nakon 6 dana

Sad nešto gledam, ovi moji blogovi su brate dosadni. Sve se svodi na pokušaj da na druge načine napišem jedno isto. Tipa trčao sam svakog dana po par sati, oni "pravi" treninzi nisu još uvek počeli, više ne znam ni šta čekam, i dani mi prolaze u nekim tako polu-Dužinama, uglavnom po brdima. I sad kao treba biti zanimljiv dok po hiljaditi put pišeš "a dan nakon tih 25km po brdima sam uzeo one druge od dva para novih patika i otrčao 22km po blago valovitom terenu". Stvarno sve neke vesti za naslovnicu nju jork tajmsa.

Jedino iskakanje iz rutine koje je vredno pomena bi moglo da bude ono trčanje koje se završilo planiranim pešačenjem, ali na kojem sam prošao "kao bos po trnju". Naime uvek sam običavao da krenem peške prugom, da uživam u tom uzbuđenju dok prelazim mostove i šunjam se kroz tunele, slikam vozove sa pedalj daljine, i da negde siđem s pruge, popnem se na najbliže brdo, i odatle strčim nazad kući. E sad mi se uvukao neki eksperimentizam u dupe, i okrenuo sam plan. Otišao da trčim nekih 15-ak km od kuće, zatim se spustio na prugu, i krenuo nazad. Problemi su nastali jer je duvao jak vetar, koji me je dopratio do najdalje tačke, a ohladio me u povratku do tačke zamrzavanja. Tako da sam neplanirano morao da trčim prugom gde god sam mogao, pa se tako šetnja pretvorila u najteži mogući trening, a to će shvatiti samo oni koji su ikada uopšte pokušali da trče po onom krupnom kamenju.

Par večeri sam zbog umora legao jako rano i tako sam se napokon naspavao, što je rezultovalo time da se noćas probudim u 02h sa očima kao tacnama. Kad god se tako probudim znam da neću baš odmah opet zaspati, obično se prevrćem nekih sat, sat i po. Pa sam iskoristio to vreme da završim neke zaostale obaveze na kompjuteru, i evo da nažvrljam blog. I odavde direktno nazad u krevet na drugu turu spavanja od 03 do 06 :-)

Inače u četvrtak postoji mogućnost da odemo na jedan ili čak na dva koncerta jer će jedan da traje od 21-22h, kada bi drugi trebao da počne. Pa će biti malo relija s kraja na kraj beograda, ali ajde, preživećemo valjda i to. Dakle sada već znam da ću u četvrtak da otrčim nešto što brže i što kraće, i što ranije u toku dana, da ne bih na umornim nogama morao da provedem celo veče i pola noći. A u petak će tek da bude šou od treninga. Ili bih nakon par godina mogao da uzmem dan odmora, to ću tek da vidim.