nebitno i nezavisno od toga koliko JA mogu, a koliko ne mogu, očigledno je da to nije "elitni" rezultat, i da u svakoj zemlji gde sportisti drže do ugleda, to neko treba da obori. recimo, marija vrajić, u čijem društvu sam pretrčao nebrojeno polumaratona i maratona, na 100km ima lični rekord od 7h37'.
e sad, postoje tri stvari koje mi odmah padaju na pamet.
1) trening, i povrede
"može da bidne, a ne mora da znači" - to je uvek važilo i važiće. činjenica da sam na Mojstir Extreme Trailu mogao da pretrčim 42km a da uopšte ne primetim da sam se trkao po planinama, govori dovoljno o tome da sam ove zime trenirao kao stoka i da mogu ove noge da teram do besvesti, kao da su tuđe. e sad, dokle će to da traje, videćemo. uvek se pojavi neki problem, čak i kad mu se ne nadaš, a ja ga očekujem evo već dva meseca.
2) vreme
nema šanse da trčim 6 sati po hladnoći i vetru. ako se u najavama pojavi mogućnost mlakog vikenda, imaću nekoliko dana fore da se malo odmorim od treninga i da se psihički spremim za tu "malo dužu Dužinu". trčao sam i na Tari skoro 6 sati, ali ono je bilo gore-dole sa pauzama pešačenja, što nema blage veze sa 6 sati ravnomernog pregrevanja.
2a) na hladnom vremenu mi se nekako skrate i ukrute mišići, i sve svoje najbolje maratone sam istrčao na 18-25 stepeni. problema sa dehidracijom nisam nikada imao, a tu dođemo i do
2b) a to je da "konkurencija" ima te probleme. onaj ko će da me tesno pobedi na maratonu kada je +10 i vetar, taj će verovatno da stigne kilometar ili dva iza mene, ako bude vrućina. a na trci od 6h, sa startom u 08, gde se druga polovina trči od 11-14:00, sunce može da ima vrlo surovu "sporednu" ulogu
3) verovatnoća
pogled na startnu listu i vidim markovića iz rume. zoki je realno brži od mene, 10 minuta na maratonu. nemam pojma koliko može tu brzinu da produži do 6h, kako trenira, koje su mu mogućnosti da se izbori sa krizom kad postane teško tamo u petom i šestom satu trčanja. ali tu se pojavljuje drugi faktor. ako nisam siguran da mogu da pobedim, zašto bih se toliko mučio? to nije kros od 6km, pa "ako i ne uzmeš medalju, bio je dobar trening".
3a) loš scenario
odemo na trku, međusobno se "vučemo" i motivišemo, i on otrči bolje nego što je planirao. možda on planira da pređe 72km, eto tek da obori rekord. i onda dođem ja pa mažemo pa se trkamo pa na kraju on pređe 77 a ja 76km, i šta sam uradio, ništa. mogu svoj rezultat da okačim mačku o rep jer neće biti rekord, a za njegov rezultat mi niko neće reći hvala što sam pomogao da bude kvalitetnija trka.
3b) dobar scenario
pustim lepo zokija da se trka sâm sa sobom, što je puno teže, pa polako. kad vidimo koliko je istrčao, ja uvek mogu da se spremim za palić, za ušće, svejedno, znaću koji rezultat treba da ganjam. a ja imam glavu tvrdu kao čelik i uopšte mi ne treba konkurencija ni društvo, da bih istrčao onoliko koliko mogu. najbrži maraton sam istrčao u podgorici tako što sam ostao sâm već nakon 15km.
eto.
briga me i ako neko ovo shvati kao da sam odustao jer sam se nečeg uplašio. jednostavno, veliki je ulog, i neću da ga poklonim nekom drugom. neka se svako sâm izbori za svoj rezultat. a ja ako budem hteo, boriću se za svoj. uostalom možda i nisam odustao. ako najave preko 20 stepeni, svašta može da se desi.
dok je sasvim normalna stvar da svako mulja planove po svojoj glavi i da to sačuva samo za sebe, ja volim sve da napišem. čisto da kolege maratonci pročitaju kako to razmišlja Neko, makar na ovim prostorima postojao samo jedan takav koji će o tome da piše. šta ću vam, ne možete da birate :-)
uostalom, nije ovo berlinski maraton.
hoću dva meseca priprema u namibiji,
sedam dana u hotelu pre i posle trke, testiranje i hemiju,
sponzora za opremu, i par hiljada evra startninu.
odmah potpisujem, i za 100km, i za 12h, po kiši i ledu, no problem...
(ovo je bio samo drugi način da objasnim istu stvar)
Nema komentara:
Objavi komentar