četvrtak, 20. veljače 2014.

neću

ima taj neki crv, koji kad ti se uvuče u glavu nastavi da vršlja i ne prestaje sve dok ga ne uhvatiš za rep. u prevodu dok ne napišeš šta misliš o njemu.

dakle trke. sva ta diskusija, šta je skupo, šta je lako ili teško napraviti, ko to treba da plati, ko treba da potegne, ko sme da prigovara, blać truć. kao prvo, postoji samo jedan način da se dođe do rešenja. ako se dvoje u nečemu ne slažu, i svako stoji čvrsto iza svojih stavova, da bi došlo do razumevanja potrebno je da svako pokuša da se što više udubi u gledište one druge strane, a ne da se dodatno ukopava u svoju poziciju i očekuje da druga strana popusti. jer takvo rešenje neće biti najbolje za oboje.

e sad, isto tako ja mogu da pokušam da gledam na pitanje organizacije trke iz ugla trkača, i iz ugla organizatora. međutim, pošto nisam nijednom organizovao trku, nisam siguran da će taj pokušaj da se u nešto uživim biti dovoljno kvalitetan. zato mogu samo da ispričam priču iz svog ugla, na kakve trke volim da idem, i, zašto ne pravim trke.

da prvo otarasim ovu drugu temu, jer o prvoj ionako pišem u svakom blogu, za sve koji umeju da čitaju između redova. znači rešim ja da napravim trku. gde bih pravio trku? prvo moram da pođem od toga. ako ću da pravim trku od valjeva do lajkovca, treba mi zatvaranje magistralnog puta, treba mi gomila policije, treba mi fond koji ima biciklistička trka kroz srbiju. to nema šanse da dobijem u prvom izdanju trke. dakle moram da smanjim ambicije.

postoje dve varijante, više urbana i manje urbana. nešto tipa gradski park, dva volontera na dve krajnje tačke da zamole pešake/prolaznike da idu uz samu ivicu dok traje trke. parking odmah na ulazu. krug 1300m, ako je trka duža od 6-7-8km trebalo bi imati i okrepnu stanicu, o tome treba razmišljati. ili manje urbana varijanta, neki krug kroz tu neko selo. malo udaljeniji start, problem sa trkačima koji dođu busom ili vozom, kako im reći da je start na brdu 11km iznad grada? dakle to su polazne tačke, lokacija, pristupačnost, a nije loše ni da trka ima "ono nešto" zbog čega bi ljudi uopšte došli. u ovo vreme kad svako samo gleda šta će da okači na fejs i čime će da se pohvali, moraš da staviš "to nešto" čime će posle moći da se hvale. primetan je trend da nešto "nemoguće" jako pali ljude, tipa neki težak uspon, prolazak pored nečeg spektakularnog (pećina, vodopad, jezero, zabačeni manastir, whatever) i slično.

e sad, kako da razdvojim gde prestaje grupni trening u mojoj režiji, od "trke"? nikako. danas se ionako sve pomešalo, bar kad su ove manje i privatne trke u pitanju. ako moram da pojednostavim, Velika Trka je ono gde postoje novčane nagrade. jedino tu će doći kvalitetni takmičari. sve drugo se svodi na trčanje, trčkaranje, šetnju, druženje, "druženje", razgovaranje o stazi, ručku, piću, i svemu drugom osim o vremenu koje si imao u cilju. dakle u startu moram da prelomim da li ću da pravim Takmičenje, ili Izlet. to bi bila neka najgrublja podela. i tačno mogu da prebrojim na koliko Takmičenja sam bio prošle godine, a na koliko Izleta.

e sad, možda tu i nastane problem. neko bi da pravi Izlet, ali da ga nazove Takmičenje. tipa dođite da se zajebavamo, a uplatite po sto evra startninu da bih mogao da vam kupim pehare i medalje. wtf??? ako pravim Druženje, dođite, provedite se, obeležiću vam stazu da ne zalutate, otrčite tri kruga po 4km kuda ja najradije treniram, napijte se i najedite u cilju svega što ste poneli jer ionako bi na izlet poneli ranac sa sendvičima, i doviđenja. ako ste baš zapeli vezaću vam umesto medalja po šišarku na kanap i gotovo. ionako mi nije jasno zašto bi neko za Izlet tražio medalju.

ima i bogatija varijanta, pod uslovom da mi je to posao. rekao sam POSAO. dakle idućih 5 meseci ću da se bavim organizacijom sportske manifestacije. hoću za to platu od bar 50% koliko inače zarađujem. valjda je pošteno, i skromno u isti mah. odem u opštinu, da li ste zainteresovani da naš grad ima planinski polumaraton? ako neko jeste, stavimo na papir koliko će to da košta. zaređam da tražim sponzore, prodavnice sportske opreme, uđem u svaki butik na kojem vidim natpis "sniženje do 80%". jebiga ako već nešto daju za džabe, bolje da to uvale kao poklon i da se malo izreklamiraju. valjda. ja ću da izginem obeležavajući stazu, tražeći (polu-)volontere, na FB ću da napravim event.

