petak, 10. siječnja 2014.

2013, recke i skalpovi

mnogi maratonci su već uveliko ocenili svoju prethodnu sezonu. gledajući ovaj ćušpajz od mog anti-Plana i musaku od tesno napakovanih vikenda u toku leta, gde sam naizmenično trčao planinske maratone i ulične trke od 3, 6, 9, 10, 15km, valjda je najveći uspeh što sam 2013-tu uopšte preživeo. 


od plasmana tj podijuma ovako po sećanju mogu da nabrojim plitvički maraton (10. mesto) kao prvi put kada nisam stajao na proglašenju po kategorijama (jer sam ušao u top ten apsolutno), zatim sljemenski maraton (3. mesto), pešterski maraton (1. mesto), tara challenge (1. mesto), 10 milja u bijeljini (3. mesto), i par manjih trka. 


*SAMO APSOLUTNI POREDAK
NE ZANIMAJU ME PLASMANI MEDALJE I NAGRADE "PO KATEGORIJAMA"

od onih "neobičnih" stvari po kojima ću pamtiti 2013-tu se izdvaja noćni ns maraton koji sam sa ingrid otrčao kao lagani trening i tokom kojeg sam se preko tri sata saplitao kao mesečar.

što se tiče rezultata, ove godine nemam čime da se pohvalim, sve polumaratone sam trčao po neviđenoj vrućini ili po brdima ili se poklopilo i jedno i drugo, samo jednom sam istrčao maraton ispod 3h a i to je bilo dosta čupavo jer sam pre toga 7 dana bio bolestan.

što se tiče dvoboja, na svetosavskoj trci sam za otvaranje sezone pobedio domaćeg favorita simketa, u sl. brodu sam dobio marijanu, u kuli sam 5.5km pejsovao subotićku što je vrlo važan podatak u biografiji, u karlovcu sam dobio mariju, u kruševcu i na avali sam isfiniširao isajlovića (rekoše da sam ga sa ta dva poraza poslao u penziju ali ja se nadam da će se vratiti trkama), na pešteru sam pobedio nešu čime će vrlo uskoro još malo ko moći da se pohvali jer će dečko od sledeće godine da trči maratone ispod 2h45, u kanjiži sam (samo 6 dana nakon maratona) isfiniširao kesića što je valjda prvi put da sam ga dobio na uličnoj trci, u bijeljini sam opet dobio marijanu ali mi je vratila u sivcu, a na ns maratonu sam neplanirano overio celu grupu pretendenata na podijum državnog prvenstva. dakle ako izuzmemo bekelea, nema koga nisam bar jednom dobio ove godine.


nakon što sam u martu propustio ns polumaraton, a u aprilu bg maraton, nisam ni sanjao da ću u ostatku godine da napakujem ovoliko trka. za beogradski mi je ipak malo žao jer sam ga i psihički i fizički uvek puno bolje podnosio od ostalih maratonaca, a još mogu da kažem da mi je žao što sam išao na cerski jer to nije ni bila trka nego majmunisanje. žao mi je što nisam trčao peščarski maraton iz prostog razloga što ovako ne mogu da odredim koliko tamo "vrede" rezultati drugih, ali mi donekle i nije žao što sam ga zaobišao jer mislim da ne moram baš sve u životu da probam. još sam propustio koceljevu zbog problema privatne prirode, ali mi nije žao jer sam tamo već trčao - više mi je žao što sam umesto u zagreb i ljubljanu po stoti put opet otišao u ns i podgoricu. žao mi je i što sam polu-bolestan išao u sarajevo, možda tom gradu ništa ne fali ali me do kraja života više neće videti.

Nema komentara:

Objavi komentar