petak, 31. siječnja 2014.

a od sutra, Mesec Mačaka...

eh opet ti planovi kojih nema.
verovatno sam nešto uradio i naopačke, ko će ga znati.
okvirni plan je bio ovakav, da nekako preživim četvrtak, odmorim u petak, da u subotu odem na neki jači trening, i u nedelju opet na planinarenje s društvom.
u svemu tome sam skroz zaboravio, a lola me je prekasno podsetila, da je ana rekla kako ostaje u valjevu i kako treba da se dogovorimo za zajedničke treninge.

tako sam juče, nakon što sam napisao blog i najavio dva dana trčkaranja, krenuo na trening.
i ništa, idem ja, lagano, i razmišljam šta ću i kako ću. za promenu od planina, krenem prema Loznici, to je onako blago valovit put, mada ja to računam u ravno. i rekoh, iako sam relativno trom i nekako usporen, da pokušam da ipak pretrčim malo više. jer mi se celog januara vrzma po glavi ta ideja, da ako bih uspeo da u februaru ostanem nepovređen, da pokušam u martu da istrčim na adi onu trku na 6h.

i tako, trčkarao ja, odmakao 15.5 km od kuće. e sad se trebalo vratiti, a vetar onako pozamašan, pravo u grudi. znao sam to naravno, svo vreme, jer mi je bilo podosta toplo u odlasku, na tih +5 s vetrom u leđa. čak sam skinuo jednu od majica ispod duksa, i zadenuo je u helanke pa mi je onako vijorila na boku.

i tako, očekivao sam, najblaže rečeno, problemčiće, u povratku.
jbg, vetar, umor, a i taj put je nekako zamoran, po pravilu mi je težak taj povratak iz Pričevića. uvek se nekako otegne tih 15 km...
međutim, nešto me obuzelo. možda neki centar za termoregulaciju, koji me je poterao da malo ubrzam, da se ne smrznem. promenio sam muziku u telefonu na malo življu i vreme je izgubilo tu naglašenu perspektivu, koje se uvek drži kad te čeka neki "umoran povratak sa Dužine".

primetno sam ubrzao, prešao iz "lagane dužine" u lagani Tempo. bez zapinjanja, ali onako, idem, gazim, više nije to onaj intenzitet za koji misliš da tako možeš do sutra. prolazili su mi kilometri negde između 4'30 i 4'20, i tako sve do pred kraj. fora je da sam taj trening otrčao u onim adidas gumenjacima od 30 evra. reče lola - da ti se raspadnu koliko sutra, već su se isplatili.

tako je trening dobio ovaj oblik:
3.5 km da izađem iz grada
12 km lagano, nežno uzbrdo
12 km malo jače, povratak
3.5 km lagano kroz grad, do kuće
ispalo sve skupa 31 km, da te bog sačuva...
total 2h26, a prosek cele papazjanije 4'43''/km
ako bih tako mogao 6 sati, prešao bih 76 km, a trenutni rekord srbije je 69km (???). nemam pojma zašto ovi ultraši to ne samelju u paramparčad, nešto mi tu nije jasno. i to mi mnoooogo nije jasno.

i tako, danas je trebao da bude dan odmora, pa kao sutra da nešto cepnem, neki jači trening, jer u nedelju ne trčim nego planinarim. i umesto da se setim toga da sam sutra mogao sa anom da se dogovorim, ja danas prvo krenem da nahranim neko kuče gore na brdu, pa produžim do vrha da vidim koliki vetar duva, i tako mi ispadne brdskih 21km!

jeste bilo neobično po vetru, ali i ranijih dana je duvao, ništa strašno. onako skrati ti korak za dobrih 10cm, ali zato kad okreneš nazad ne možeš da ukočiš koliko te gura nizbrdo, bilo je i to solidno zanimljivo. što je bilo (modernim rečnikom) najKUL od svega, uopšte nisam bio "toliko" umoran. nego čisto ono, trčim, i, ništa se ne događa. kao da su tuđe noge.

nekim čudom je i peta prestala da me boli. sad se ne sećam ni kada me je najviše bolela, ali onaj utorak sa brdskih 30 km po snegu blatu i ledu je bio dosta hrabra odluka. čitaj čista budalaština. posle toga laganih 17 km, polu-brdskih, pa onih 31 km, e tu je pred sâm kraj tempo trčanja počela malo da me štrecka, i evo danas ništa. fino.

total januara = 569 km, za 52h37'
oko 12000m D+, 12000m D-
zbog ovog zadnjeg detalja nije baš neka naročita prosečna brzina ;-)

Nema komentara:

Objavi komentar