pa ništa...
bio sam jutros baš nešto raspoložen za blogovanje,
napisao poduži tekst o jednom razmišljanju, sa treninga,
gde me je vetar rušio 3 sata a ja vrteo neke nove ideje
na temu biciklizma, maratona, sporta, napora, živih prenosa...
ali kad sam shvatio šta sam i koliko napisao,
opet mi je bilo "žao" da to podelim javno.
poučen ranijim iskustvima sa bloga,
koji je dugo bio omiljeni duhovni restoran, raznim parazitima,
ipak sam to u zadnji čas premestio u FB beleške.
zar ipak nije najnormalnije, kada ugledaš komarca kako ti siše krv,
da ga tresneš šakom i pretvoriš u mrlju?
makar u toj mrlji bilo i tvoje krvi, ali, nju ionako ne možeš vratiti,
a komarca možeš pljaaassss, uh, ništa slađe! :-)
Nema komentara:
Objavi komentar