pfffffffffff...
ovo je ispalo vrlo čudno.
u subotu maraton, tri sata trčanja.
plus 4.5 sata u autu.
u nedelju skoro 4 sata na biciklama.
i ponedeljak ceo dan na poslu.
i tek negde kasno uveče, dogovorili smo se za utorak.
kao, ajmo i na tu poslednju trku u godini, pa šta bude.
srećom je start bio u podne, pa je moglo bez žurbe.
pred zagrevanje sam shvatio da nema šanse da nosim ravnije i lakše patike, zbog bola u stopalu. fuj. uzeo sam pegasus i to ne one nove koje su me namučile na maratonu, nego stare. da mi je neko rekao da ću u njima da trčim trku, ja bih se smejao, a sad sam ih nazuo za mazačinu od 8km. cirkus. ali ajde, bar sam po nečemu bio rekorder juče, po težini patika. što bi rekao džoni štulić u pesmi fleš "lavina kotrljajućih tegova na nogama".
zagrevanje se svelo na kilometar trčkaranja do/od vecea i do/od auta da nešto uzmem i ostavim, i ostatak je protekao u ubrzanjima. mislim da nisam nikada u životu za zagrevanje iskombinovao kilometar trčkaranja i dva kilometra ubrzanja. to mi je pak pomoglo da se zaletim sa starta :-)
ali realno, tako sam i hteo. da sam ostao kući, nešto bih ugađao tempo, kilavio, taktizirao, ali šta ćeš na trci drugo da uradiš nego da se zabavljaš... trčkarao sam u blizini one Opasne i dobro pazio da je slučajno ne zakačim jer mi se ne umire ovako mladom i perspektivnom, a usput sam virkao koliko je Prva ispred odnosno koliko je Treća iza. na žalost nije postojala "ženska grupa" kao na polumaratonima, jer ja najviše volim kad kao na teveu posmatram razvoj trke. ovde je sa starta svaka otišla svojim putem i baj-baj, tako je ostalo do kraja.
do pola mi je super išlo, disanje bez problema, puls je delovao podnošljiv, ali su mi noge bile nešto sumnjive... na okretu je sve bilo gotovo idilično, trčali smo rame uz rame, i čak prišli Rilingu na 20 metara. jedini problem kad tako lepo sanjaš je onaj kad te nešto trgne pa se probudiš. 'bem ti kad me opalila vetrina nakon okreta, umalo se nisam šlogirao! mislim, znao sam da duva, očekivao sam ga nakon okreta, ali nisam očekivao i da će noge da mi se tako udrvene nakon samo 15 minuta trčanja. mic po mic sam napustio Opasnu zavetrinu, i odlučio da malo predahnem. lepo je to kad iz sve snage želiš da si svež već trećeg dana nakon maratona, ali, malo morgenčić :-p
nakon malog predaha sam uhvatio neki ritam za nijansu slabiji od onog početnog, i tako dotrčao do cilja. obzirom da je bio poslednji dan stare godine, ta druga 4km sam zamalo mogao da opišem sa "godina prođe, trka nikad" :-)
dečko koji me je stigao u poslednjem kilometru i s kojim sam utrčao u cilj mi je pokazao štopericu na kojoj je stajalo 30'28'', što i nije toliko loše. jbg to je ritam za polumaraton 1h20', daleko od sporog za zimsku trku u debelim helankama?
danas mi se pak noge sasvim lepo osećaju, i po stoti put se potvrdila moja teorija da "umoran čovek teško može dodatno da se puno zamori". jednostavno ti taj osigurač spreči da napraviš novu štetu na mišićima, svaki napor ti svede na podnošljivu meru, i sutra si kao preporođen. dobro, malo preterujem. ali si živ. još uvek.
e sad, jbg, da ću baš da trčim do mraka samo zato jer je neradan dan, neću. makar mi izgovor bio da neću iz principa. par sati će da bude puna kapa. taman da isprobam nove patike. tek koliko da mi i u njima utrnu stopala, za dobrodošlicu u 2014-tu :-)
Nema komentara:
Objavi komentar