petak, 3. siječnja 2014.

25+25+25

imao sam razne kombinacije u životu, trčao zaredom po 21km, po 22km ali siguran sam da mi se nikada nije pogodilo da slučajno 3 dana uzastopno otrčim po 25km. kažem slučajno, jer nisam sa sobom imao nikakav uređaj za merenje, nego sam jednostavno trčao pa koliko ispadne. prvog dana sam znao da će da bude "tu negde" oko 25 ali nije mi bilo bitno da li će da ispadne 22 ili 27.

drugog dana sam znao da sam pretrčao negde oko 8km kada sam na telefonu uključio MapMyRun, zatim sam ga prebacio na muziku i na kameru i tek kući video koliko je izgrešio kroz kanjon reke Gradac gde je povremeno gubio signale. onda sam naknadno prepravio stazu pa smo se sa njegovih početnih 13km usaglasili oko 11, s tim da sam ga ugasio negde na 5.5 od kuće jer odatle dalje znam dužinu, i kad se sve precizno sabralo i dodalo (to nije isto) ispalo je 25km. 

i danas smo opet pošli na istu stranu, opet se razdvojili posle početnih 6km uzbrdo, lola okrenula nazad a ja produžio u vis. i vidim da je vetar iz nekog neuobičajenog pravca za zimu, sa istoka, i da je naduvao maglu baš dole uz Gradac. pa mi bilo glupo da idem tamo jer mi je delovalo prohladno, i okrenem prema jugo-istoku, gde je mirisalo na proleće. prođem nekoliko kilometara kroz jedno selo kuda nisam nikada išao, čisto rekoh da malo upoznam kraj. i posle se vratim iz nekog skroz neočekivanog pravca, gde zaista retko zalazim. i dođem kući, ucrtam rutu i gle, ispadne 25.5km. ali jednog od dva prethodna dana mi je trening bio malčice kraći, tako da sam ovaj višak "prebio" sa tim danom i opet upisao 25km. 

prva dva dana sam nosio neke adidas plastikanjce što sam kupio u Đak radnji u lazarevcu zadnjeg dana 2013-te, i uopšte se nisu loše pokazali. drugog dana ugazih u neko ledeno blato tako da sam ih posle samo 50km nošenja već oprao prvi put. baš ih hoće... 

a danas sam nosio stare prastare mizuno wave ryder ili rider, kako beše, imaju 1633km, da ne poveruješ. hteo sam da ih bacim, pa trčao u njima Sljemenski, po sistemu ako nešto mora da se pokida nek budu najstarije patike, pa kad su preživele ja u njima trčao i pobedio i Pešterski, i od tada sam ih stalno nosio a naročito otkad me muči ovo stopalo. nekako su najšire od svih patika koje imam i u njima me najmanje boli.

a te adidas, smešno. vidim ja da su patike lake ko perce, ali vidim i da nisu nikakve profi patike nego nešto entry level. ko iz kineske radnje. i sad neka cena, nije baš da su jeftine. ali popust 20%. ajde rekoh, uzeću ih, čisto fazona radi. dođem na kasu, cura pita jel imam člansku kartu, rekoh jok. ajde popuni priznanicu, kaže ona, i dobićeš još 10% popusta. sve tako lepo ona sa mnom na ti, a možda je 90-to godište. možda malkice i trudna, nisam smeo da pitam. pred Lolom naročito. i tako, dobio ja patike zamalo za džabaka. posle toga kad smo bili u marketu, ja kupim dva sokića i odnesem obema prodavačicama, srećna nova godina, lepo se provedite, malo je falilo da se izljubimo ali opet je Lola bila tu i šta će siroma oženjen čovek, ne može ni novu godinu da čestita kako valja... 

a one salomonke iz Novog Sada još uvek nisam ni probao. mislim, šta tu ima da se proba? probaš wartburga, da vidiš da li će da upali, naravno da nećeš da probaš mercedesa, da ga isteruješ iz garaže i da ga isprljaš ni zbog čega. ali kad dođe vikend, ako sam u ovim plastikanjcima mogao dva dana zaredom da opalim dve 25-ice, ko zna šta mi padne na pamet kao "blatnjavo krštenje" za salomonke. 

uglavnom nakon trke na Ušću sam se fino odmorio, napokon, i od sutra može da se nastavi da se normalno trenira. za sada 3 dana, 3 trčanja, 75km, 1800m uspona. a nisam ništa smršao. mršanje počinje tek kad nestane torte. a pre nego što stigne pečenje. e treba nekako uhvatiti taj među-trenutak, to je sledeći taktički zadatak.

Nema komentara:

Objavi komentar