnje, žice, glave/nable, menjači i pedale, šipke od sica i volana, bogme ima dva kubika zapremine.

tako da je za ovu subotu ostao još samo lak zadatak da se novi bajk provoza prvi put i da se eto malo upoznamo.

ludilo divljilo jurnjavilo

fora je da ne verujem u sebe nešto naročito pa i kad mi dobro krene ja sam sumnjičav da li je to možda samo povoljan vetar ili je neka druga marfijeva smicalica u pitanju.

nisam nešto naročito rano ustao pa sam znao da će vožnja biti negde oko dva sata, nikako dalje od toga tipa prema tri sata, sačuvaj bože.

i krenem i vidim da sam onako fino krenuo, odmorio se, osećaj kao hej pa jel nam to neko malo ojačao.

no oprez.

po kupserima valovito uzvodno do najviše tačke i onda bum vetar zahvaljujući kojem sam nakon nepuna 2km uspona i čitavih 8km nizvodnog jurcanja uspeo tek da se vratim na nekih 29.5 proseka koliko sam imao i pred brdašce, doduše dotle sam se od kuće popeo 100-tinjak nadmorske.

no kad sam okrenuo skontao sam da me vetar fino vraća nazad, hvala mu što se nije okrenuo.

prosek sam u tih 8 uzvodnih km uspeo čak malo i da podignem, popnem se uzbrdo, i odatle do kuće skoro 40 prosek.

blago nizvodno, povoljan vetar, osmeh na usnama, kao u pesmi vlade kalembera.

ne, vetar na usnama.

tako nešto.

i na kraju stigao čak do 32.6 no tu kreću semafori i opet je spalo za nula koma jedan.

a tek polazak iz grada mi je bio preko trotoara prečicom pa stani kreni pa sve neke zakrčene raskrsnice, bljak.

nema veze.

dva na sat sam brži nego pre mesec dana kada sam počeo da nazovi treniram ovu trkačku.

neloše.

13. je najbolji za dan odmora

ako već moraš satima juriti naokolo sa usisivačem poput onog viteza na sinjskoj alci, onda barem neka bude trinaesti.

pa ako će nešto crći neka crkne metla, na primer.

a ne neka tamo bicikla, ili nedajbože Ja.

tako da dan odmora to baš nije ni bio, ali mrzim ono stepenasto propadanje.

znaš ono kada ti neki zamišljeni grafikon aktivnosti izgleda kao stepenice koje silaze s leva na desno.

verovatno bi trebalo sleva, kao što treba zdesna, ali iako mi z desna ne pada na pamet da napišem, ovo s leva mi nekako ima štajaznam unutrašnju logiku.

skraja na kraj.

što bi rekao vuk karadžić, nemoj pisat kao što govoriš ko boga te molim.

popodne sam skoknuo do lidla da kupim par stvarčica i da se pre toga minimalno provozikam u svrhu aktivne iznutarnje masaže nogica, i to bi bilo to, da sam sutra spreman za velika dela.

jer sutra više nije 13. vidi čuda.

naručili smo biciklu.

preko kluba.

MTB koji je na akciji bi preko kluba trebao da izađe taman toliko jeftiniji da za iste pare sa akcijske internet objave dobijem i dve nove gume 29x2.2 kao i rezervne paknove za disk kočnice, takođe za dva točka.

sutra je veliki dan, čekamo brzu poštu.

promene, samo putem promene!

to je neki stih od ekave, ukletog benda rođenog od mrtvih ljudi.

znači ima jedno brdo.

ka jugu.

ka moru.

i tuda smo vozili godinama, kada smo došli u Klub.

bio neki rapav, hrapav, hajduk ajduk taj fazon nemog H, i mi smo bogme tuda jurcali.

iako je bio rapav.

pa je taj put počeo da propada.

i negde sredinom devedesetih mi smo kupili dva mtb, dve planinke, sa širim gumama, samo da ne bi morali da krpimo gume na trkačkim biciklama.

i super smo se vozili po brdima, milina božija.

a šta sam shvatio jutros???

da ni te bicikle nisu dovoljne!

minimum je potreban MTB sa gumama tj točkovima od 29", tzv VELIKIM, i sa amortizerom BAREM prednjim, mada kontam da ni zadnji ne bi škodio, iako ga nikada nisam ni imao ni probao.

dakle razbih se totalno.

anticelulit tretman.

ova stara bicikla, preživela.

išao bih i tom novom sa 29" točkovima i amortizerom ali propale su joj kočnice, tj paknovi, za par dana će mi ovaj drug što je šef kluba poslati nove.

pa se možda na segmentu od kuće do planine probijem i na drugo mesto.

za početak...

