tema prva, blog sportski
planirao dužinu pa ipak nisam ustao pre 4 nego sve po redu, pijaca doručak i malo raspremanja po dvorištu.
pa na poluDužinu
preko brda do Kosjerića, to je nekih 45km, pa po varošici mali krug da vidim gde se šta gradi, nisam odavno tu bio, pa okrenem jednim putem ka planinama kojim sam se dvaput spustio ali se nijednom tuda nisam popeo
u neko potplaninsko selo
čvorište
ČVORIŠTE
ukrštanje svih važnih puteva i tako to
taman kad sam na mapama skontao da imam 9km do Taora, poznatog po vrelima nekog potoka, kao kaskade mini-Plitvice i tako taj fazon, i da odatle imam još samo 4km dakle ukupno 13km do velikog puta kojim mogu sa druge strane planine da se spustim kući, odjednom su se navukli neki oblaci pa sam se odlučio za varijantu bez kamenja i sa puno više asfalta i civilizacije
što je sigurno, sigurno je
sim-tam vratim se na glavni put kojim sam i došao ali uopšte nije bilo gužve, valjda je velika smena turista tek sledećeg vikenda
vidim onako usput da će da mi izađe preko 100km i preko 20 prosek i preko 1500m uspona, neloše bez obzira što uvek može bolje
nije mi se išlo ni previše daleko ni previše visoko, najviše sam 2x izašao na 745 nadmorske, nekako mi je ovo nestabilno vreme unelo određenu dozu nesigurnosti pa računam da je bolje manje se proslaviti na treningu, umesto više se proslaviti u crnoj kronici, biciklistu odnela pijavica
Nema komentara:
Objavi komentar