uvek
sam u zaostatku, nemam pojma zašto. tj slagao sam čim sam zinuo. znam
zašto ali neću da vam kažem, to jest neću ni sebi to da priznam.
ostavljam da mi nešto bude zadovoljstvo, potreba, a ne zadatak. glupo je
sveko jutro sesti i sebi reći "prvo napiši blog pa tek onda sve
ostalo". ne treba praviti od sebe roba, valjda. mada u mom slučaju,
možda bi to donelo i nečeg dobrog.
teško je četvrtak se pakovati
i organizovati putovanje, petak i ponedeljak biti skoro ceo dan u autu,
vikend na trkama i u jurnjavi ovamo-onamo, utorak se odmaraš, pokušavaš
da treniraš, kuvaš nešto za naredne dane, pereš veš, raspakuješ jedne
stvari i vraćaš u auto druge, pola garderobe ti je po torbama, kažeš u
sredu ću da napišem blog, kao da je to neki posao od godinu dana. u
međuvremenu napišem fejsbuk statusa za deset blogova, a tek u
komentarima sa prijateljima šta sve natrabunjam, tu ima stotinu blogova.
evo ovo od jutros, iz kreveta. nikada ne kucam u krevetu,
telefon unesem u spavaću sobu samo kao vokmen da bih ponekad pustio neku
muziku, i uvek mi je noću uključen "airplane mode".
"jutro.
jutro je onaj kritičan trenutak. kao kad hodaš kroz voz, prelaziš iz
vagona u vagon. u vagonu si nekako sigurniji, koliko god naokolo
kloparalo i ljuljalo se. i kad staneš na onaj čelični pod između dva
vagona, odjednom puno jače čuješ točkove koji melju negde dole ispod,
možda bi zvučali manje strašno da možeš da ih vidiš. nemaš za šta da se
uhvatiš, teturaš se levo-desno par sekundi, ali sve to uvek nekako
predugo traje. kad napokon zakoračiš u novi vagon, odahneš. to je novi
dan. a ovo jutro me mrcvari već sat vremena, ne pušta me da uskočim u
sledeći vagon."
to je bio jutrošnji fblog. postoji li ta reč? odoh na gugl.
gle, postoji.
a i ja naivan, uvek mislim da ceo svet mene čeka da ga otkrijem...
dakle
u subotu smo bili u zagrebu, popodnevna šetnja i pivce, uveče na
koncert pod nazivom gričevanje, slobodan ulaz, da se upiškiš od sreće.
prvo je svirala irena žilić, nakratko joj se pridružila i luce, posle
njih dunja ercegović. sutradan je bio polumaraton u tuheljskim
toplicama, bila je vrućina i jako sunce, nekako odjednom nas je zakačilo
leto. trčao sam relativno uzdržano prvu ravnu polovinu staze, posle sam
malo dodao gas i prestigao sve koje sam planirao da ću prestići, i još
par neplaniranih žrtava. nije bilo loše, iako mi je vreme 5 minuta
sporije od prethodna dva nastupa na toj trci. nemam pojma koliko sam
mogao da idem, da sam celu trku trčao kao tempo. verovatno bih dobio ovu
malu mađaricu jer sam je u zadnjem kilometru video na onom dugačkom
pravcu. ali nije bitno.
gledam sad rezultate, na trčanje.hr su
stavili samo rezultate HR kupa, pa ispada da niko iz inostranstva nije
učestvovao, baš svašta. srećom na stranici tz tuhelj postoje svi
rezultati. dakle nisam bio sedmi kao što sam napisao nego šesti. i nisam
bio 5 nego 4 minuta sporiji, jer nisam ni nosio nikakvu štopericu pa
nisam imao pojma koje mi je vreme u cilju.
http://www.tztuhelj.hr/hr/novosti/27.-polumaraton-mihanovic,1614.html
nakon
trke smo opet odjurili u zagreb na kantautorski festival, bilo je 8
izvođača i više nam je nego odgovaralo vreme održavanja, od 17 - 21h. u
ponedeljak nas je nakon lepe prepodnevne šetnje po suncu i kremšnita na
trgu iz samobora ispratila neviđena grmljavina i nevreme, pa sam umesto
da autoputem vozim na slepo 70 km/h predložio da odemo u kaufland dok ne
prođe oluja. nakupovasmo za tih sat vremena raznoraznih zanimljivih
stvarčica :-)
utorak sam trčao 8 kilometara promena 100/100m,
ovaj put malo preko 31 minut, to je dakle brzina za 39' 10km, a kada
trčim taj trening nisam nikada sišao bitno ispod 40', uglavnom se vrtim
desetak sekundi gore-dole. tako da su ovaj put ta ubrzanja prošla iznad
plana, što možda i nije dobra vest za 5 samo dana pred maraton :-/
juče
mrtvačko planinsko rastrčavanje, išao po asfaltu 24km a mislio da će
ispasti 21km, pojma nemam gde sam se preračunao. nije čudo što sam crko.
danas nemam pojma šta ću. odoh na brdo da nahranim ono kuče, to mi je
6km do gore i valjda 8km nazad ako idem uz reku, čisto da vidim šta je
sve voda odnela na gornjem delu te staze kod konjičkog kluba. ako uopšte
uspem da prođem, ako ne, moraću do kuće zadnja 4.5km u full natopljenim
patikama. ili da idem kroz šumu pa da nagazim neku zmiju jer su sve
staze urasle u granje do ušiju... hmmmm
biće zanimljivo na
Plitvicama u nedelju. start i cilj su koliko vidim izmešteni dalje
uzbrdo pa će staza imati još koji metar uspona i spusta, dakle biće
sporija od prethodne jer je onaj deo u plitvičkom ljeskovcu (koji je
izbačen) bio malo ravniji, ako ne grešim. videću u subotu uveče "na
terenu". iovako nisam u formi za plitvice ispod 3h, ako sam prošla dva
izdanja istrčao 3h02 sada je realno očekivati 3h05, dakle eto me u cilju
za 3h06, ako sam sve dobro izračunao oko staze. i ono drugo veliko AKO,
ako ne budem imao problema sa patikama jer su mi na zadnjih nekoliko
maratona iz nekog misterioznog razloga utrnula stopala (!!!). mislim da
ću da trčim u onim žablje zelenim NB 890v3, pa kud puklo da puklo.
uopšte mi se ne sviđaju ali nemam bolje, a u svim ostalim sam imao
provereno probleme :-(
nemam vremena da proveravam greške u kucanju, sorry ako ih je bilo
Nema komentara:
Objavi komentar