četvrtak, 22. svibnja 2014.

nadoknada

mislio sam da još odavnije nisam pisao blog, ali i ovo je previše
poremetile me ove poplave i čudesa, kao i sve ostale
nakon onog poslednjeg trčanja je usledilo još jedno, u četvrtak.
tu sam već bio umoran, previše, pa sam išao baš lagano
kiša je i dalje padala, a ja sam bio rešen da obiđem sve svoje omiljene stazice
išao sam i kroz blato, i kroz vodu, nisam se uopšte obazirao na sve to "spolja"

u petak sam išao po gradu da nađem pumpu za vodu, ali niks
u par navrata smo izvlačili vodu iz podruma kofama,
koliko mi izbacimo toliko se nove vode pojavi, šit
posle toga sam se provozao biciklom na sve strane izvan grada
gledao kakvo čudo je poplava ostavila za sobom

u subotu ništa, opet kao mrtav ceo dan
ujutru krenuli obilaznim putevima za beograd,
u metrou obećali da će nam sačuvati pumpu
(mada je bilo još dosta komada kad smo stigli)
tamo smo brat bratu pola sata sa prodavačicom preturali po dodatnim adapterima dok nismo ukapirali kako treba da se naguzi crevo na pumpu
na kraju kupismo i 20 metara creva od 3/4 cola, kad ide krava...
do kraja dana smo putovali nazad, kroz vodu do pola točka, kroz blato, pa sve to montirali, ispumpavali, opet se punilo, ispumpavali

e nedelja je bila kao da malo odahneš, imamo pumpu, niko nam ništa ne može
lola krenula mtb-om a ja u patikama i tako na brdo, posle se razdvojili a ja nastavio dalje u brda, pa se spustio na reku Gradac
ispod manastira odnet mostić, ali se bar voda donekle povukla
ostao sam skoro dva i po sata
gore na brdu stao na mestu gde je najlepši pogled i deset minuta pričao sa tipom koji čuva ovce
neki hipik, nemam pojma, sa kosom preko ramena
njegov pulin me uvek juri, dobroćudna budala, ali kad je blato celog me isprlja, skače po meni čim me prepozna
to je bio ko zna koji u nizu tih laganih treninga, obično trčkaranje
valjda mi je duša tako tražila, posle one trke u Krašiću i sutrašnjih 40km dužine

e u ponedeljak sam bio još umorniji, da ne poveruješ
opet krenuo na lagano trčkaranje, pa dodatno usporio
ja mislim da je to zbog ovih nesreća, da su svima povišeni hormoni stresa
i prosto ti se sva volja smanji na pola, šta na pola, na minimum
malo trčkao tamo-vamo pa posle prepešačio deo železničkom prugom, koju je takođe odnela poplava
tu sam ukapirao da preko toga ne može da prođe čak ni ona dresina sa radnicima, pa obzirom da je pruga full zatvorena bilo me je baš briga što bez lampe bauljam kroz tunele


utorak je bio čudan dan
opet sam mislio da sam umoran, ali je bilo previše posla kući
nisam imao vremena da opet tako trčkam par sati, trebalo je smisliti nešto kratko
rekoh, odavno nisam trčao neki "pravi" trening, hajde da pokušam?
odjurio biciklom 5km izvan grada, vezao je za mostić, i krenuo da trčim one moje promene 100/100m
u planu 10km, baš kao što sam pričao Dunji
zadnji put kad sam to radio, crkao sam na pola pa sam taj trening završio kao 2x4km a ne kao 10km u cugu
rekoh, daj bože da bude oko 41 minut, ako sam baš premoren, biće i 42
što i nije esencijalno, najvažnije je da se trči lepo, pravilnom tehnikom, da se ta ubrzanja urade bez mučenja i agonije
vidim da mi je lepo krenulo, ubrzanje uradim lako, rastrčim takođe bez muke i nakupljanja umora
kilometri tek par sekundi preko 4 minuta, a povratak je nežno nizvodno, dakle lakši
i tako, stigao do okreta na 5-om km za valjda 20'20'',
vratim se skoro minut brže za total 39'50'', to nije loše ni kad trčiš 10km tempa na treningu a kamoli za promene 100/100m.
sećam se da je onaj mađar davao marijani i idi kovacs da rade dva kilometra tako, s tim da su one pičile po 3'30-3'40
verovatno je to još bolji trening za tehniku trčanja, ali šta ću, ja volim ovaj moj

juče mi mi leglo kao pijanom šamar da sam mogao da se provozam biciklom, naročito što je bilo +26, ali sam opet odjurio na kratko trčanje, noge koma nad komama iako sam pre podne na bicikli završavao silne poslove po gradu i svo vreme mi se činilo da su mi noge bombastične
pih fuj
izračunaću kasnije, to je bilo nekih 17-ak km, otprilike
onako, laganica

ostala su još dva dana do vikenda, sada je od trka koje nisu otkazane ostao samo polumaraton u Tuheljskim toplicama, a sledećeg vikenda Plitvice. ali polako, jedno po jedno. nemam pojma šta ću i kako trenirati do tada, Dužinâ mi više ne treba, dakle treba poraditi na čvrstoći nogica a ne na dodatnom razMLITAVljivanju istih... a i Tuheljska staza ako se otrči muški može fino da pripremi nogice za plitvički profil. čak štaviše, toliko sam bio ubeđen da ću trčati maraton Branka Ćopića, (koji je otkazan), da sve do sada nisam ni pogledao novu stazu Plitvica, znam da je start na nekom drugom mestu, i jedino se nadam da će sada biti sve ponovo premereno i da će maraton napokon imati 42.2km a ne 43.0 kao prethodnih godina. ionako sam zadnja dva puta (zbog svoje gluposti i kurčenja u par dana pred trku) otrčao rezultat 3h02 što bi ladno bilo ispod 3h samo da je staza bila tačno izmerena. sada možda nisam ni u formi za Plitvice ispod 3h05 ali ćemo videti, ovih par kg viška sigurno neće tek tako ispariti u narednih 10 dana

Nema komentara:

Objavi komentar