29, 29, 29...

delovalo mi je da sam se pretplatio na prosek od 29 km/h

bukvalno

doslovno

par puta po ravnjikavom valovitom, pa i po krvoločnije uzbrdnom, terenu, želijo sam reći, mila braćo zaređalo 29 pa 29.

rekoh verovatno mi je negde iskočio neki SKOČNI (valjda se zato zove, a ne jer skače u vis i u dalj) prozor, vindou, i da me je pitao DA LI SE SLAŽETE,  i ja stisnuo okej bez čitanja, samo da ga odkantam, i tako me pretplatilo na večni prosek doma mog.

ali pazi sad.

šta je uradilo Salence?
nakon par dana luftiranja, polu odmora, polurazvozavanja, salence popilo duplu kafu, nije dobilo proliv, hvala na pitanju, i otišlo na Tempo.

ne na Tempić, nego na Tempo.

TEMPO!

e sad...

ovaj tempo je sporiji od tempića koje smo vozili pre dvadesetak godina, ali bože moj!

niko ne moš ostati forevr jang.

niko.

baš.

UGL!

to je skraćenica kad ovi što im je važna svaka milisekunda interneta, hoće da kažu uglavnom, postavio ja tu vožnju sa 32.5 prosekom u neku tu lokalnu grupu vozača, i da vidiš čuda, čitav pljusak lajkova.

ono što zabrinjava je da ljude ne zanima ličnost.

oni samo pitaju KOJA JE BICIKLA, pa pitaju KOJI JE GARMIN jer budala slikah i gps bike uređaj koji snima isto što i sat na ruci snima trčanje, samo što pokazuje i kadencu i puls obzirom da stoji na guvernali, pa nema ručni puls.

njih robove samo zanima koliko je ko nešto platio.

eto na šta je spalo prijateljstvo i drugarstvo.

virtuelno.

iznova

ima tih morbidnih momenata kada jedva čekam da prođe vikend, da bih mogao da se VRATIM U SVOJ RITAM.

OMILJENI.

a ritam omiljeni mi je da radnim danom ustanem kao pevac, umesto kukurikanja da doručkujem, i da odem na što dužu vožnju, već prema mogućnostima, i da se vratim što kasnije, a opet dovoljno rano, da stignem da se istuširam i užinam, i da uletim na posao u minut do dvanaest.

tako se kaže.

jer radimo od deset.

i eto.

napravio sam jedan krug tu po krvoločnim brdašcima, garmin je pokazivao čak i 14% nagiba, a ja sam bio srećan, jer na mtb-u su takozvano sitni prenosi i ne bole noge, ne bole kolena, sve ide tako fluidno da ne kažem tečno, teče, rođen sam u gradu koji teče, mutna rijeka, podignut je hotel u kojem građani ubijaju vreme, ili vrijeme, nikad neću zapamtiti razliku između sekundi i oblaka, doduše kad na HRT posle tončice ćeljuške krene prognoza, valjda piše vrijeme, dakle vrijeme je prognoza a vreme je ovo što prolazi dok trabunjam o glupostima.

elem napravio sam neki krug i stigao na vreme, ne na prognozu, i bio sam zadovoljan.

skontao sam da sam nakon bojažljivog spusta i nekoliko izletanja na totalno neprikladnoj bicikli uleteo u top 3 na najstrmijem spustu u grad, pa braćo mila čega se plašite?

jedva čekam da sa nekim mesnatim gumama zalegnem po krivinama i ošišam što više od tih desetak sekundi zaostatka za kraljem segmenta, za početak.

opet prepisivanje sa Strave

moram da odskrolam kroz Stravu (i užas) da bih video gde sam uopšte bio, kuda sam putovao...

...

i sad vidim da ovde postoje dve aktivitiz, to je valjda u ženskom rodu, s tim da imam rupu u poluvremenu.

naime o čemu se radi.

nedeljna vožnja. 

jupiiii, što bi rekli.

otišao po perivoju u daljinu, prošao neki asfalt u planu, a realno hrpa peska i šodera, i spustio se u Taštino rodno selo. 

i tu naiđe, nisam bio ni siguran, gledam da li je on ili samo liči, zbog brkova, dakle naiđe taštin brat od strica.

pa ti sad vidi koje to meni dođe koleno.

lakat.

i čovek oduševljen što sam ga prepoznao, usporio, zastao, međutim on žuri na nekakav sastanak u selu, čak je obuo i neke lakirane cipele.

usput na svakih par minuta prducne, onako diskretno, valjda je jeo kompot od suvih šljiva, ko će ga znati.

kaže uvek neko stane da ga poveze, tih par km nizbrdo u selo, međutim prođe desetak vozila i nikom nije palo na pamet da zastane na njegovo mahanje.

e lepo čovek obučen baš onako kao pravi seoski glasač kad krene na izbore.

i tu sam prekinuo activiti i nakon par kilometara pešačenja i guranja bicikle, nastavih da vozim drugo poluvreme.

