šta ćeš nakon dana jakog treninga, nego negde lagano
tu je bicikla u velikoj prednosti nad trčanjem
jer lagano trčanje je glupost
gde možeš stići za sat kaskanja, nigde
a za dva i po sata laganog bicikliranja itekako možeš daleko stići, pa sam odlučio da proverim da li je jedan put asfaltiran, koji je bio pre mesec dana sljušten
sljušćen
i naravno da nije
kao postavljaju nekakve ivičnjake, kome to u šumi treba
samo da ima gde da se zadrži pesak i granje pa da voda opet krene popreko puta
ili se kaže preko puta, ili popreko preko puta
kada hoćeš da kažeš da ide pod pravim kutom
na samom polasku umalo da pregazim Lolinu drugaricu
izleće žena popreko iz nekog sokaka pravo na put, bez gledanja, meni je tu blago nizbrdo i zavrteo sam po prvi put na izlasku iz grada preko 30 km/h, možda 36-37, i odjednom kao utvara ispred mene se nešto kreće popreko, vičem ja vrisnu i ona ludača nešto su smislu umalooo sudaaar, razmišljam nešto baš mi je do sudara s tobom, saobraćajka je jedina situacija u kojoj nas dvoje možemo završiti na gomili, nemoj se džabe nadati fuj
i posle toga sam video i zgaženu malu srnu, tj lane, udarenu na bankini, baš mi je bilo žao, rekoh ovako će i ona ćurka da završi kad joj umesto mene naiđe neki šleper
baš su čudni ti ljudi što krenu u grad a kod kuće zaborave oči i uši
sutra opet na neki jači trening, koliko god rano ustanem uvek mislim da sam trebao još ranije
Nema komentara:
Objavi komentar