subota, 4. siječnja 2014.

44.5

nisam ni znao da se te subote u Intersportu na kasi obračunava dodatan popust. video sam da su neke Salomonke na sniženju, dok su druge imale neke bolesne cene od 13-16 hiljada, da te bog sačuva. i video sam ovaj model koji sam merkao i prošli put nakon onog "redovnog" NS maratona. valjda sa nekih 13-ak snižene na 11-ak hiljada. ajde, rekoh, pobedio sam maraton, mogu valjda nešto i da se častim. bezalkoholno pivo se tu naravno ne računa, kao ni fileti oslića u express restoranu. naime otkako sam shvatio da preko brooks hrvatska ne može baš tako lako da se nabavi onaj door-to-trail model, prebacio sam pažnju na ove salomonke. navodno su razvijene u saradnji sa džonatanom vajatom, svetskom facom u planinskom trčanju. 


potražio sam broj 44 da bih probao, ali mi je devojka rekla da ga nema, samo 44.5. pa dajte mi 44.5, da ih ipak probam, mada Salomon inače nosim 44. doduše i to sam slagao jer imam jedne 44 koje su mi taman, i jedne 43.5 koje nosim leti na tanke čarapice. "ne razumem zašto bi probao 44.5 ako nosiš 44" nervozno mi odbrusi prodavačica i ode u magacin. ostao sam zbunjen, mislim, nisu njena posla da se u to petlja. probao sam prvo desnu, učinila mi se taman. hmm. "dajte mi i levu", rekoh. zbog onog neprijatnog tona smo odjednom "na vi" i komuniciramo puno zvaničnije. brate, lepo vidim da mi ovaj broj 44.5 stoji skroz isto kao broj 44 od onih mojih, kako se zvaše, nešto 3d ultra, pro, xa ili xd, nemam pojma. uglavnom one najpoznatije. (btw one pola broja manje su nešto wings, trt mrt, nisam neki freak koji to bolesno pamti). uzeću ih, rekoh na njeno veliko razočaranje. otela mi je kutiju iz ruke "pustite, ja ću ih odneti na kasu!". kao ono kod Balaševića, "iz ruku mi otela cveće...". ok, nema problema. vidim da je neka čudna cura. vaga, podznak jarac, onako otprilike.

događalo mi se i da kupim pogrešan broj. nekad mi noge budu naduvane a nekad i izduvane, pa mi se nešto učini taman, i trc milojka, sutra ujutru odjednom shvatim da sam kući doneo neki promašaj. a pošto sve kupim nakon trke, ili u BGD ili u NS, iskreno mi nikad nije ni palo na pamet da to nosim nazad i menjam. uglavnom promenim uloške, ubacim neke deblje u veće patike ili neke tanušne u tesne patike, i teraj. ipak, noge su to, ne radi se o protezi pa da moram da razmišljam da li će svaki milimetrić da me žulja. e sad, da proba patika treba da traje tri sata, to je možda još najmanje normalno od svega. ali ja sam često imao taj neki (pred-)osećaj. kad mi se nešto učini taman, nisam zazirao ni od ekstremnih probanja, tipa da kupim patike dan pred maraton i da sutra trčim trku u njima. pamtim bar 4 para koja su imala takvo asfaltno krštenje. i nijednom me nije prevario taj osećaj. 


tako i danas, nakon početnog trupćanja s Lolom, nastavio sam da soliram po brdima i odmah zaboravio u čemu trčim. ništa ne boli, ne žulja, ne steže, lepo. nakon par sati i dva duža strma spusta sam primetio da me malo boli levi palac spreda, ali to je bilo iz prostog razloga jer na početku trčanja nisam patike ono "baš" stegao pa mi je stopalo nežno šetalo, a nizbrdo se malo sabilo prema napred. zastao sam i dotegao onaj učkur, i u trećem satu me ništa više nije žuljalo. super. kad sam gledao predstavljanje tih patika na runners' world, bio sam iznerviran što je tip koji ih je držao u rukama potrošio pola minuta da nagura te pertle u onaj džepić na jeziku. i još je rekao kako "mnogi su se žalili na to kako višak pertli leti na sve strane, ali nisu znali da za to postoji poseban džeeeeepiććć, u koji se to ovakooooo lakooooooo naguuuuuuu..rrrrrrr..." i onda je nastavio da petlja kao da umesto prstiju ima kopita, ili u najboljem slučaju sarme. o bože. pa zar je bilo teško snimiti iz početka tih minut i po blać-trućkanja o patikama? svašta.

eh da, kada sam napokon stigao na kasu (ne danas nego onog dana kupovine) i kad mi je žena rekla "osam hiljada sedamsto..." ja sam onako lopovski ispod oka pogledao šta piše na kutiji, zinuo da pitam "jel to neki dodatan popust" ali sam se odmah ujeo za jezik. ćuti, plati, i beži. ako je neka greška, nemoj da se praviš prepametan pa da kažu "jao izvinite gospodine, ipak su 10990". u svakoj prodavnici uredno vratim ako mi daju više kusura nego što treba, sve mobilne telefone pronađene na trčanju sam uredno vratio vlasnicima, ali jedan Intersport neće propasti zbog par hiljada. to je moja logika. znam kolike su marže, znam da ta ista roba košta pola od ovih cena bilo gde drugde, tako da, nisam se osećao kao da nešto kradem. mislim, rekla je 8700, ja sam dao 8700, ćao. ako je tako trebalo, fino, a ako je neka greška, još bolje :-)

Nema komentara:

Objavi komentar