ludilo divljilo jurnjavilo

fora je da ne verujem u sebe nešto naročito pa i kad mi dobro krene ja sam sumnjičav da li je to možda samo povoljan vetar ili je neka druga marfijeva smicalica u pitanju.

nisam nešto naročito rano ustao pa sam znao da će vožnja biti negde oko dva sata, nikako dalje od toga tipa prema tri sata, sačuvaj bože.

i krenem i vidim da sam onako fino krenuo, odmorio se, osećaj kao hej pa jel nam to neko malo ojačao.

no oprez.

po kupserima valovito uzvodno do najviše tačke i onda bum vetar zahvaljujući kojem sam nakon nepuna 2km uspona i čitavih 8km nizvodnog jurcanja uspeo tek da se vratim na nekih 29.5 proseka koliko sam imao i pred brdašce, doduše dotle sam se od kuće popeo 100-tinjak nadmorske.

no kad sam okrenuo skontao sam da me vetar fino vraća nazad, hvala mu što se nije okrenuo.

prosek sam u tih 8 uzvodnih km uspeo čak malo i da podignem, popnem se uzbrdo, i odatle do kuće skoro 40 prosek.

blago nizvodno, povoljan vetar, osmeh na usnama, kao u pesmi vlade kalembera.

ne, vetar na usnama.

tako nešto.

i na kraju stigao čak do 32.6 no tu kreću semafori i opet je spalo za nula koma jedan.

a tek polazak iz grada mi je bio preko trotoara prečicom pa stani kreni pa sve neke zakrčene raskrsnice, bljak.

nema veze.

dva na sat sam brži nego pre mesec dana kada sam počeo da nazovi treniram ovu trkačku.

neloše.