33 i po plus 44 i po,  pa nije ni loše.

mada sam imao mnogo obimnije planove obzirom da je vikend.

trt.

mrt.

a šta nakon?!

nakon neke pristojne activiti, šta raditi, šta?

prozore zatvoriti, spustiti zavjese, ležati doma i ljubit se?
jel tako nekako išla strofa od dugmeta belog?

ko će ga znati.

malo vožnje ujutru pa malo ček da vidim šta je snimljeno na stravi, ah da, pre toga malo šetnja sa psima, pored reke, čisto da i oni dožive ovo što mi zovemo lepim životom a ne ono u 4 zida, jer ne može se svakog dana fenomenalan izlet, nirvana, čuda i kalabrija, sardinija i mauricijus.

izvinjavam se na ovakoj kratkoći bloga, kažu da nove generacije više vole kratko.

no comment.

volja za activiti

ne znam gde se kupuje ta volja i kako se nabavlja, evo priznajem.

kako i zašto nekad osetimo želju da trčimo i uveče iako smo se siti natrčali ujutru, pa tako dan za danom, a kako nekada naizgled odmorni, naizgled naspavani, naizgled bez ikakvog razloga za nezadovoljstvo, kažemo "ne dâ mi se trčat" i eto, odustanemo, ne znam ni to.

možda treba nabaviti neku drogu pa da nas ona potera na trčanje ali ni to nije rešenje jer svaka droga na duži rok donese više štete nego koristi.

ili je važnije imati neku privremenu korist.

tipa kad digneš kredit, odeš na kubu, kupiš skuter i kvad, pa ti bude lepo, a za kamatu ćemo se već snalaziti kako godine budu prolazile.

vrhunac volje sam definitivno imao onog januara kada sam na stravi trčao distance izazov i poslednjeg dana pretrčao 75km, ha ha hahahaha.

ne sećam se sada tačno kako je to bilo, znam da je bilo iz 4 puta, nekako ujutru pa pre podne pa sam dodao nešto malo manje tek onako da dodam i na kraju još jedno duže trčanje, verovatno toga ima na blogu iz te godine, nemam pojma.

nažalost u excelu nema detalja, samo zbir po danu, s tim da zadebljano (bold) znači da je određeno trčanje bilo preko 21km (tzb dužina) a zeleno polje znači da je tog dana trčanje bilo iz više puta, i tako je bilo skoro svakog dana kao što se vidi.

kako je lako ući u štos govori i to da sam u narednih par meseci imao i dve dužine od 56 i jednu od 60km, tada sam imao 1500m uspona i završio na nadmorskoj 250m iznad kuće, i zaključio da bih nakon tih 60km u 5.5 sati ladno mogao da otrčim još jedan lagano maraton i završim pasatore za nekih 9.5 h ukupno što bi bio rekord države u planinskoj stotki za skoro sat vremena. 

no na pasatore nisam otišao i ća.

samo u ova tri meseca koja sam slikao sam imao dužine 56, 42, 42, 44, 47, 56, 44, 43, 60, 39, što ispadne desetak maratona, i sad gledam ove koji trče sto maratona pa kažu da su opasni trkači, mila majko koliko sam ja medalja sebi mogao napraviti...

polumaraton mejlova

po ovome što imam 21 nepročitan email znam da nekoliko dana nisam ni palio kompjuter

kad kažem palio ne mislim na spaljivanje kao ovi što odvajaju žicu od gume pa zapale pola deponije, to mi je ostalo od baba koje su me čuvale kao malog i govorile upali šporet upali televizor upali auto

