naime događa mi se rupa u pažnji tojest koncentraciji, to sam primetio juče na vožnji.
okrenem se da pogledam nešto, tačnije u neko dvorište gde sam viđao psića kojeg sada ne vidim i tako sam se zakretao sve više i više do trenutka kada sam skontao da sam sa sredine (skroz neprometnog sporednog) putića stigao skroz do bankine i umalo sleteo u kanal.
takva greška ili slična me je već jednom koštala ključne kosti jer sam se slično zablenuo i upao u rupu, a bila bi poprilično fatalna da mi se to dogodi recimo dok vozim auto.
e sad da li je to neki neurološki problem, nemam pojma, ali možda može i da se trenira, za nas siromahe koji nemamo aute od 130 tisuća ojra koji te odmah bude čim primete da ti zenice duže od sekunde nisu vidljive nekakvoj kamerici u instrument tabli.
eto to je jedna stvar, a na drugoj vožnji sam se setio druge stvari, a to je zašto mi sve tabele preporučuju čitav cm ili 1.5cm niže sedište na bicikli od onoga kako mi je podešeno na svim mogućim biciklama, pa moram da izguglam da li veličina obuće deluje na to jer mi to ne traži nijedan algoritam.
naime ako je na moju visinu pretpostavljena veličina sprinterice 42 a ja nosim 45, tu bi se dobilo na dužini od kuka do pedale možda baš toliko koliko me muči.
jutros sam odjurio e bajkom na onaj krug sa 300m uspona koji često trčim čisto da uhvatim malo zraka, pa sam spustio sedište za pola cm da vidim kako će izgledati, i nije ništa loše, štaviše ne primećujem razliku ni uzbrdo ni po ravnom, nego samo nizbrdo kada treba u krivinama nagaziti jako spoljnom nogom.
Nema komentara:
Objavi komentar