haostrofa

(to je haos od katastrofe, valjda? ili haos od strofe? votevr)

odavno nisam napisao pošten BLOG!

sve se nešto prenemažem, pisao bih, ne bih, stavio bih nešto na blog, ne bih, stavio bih ga na fejsbuk, ne bih, ograničio bih okvir čitalaca kroz razne filtere i grupe, ne bih, isključio bih iz svog okruženja pijavice i parazite, ili bih i njima dopustio da žive svoje parazitske dane, i tako u krug...

a sad, baš i ne znam šta mi je to nadošlo da se javno izrazim?

jerbo, kad god napišeš blog, to je dostupno Kurti i Murti, a ja sam se, otkad znam za sebe, ježio na tu ideju Kurte i Murte... 

(iliti "Kurtera i Murtera", a Vis da ni ne spominjem, heh huh)

no obzirom da se radi o TRČANJU, to moram da podelim sa Planetom, pa ko god na njoj živeo, a ionako znamo da 99% svega na Planeti NE zaslužuje da na njoj živi, ja uključen u tu statistiku.

elem, nakon jutrošnjeg pešačenja od dva i po sata, po PLJUSKU (ajme!) sam se malo odmorio, koliko da užinam, spremim se za posao, dobijem povratnu informaciju da neću morati na posao (cmok-cmok za moje 2 omiljene koleginice) i spremio se za drugu turu pešačenja.

imao sam odavno taj plan, da opet (prvi put proletos, nakon zimskih pešačenja i tura) odem prugom kroz tunele negde otprilike do Izvora reke Gradac, pa odatle da odaberem varijantu veranja po nekom kamenjaru do Užičkog Puta, i da se vratim kući asfaltom. ALI, ovaj put sam pripremio sebi odgovarajuću opremu, za "ultimativni mazohizam" (iliti na srpskom - krajnje samokažnjavanje) što znači da sam u ranac stavio drugi par čarapa (za slučaj da se prve pokvase), drugi šuškavac (za slučaj da se vetrovka natopi kišom), bat. lampu (za prolazak kroz tunele) i foto-aparat (za usputno slikanje, ili što bi Veki rekao "foto-šuting" - zašto nešto reći po naški ako postoji fensi Ingliš izraz?).

nakon sat i po saplitanja po kamenjaru to jest tračnicama, došao sam do krajnje razumne tačke (sledeća bi bila u Leskovicama, i podrazumevala bi sat i po više pešačenja/trčkaranja, što bi definitivno bilo PREVIŠE) i kako se prema najavama meteorologa pojavilo sunce sav sam prokuvao pešačeći od Izvora Gra'ca prema Kovačicama tj Užičkom Putu, tačnije lokalitetu poznatom kao Cigina Kafana.

usput sam se oslobodio dresa sa dugim rukavima i ostao samo u rupičastoj podmajici a sve ostalo je završilo u rancu koji je do tada nabubrio na duplu veličinu i izgledao kao da sam usput uhvatio zeca (u jednom šumarku videh i Zeca, najdebljeg na svetu, no i takav je prebrzo iz-cik-cak-ao i pobegao mom novom fotoaparatu) ako ne i prasence, eto tako mi se nakrmačio ranac.

imam 100-ak slika, a kažu da svaka slika vredi kao 1000 reči, pa tako mogu da sad stavim ovde tih 100 slika i sebi uštedim 100,000 reči :-)

ali NEĆU! 

ne dam vam slike, koje bi da vam zamene moje reči. slike imate na svakom drugom profilu, a ja želim da vam ponudim reči, jer verujem da će vam one doneti nešto drugo, drukčije u odnosu na to što pokupite kroz milion slika na milion drugih profila i sajtova.

dolaskom na asfalt sudbina mi je zapečaćena jer sam već poodavno skovao plan - nizbrdo se TRČI!!! ako mogu raznorazni Frikovi da trče Trail Mont Blanc, da trčkaraju svuda gde je ravno i nizbrdo na raznim Ultra takmičenjima koja traju i po 48 sati (ajoj!), zašto bih JA bio seronja pa da nakon jutrošnjih 2.5h po pljusku i malopređašnjih 3h po pruzi ne mogu da strčim tih pišljivih 10.5km do kuće? jeste da su noge MRTVE, jeste da je postalo pretoplo, čak štaviše sunce prži i svakih par sekundi brišem dlanom čelo (nisam lud da stavim kačket, jer sam poneo samo neki nepromočivi, a i taj je zakopan na dnu ranca) ali nešto mi govori da ta moja ideja nije ništa strašno, čak štaviše, valjda je bolje strčati i doći kući za sat vremena, umesto šetati dva sata???

i tako, sat kasnije sam ušao u dvorište sa južne strane, Lola je već bila kući i sa terase me pitala jesam li živ, a ja sam rekao "jesam, polu-živ, k'o Supermen na dvajes' prvom kilometru!" (ko zna foru - zna, a ko ne zna - briga me, ne mora ni da zna...) uglavnom jedva sam se dokotrljao iako je tih 10.5 km bilo mahom nizbrdo, a ljudi kažu da se "nizbrdo i g.... kotrlja"

kad sve saberem skočio sam u akciju u 8:15 jutros a vratio se nakon drugog poluvremena kući u 18:15 i to bi bilo 10 sati transa, sa tom pauzom za užinu negde pred podne. 

šta mi je to trebalo? nemam pojma. 

da li mi je žao? nije.

da li bih sutra opet? naravno, ali samo ako bi bilo loše vreme.

mislim da bih se ipak radije provozao biciklom, pre nego što počnu noge da mi klecaju od pešačenja i trčanja :-)