šta radiš, evo palim kompjuter

danas pišem o teoriji

evo o čemu se radi

teoretski sam mogao da napravim krug

imao sam 4 sata fore da napravim krug od 3.5 sata, uletim pod tuš, ubacim nešto u kljun, i utrčim na posao

no od tog teoretski uglavnom ne bude ništa

nisam nijednom ni dočekao rizik bušne gume i kašnjenja od dodatnih 10 minuta

uvek skratim taj teoretski krug za sat vremena, pa se lepo odmorim, sedim na stepeništu i gledam jel mi se prebacilo na garmin i stravu, onda polako pod tuš, pa neka užina, pa evo mini blog, pa blog od juče i prekjuče kada sam od tog TEORETSKOG obavio 90%, jer sam danas 80% i gle odjednom se pojavio manjak manjka vremena

napokon jedan PRAVI trening

sve ovo što zovem krug naravno nije krug jer krug je samo na stadionu a ni taj nije baš okrugao, mislim, kako se uzme

ovo je neki trokut na uzici, poput na vrhu zatvorenog slova Y

trouglasti balon

kao da balon može imati uglove

nema veze

sećam se da mi je lični na tom krugu od 93km bio 3h03' i bio sam zadovoljan prosekom, iako sam maštao da to smandrljam za tri sata

ali nije moglo

jutros sam taj krug preko jednog onako ozbiljnog brda, odvozao za 3h08', s tim da sam malo kroz grad skratio sa 93 na 92 kilometra

put je dodatno propao pa sam nizbrdo mileo po pesku dobar kilometar, tu sam izgubio barem dva minuta

a imam sigurno nekoliko kg više nego u to vreme kada sam najbrže vozio

a nemam ni treninga, možda petnaestak vožnji na trkačkoj ove godine i u zadnjih nekoliko godina još maksimalno toliko

loše ulazim u krivine, sve je drukčije nego na mtb-u

ukratko ispada da nisam ništa slabiji nakon svih tih godina, a to je možda, koliko godina, dvadesetak? 

nešto mi tu ne štima, ali brojke su jasne i neumoljive, navikao sam da rade protiv nas a sada sam zbunjen

MOŽDA SU SE MINUTI I DANI PRODUŽILI A MI TO NISMO PRIMETILI

možda sada sat traje sat i deset minuta u onim jedinicama od pre 20 godina, ko će ga znati

red-red, slaninica, bajadera

ili bilo šta treće što simbolizira nekakav sendvič

šta ćeš nakon dana jakog treninga, nego negde lagano

tu je bicikla u velikoj prednosti nad trčanjem

jer lagano trčanje je glupost

gde možeš stići za sat kaskanja, nigde

a za dva i po sata laganog bicikliranja itekako možeš daleko stići, pa sam odlučio da proverim da li je jedan put asfaltiran, koji je bio pre mesec dana sljušten

sljušćen

i naravno da nije

kao postavljaju nekakve ivičnjake, kome to u šumi treba

samo da ima gde da se zadrži pesak i granje pa da voda opet krene popreko puta

ili se kaže preko puta, ili popreko preko puta

kada hoćeš da kažeš da ide pod pravim kutom

na samom polasku umalo da pregazim Lolinu drugaricu

izleće žena popreko iz nekog sokaka pravo na put, bez gledanja, meni je tu blago nizbrdo i zavrteo sam po prvi put na izlasku iz grada preko 30 km/h, možda 36-37, i odjednom kao utvara ispred mene se nešto kreće popreko, vičem ja vrisnu i ona ludača nešto su smislu umalooo sudaaar, razmišljam nešto baš mi je do sudara s tobom, saobraćajka je jedina situacija u kojoj nas dvoje možemo završiti na gomili, nemoj se džabe nadati fuj

i posle toga sam video i zgaženu malu srnu, tj lane, udarenu na bankini, baš mi je bilo žao, rekoh ovako će i ona ćurka da završi kad joj umesto mene naiđe neki šleper

baš su čudni ti ljudi što krenu u grad a kod kuće zaborave oči i uši

sutra opet na neki jači trening, koliko god rano ustanem uvek mislim da sam trebao još ranije

dosta litijuma!

taman sam pokupovao sve od alata i baterija što mi je trebalo i krenem juče da gledam komplete za video nadzor i cvrc iznenađenja (?) eto jutros šta god otvorim meni izleću oglasi dahua 1080p blać srać divno

idem onda guglat lutke na naduvavanje pa da mi surfovanje bespućima interneta prođe u lepom društvu

nekako sam imao ideju da se lepo odmorim preko vikenda obzirom da je najavljeno nestabilno vreme koje mi svaki pokušaj treninga pretvori u stresnu epizodu

oće kiša neće kiša oće me ubit neki penzić kojem slabo rade brisači ili će me ubit neka cajka koja telefonom snima kako vozi kroz pljusak i usput pregleda storije na instaću