(to sve ako ima šanse da namaknem pare, u protivnom dignem ruke i kažem u ovom gradu nemam podršku da pravim trku, mnogo mi je žao ali takva je situacija. mogu sve da finansiram i sâm ali postoje puno humanije opcije da potrošim višak novca, od ovoga da sve sprcam na trku kojoj će na kraju većina ionako da nađe zamerke)

i zato ne pravim trke. e sad kad sam to objasnio, da pređem na ovu drugu temu, kako se prave eventi. napišem trka je za tri meseca, treba 20 dana pre trke da uplatite toliko i toliko za startninu, a u međuvremenu ću da vam kažem gde je staza. alooooooo?????

pa jebote ako samo misliš na pare, nemoj to odmah da napišeš! džizuse!

napravi event.
prikupi slike sa staze.
lepe neke, primamljive.
prođi stazom, nacrtaj je u nekoj aplikaciji, traje pet minuta.
otvori taj fajl u google earth, izrotiraj ga u 3D simulaciji iz svih uglova, slikaj to i okači takođe. sve pripremi, udaljenost od grada, red vožnje vozova i autobusa, najbliži aerodrom, kafana, ringišpil, veterinarska ambulanta. rekao sam sve. a i za to je dovoljno par dana.

polako, pričaćemo o parama.
kad se ljudi zainteresuju, kad prođe mesec i po dana, a to je još uvek mesec dana pre trke (i IONAKO ti dotle niko ne bi uplatio startninu), e tek tada, kada imaš 200 ljudi "going" i 400 ljudi "maybe", kada su se već izdogovarali da će obavezno ići, okvirno rešili ko će s kim u autu, u nekom statusu onako neobavezno naznači da će startnine biti tolike, da će biti poželjno da se uplate neko vreme pre trke.

a kad prođe još 10 dana, kad se ljudi dogovaraju gde će na planinarenje kao na poslednje pripreme pred tvoju trku, kad si na siguricu navukao 50-80 ljudi, e onda lepo napišeš da se za prvih 50 koji uplate garantuju majice i medalje, i da vidiš kako to drukčije deluje na onoga ko se već uveliko odlučio za trku, umesto kad mu tri meseca unapred saopštiš KOLIKO će da ga košta a da u startu nisi rekao ni ŠTA će da ga košta. to je po meni greška koju neki naprave.

tako na kraju dođemo do čudne situacije. neko bi da napravi trku, ali ne ume. pitanje je da li i on sam zna zašto ga je napalo da pravi trku? kao, ja ću da organizujem polumaraton (Izlet) od izlaska iz Valjeva do Mravinjaca u podnožju Povlena, ja bih da vam dam majice i medalje, usput imate dva izvora, e sad, jebiga, ja ne znam kako to ide sa sponzorima, ajde vi meni svi unapred uplatite po 5 hiljada da ja vama to napravim unapred, pa dok dođe vreme za Izlet ja ću vam javiti kuda ide staza, da li je asfalt ili blato, a naći ćemo valjda i rešenje da se nekako vratimo gore s planine. prosto nisam pametan da odgovorim na pitanje zašto bih ja to uopšte radio? kao dosadno mi, osećam to kao neki izazov, ili šta?

meni ništa ne fali da se unapred prijavim. odem u kulu, sivac, izvadim 500 dinara, uzmem broj, trčim trku. jebote to je trka, nije to e-bay gde naručujem majicu pa moram unapred da uplatim karticom pare, pre nego što mi pošalju. pre tri dana Lola ode ovde u Lagunu da proveri da li ima još karata za Deep Purple, i VEČE UOČI KONCERTA kupi dve karte za prvi red. alo, nije onaj bend u kojem sam pevao u srednjoj školi, nego deep purple.

vikend pre toga, bio je koncert u malom prostoru sa ograničenim brojem karata. pozvao sam organizatora da pitam šta da radim jer ne mogu da još jednom dolazim iz valjeva u tamo neku beogradsku knjižaru, tri dana ranije, samo da bih se dokopao karata. i ponudio mi je da mi ostavi na ulazu dve rezervisane karte. mi smo došli, platili, rekli hvala, i minut kasnije već sedeli na 5 metara od bine. da ne kažem na startu, poređenje je dovoljno očigledno.

i sad će neko da mi kaže da kad on organizuje Izlet po nekoj štatijaznam livadi, da ja za to treba da mu uplatim kotizaciju godinu dana unapred.

ma da se razumemo, hoću ponekad i to. ali samo ako znam zašto.
evo recimo Beogradski maraton. valjda je bilo 1200, pa je sad 1500, pa će u aprilu biti 1800, nemam pojma. ja se svake godine povredim po jednom ili dvaput, e sad, da uplatim unapred 1200 a da mi je samo 40% šansa da ću da ga trčim (jer sam ga u zadnjih 10 godina trčao 4 puta), ne želim. radije ću da sačekam zadnji mogući dan, i kad sam već tu na domak maratona, uplatim 1800 i otrčim. ne bunim se. ako tako mora, tako će biti.

