dok još ne mogu da trčim a ne deluje ni da ću baš skoro što znači da mi je oktobarska kilometraža zapečaćena, rekoh kucnuo je (macnuo je) i taj čas da isprobam novu biciklu no dok sam se vraćao sa mačorom od veterinara skontao sam da me boli koleno A EVO I ZAŠTO
obično posle doručka popijem jedan rapten K i bude mi koleno okej i mogu da vrtuckam i šetuckam sa sve manje ćopanja, sada već full BEZ ćopanja, no jutros sam to zaboravio i taj bol je bio odlučujući faktor zašto sam ipak opet ipak opet ipak seo na električni pogon i odjurio na najbliže brdo i nazad kući via Lidl
posle tih 15km još 25 popodne u neku ekspediciju da proverim kako napreduje brza obilaznica koja je prekinuta iz nekog razloga pa je tako prav po razdeljenim četvrtinama, no svejedno mi je jako zabavan taj vid špijunaže, gde, šta, kojim ritmom, kuda...
tu se opet setim onoga što nismo stigli ili nećemo stići što nam često padne na pamet tipa eto Mama nije dočekala da kupiš novu biciklu, Tata nije dočekao otvaranje prvog hipermarketa u gradu ni nove ulice pored pijace kojom bi mogao da skrati do placa (plac u smislu komad zemljišta, vikendica, jer kad napišem plac kolege iz rvacke misle da sam kupio neki trg ili slično) i tome slično
tako smo mi dočekali da se napravi autoput od kolašina do podgorice ali kojim nismo prošli, a eto napravio se i krak šabac ruma ali ga nisam na vreme našao na karti pa sam mislio da nije završen sve dok nismo skontali da automobiil nestaju negde u daljini
nadam se da ću dočekati i taj autoput do kraja pa od šapca do novog sada tunelom ispod fruške gore, to mi je već realna mogućnost, dok za ovaj ka moru nisam siguran jer su nam psi "ometajući faktor" za tako dugo putovanje, a put od dva-tri dana mi se čini totalna ludost samo da bi se jelte video novi autoput
doduše nije završen ni ovaj bliži deo od čačka do užica da bi se zaobišao dosadan serpentinast početak puta, tako da prvo to treba sačekati i onda jurnuti ka moru
Nema komentara:
Objavi komentar