neka hvala

da ne pominjem masne puteve i opasnosti od proklizavanja, posebno pod točkove one plavuše koja skrola instać

ne želim da završim u reels-ima i da postanem žrtva bezdušnih komentara naravno da je biciklist kriv šta je kog vraga tražio napolju po kiši

i tako je došlo to jutro, to jest ovo jutro

i krenem ja prema planu, doduše mislio sam da ću opet od 6 do 8 a ispalo je od pred 7 do pred 9 no ništa ne menja stvar, opet sam stigao na posao a evo čak i na blog

plan je bio da odem teškim pravcem ka šapcu tu do prvog većeg mesta, 30km od kuće, tamo da napravim zaokret i nakon kruga kroz varošicu istim putem nazad

preko tri brda na tam, preko tri brda na vam

znao sam da preko tih 900m uspona ne mogu napraviti 30 prosek ovako rano u sezoni, kažem rano jer ozbiljnije vozim tek par nedelja

27 mi se podrazumevalo, 28 sam priželjkivao, 29 se nisam naročito ni nadao mada sam možda potajno maštao

i ispalo je 28.8

moram reći da sam zadovoljan

da sam produžio na poslednjem zelenom semaforu pravo, umesto da skrenem kući, mogao sam dodati još 2.5km polukrug i gotovo sigurno bih zaokružio prosek na 29.0 obzirom da se tu pored dve trake auta uveliko piči preko 40

ali nekako mi se nije dalo

bio sam zadovoljan i sa ovoliko

cezarus

tačnije drugi julijus

prvi julijus je julijus a drugi je cezarus, tako se ovaj vikend od prvog i drugog jula može zvati i julijus cezarus

juče je za ispraćaj junijusa trebalo jesti sendvič sa junetinom, tako zovu onu rusku salatu u kojoj je narendano juneće meso u toni majoneza, a danas treba jesti cezar salatu, to je nešto sa krastavcima valjda nemam pojma a mrzi me svakog dana iznova guglati julijusa i cezarusa

a ovaj vikend je tako ispao i junijus cezarus, zbog dve salate

poslednji put sam sebi samom nešto poslao u mesindžeru 23. svibnja, neverovatno

skrolam ne bih li u razgovorima stigao do onih u dva oka (ostali su u četri oka jelte) i bogme solidno se naskrolah

dakle hteo sam nešto da pošaljem sebi A EVO I ŠTA

prvi put sam ugledao četvorku vezanu za maraton, ali ovo nije onih 4'01''/km kada sam istrčao lični nego je 4h01' kao predviđanje za šta sam trenutno sposoban.

da li je moguće da sam se toliko srozao od beogradskog kada sam ga završio 3h40, i to za samo dva meseca?

najlakši i ujedno najmanje siguran način da proverim bi bio yasso test tojest deset tempo hiljadarki pa ako uspem da ih istrčim ispod 4 minuta po komadu tojest u proseku onda bi to značilo da sam brži od sata, a ako ne uspem onda bi to značilo da je sat pametniji od mene

jer dok ja lenstvujem, on vredno preračunava

ne zna on da mi je lični na 42km debelo ispod sat vremena, doduše na bicikli, heh

julijus augustus i ostali imperatori

došao je julijus

prošao je junijus

1432 nije samo akronim od 1234 nego je broj kilometara na bicikli

u junijusu

anagram, ne akronim

baš sam pukao

usput sam se proveravajući na guglu setio i šta je palindrom no koliko sutra ću sve pozaboravljati i pobrkati

no ko ne plati na mostu platiće na trajektu pa sam zato umesto silnih sati na bicikli proveo ništa sati na trčanju, tojest nešto ko i ništa (jedan ko nijedan), a tačnije ČITAVIH 47 KILOMETARA

nakon majskih 74 sada sam upisao 47 eto još jednog akronima, pardon, palindroma

naravno nakon pon-uto dva jača treninga pa sreda odmor pa čet-pet opet dva jača treninga, subota je neminovno opet morala biti lagana, ako ništa drugo a ono jer sam opet osetio neku nelagodu unutar ACL-a odnosno prednjeg ligamenta onog kod čašice kolena, tako ti je mala moja kad trkačku biciklu ljubi bosanac

jerbo ona ne ljubi njega

u koleno posebno

dodirni mi kolena

hej moja dušice

videćemo šta će biti sutra

od ponedeljka opet verovatno dva lepa sunčana jutra što mi nekako najviše paše kao termin za vožnju, pre nego što oblacima uopšte i padne na pamet da krenu da se kumulusaju