dobro sad se pojavila i ova opcija prijave preko belhospis, ali normalno je da će svako sa minimumom etike ko uplaćuje 7 dana pred maraton da za sebe uplati 1800 a ne 1200 (plus sve što je prikupio), jer ionako bi ga toliko koštao last minute startni paket. bar ja tako razmišljam, a ja skoro nikad nisam u pravu, dakle nemojte da se oko toga džabe prepiremo.

ukratko, imamo velike i male trke.
onaj ko je uspeo da dovede svoju trku do statusa velike, da je ljudima čast ili ajde bar želja da je trče, on postavlja pravila. sad više ne možeš da uplatiš za Plitvice na licu mesta, promenili su pravila, može im se. možeš da se povinuješ i trčiš maraton, ili da gunđaš i ostaneš kući, ili da nađeš neku drugu trku tog vikenda.

onaj ko pravi malu trku, ako zna zašto je uopšte pravi, i ako ume da je napravi iako je mala, uvek može da bira način da privuče ili da odbije moguće učesnike. od nas 500 u srbiji (kad sabereš sav štap i kanap) verovatno svako ima neku svoju logiku gde mu se ide a gde ne, i zašto. da sam organizator trke, morao bih da prihvatim stav svakoga od njih. sve razloge za Da i sve razloge za Ne. i one za Možda.

jebote napravi Izlet, kupi tri medalje ili tri pehara i neka se svaka kategorija slika sa njima, da imaju za svoj FB Wall, a ko baš hoće da poseduje iste takve pehare i medalje neka ti plati na licu mesta pa ih odmah sutra naruči i za 7 dana mu pošalji brzom poštom. nego sad kao moram da kupim 90 pehara unapred, a posle mi u svakoj kategoriji dođu po jedan ili nijedan, ne razumem poentu. to je kao ono, dođite mi na rođendan za dve nedelje, biće žurka u vrtu, ali svako nek unapred uplati kotizaciju po 5000 dinara jer planiram da služim kavijar i šampanjac. ako pravim žurku zbog druženja, dobri su i krekeri. ako pravim degustaciju kavijara, moram da naglasim da to onda nije samo žurka. TO ŠTO BIH JA DA VRHUNSKI UGOSTIM, A NEMAM NI NOVCA NI SPONZORA, NIKAKO NIJE PROBLEM KOJI BIH TREBAO DA PRENESEM NA SVOJE GOSTE.

ljudi su počeli u svemu da sitničare. nisu ni trkači cvećke. ako bi me napalo neko ludilo da moram i ja tako da napravim neki Izlet, prve godine bi mi bilo najvažnije da se svi lepo provedu, jer to znači da će ih iduće godine biti duplo više. ne bih se odmah orijentisao na novac, sve troškove bih smanjio do krajnjih granica. uvek možeš na eventu da postaviš anketu da li hoće kotizaciju unapred i medalje i majicu ili samo medalju ili samo majicu a ako ih kao i uvek ima previše "Maybe" onda bih rekao da će svega biti naknadno, čisto da se obezbedim da me ne prevozaju.

kad razmislim o tome, ne bi bilo loše posle svake trke objaviti na eventu spisak onih koji su bili prijavljeni a nisu došli. ne kao osudu, nego kao bajagi onako, usput, "a ovi nažalost nisu uspeli da se provedu s nama". kad ih tako ljubazno isprozivaš 5 i 10 puta, možda se opamete i prestanu da se svuda prijavljuju automatski, iako im ne pada na pamet da odu.

da pred kraj napomenem da zaista nikoga nisam imao u vidu dok sam ovo pisao, samo sam imao neku maglovitu viziju jedne velike i jedne male trke, ništa više. da ne bude posle da sam pominjući brdo ili livadu mislio na štajaznam pešter ili taru, ili da sam pominjući rođendan mislio na Tron-ov rođendanski polumaraton, već će nekom pasti na pamet nešto što meni nije. ovo je zaista samo tekst o trčanju, i o mojoj zbunjenosti dok razmišljam ZAŠTO bih pravio trku ako nemam na raspolaganju sve potrebne kockice da bih je složio kako treba. jer kad jednom znam ZAŠTO pravim trku, ili izlet sa medaljama, više niko neće moći bitno da utiče na to koliko ću biti zadovoljan (ne)uspehom. niti ću moći nekome da prebacujem zašto nije došao, zašto nije zadovoljan, zašto me ne tapše po ramenu.

evo npr danas je četvrtak, a ja nemam pojma da li bih radije trčao maraton u subotu, ili 8km na adi u nedelju. čak štaviše ne znam ni da li je prekasno da se prijavim za taj maraton. a ne znam ni da li uopšte sigurno ima te trke u nedelju, tek treba nekoga da pitam. toliko o mojoj sklonosti ka planiranju. može zbog toga neki organizator i da se ljuti na mene, ali mu je pametnije da o tome uopšte ne razmišlja. gde god zakasnim, neće me biti, doći će drugi, želim im lake noge.


(pisao sam podosta zbrda zdola, no sad mi je bar ponešto jasnije.
lola je pročitala i kaže da se nisam puno nalupao.

nadam se da nije u pravu.)

Nema komentara:

Objavi komentar